Pretčistilište:
dolina nemarnih vladara
Sordelo se veoma obradovao kada je čuo da je njegov sagovornik Vergilije. Ukazuje mu još veću počast. Prati pesnike. Pošto duše noću ne mogu da načine ni korak ka pročišćenju, on ih vodi do livade pune cveća, gde se nalaze poznati vladari, koji su zaokupljeni svojom vladavinom odgađali pokajanje do poslednjeg časa. Tu su izmireni najveći protivnici. Poruka pevanje je da se samo u suncu božje milosti može ići ka spasu. Bez božje milosti vlada noć. Cveće u dolini znači prolaznu slavu velike gospode u svetu živih.
Pošto su se časni i radosni pozdravi
tri i četiri puta ponovili,
Sordelo se trže i reče: "A ko ste Vi?"
"Pre nego što su ka ovom bregu pohrlili1
dusi dostojni da se uzdignu do Boga,
po nalogu Oktavijana2 kosti su mi sahranili.
Ja sam Vergilije i bez greha sam ijednog
osim što nemah vere, pa na nebo nisam otišao."
Moj vođa tako odgovori trena onoga.
Kao onaj što je pred sobom ugledao
neočekivanu stvar kojoj se začudio,
pa sumnjajući govori: "Da,ne... ko bi znao...",
tako je izgledao ovaj, a onda je veđe oborio
i ponizno njemu je prišao
i oko kolena ga je obgrlio.
"O, slava Latin", reče, "ti si pokazao
sve što našživot odlikuje,
o, večno diko mesta3 odakle sam i ja došao,
koja zasluga ili milost te meni pokazuje?
Ali sam dostojan da čujem tvoje reči,
reci iz pakla li ideš, iz kog kruga ti duša putuje?
"Kroz sve krugove kraljevstva u kome bol ječi",
odgovori, "ja sam dovde prošao,
vrlina neba me krenu do ovog mosta gde duša se leči.
Ne zbog dela, već zbog onog što nisam znao
ne videh uzvišeno sunce u čije ti žudiš visine,
a koje sam ja prekasno upoznao.4
Tamo dole je jedno mesto gde samo tmine
tugu tvore, a ne muka i gde jadikovanja
ne zvuče kao jauci, već se kao uzdisaji čine.
Tu sam sa nevinom decom, bez pokajanja,
jer su ih zubi smrti uzeli
pre nego što su krštena ta stvorenja najmanja;
tu sam sa onima koji nisu uspeli
sa tri svete vrline da se ukrase, ali su bez greha tada
upoznali vrline ostale i sve su ih voleli.5
Ali, ako znaš i možeš, pokaži nama sada
put kojim najbrže možemo prići
do mesta gde zakon pravog čistilišta vlada."
Odgovori: "Nije nam određeno kuda smemo ići;
mogu da idem gore i naokolo kroz čistilište,
vodič ću ti biti dokle budem mogao stići.
Ali, pogledaj kako se odsjaji dana nište,
a po noći se ne može gore uspinjati,
zato je dobro da pronađemo konačište.
Vidiš onu grupu duša što se tamo desno jati,
ako mi dopustiš odvešću te njima,
a biće ti milo što ćeš ih upoznati."
"Kako to?" odgovor bi. "Zar nekoga ima
da sprečava drugoga da se penje noću
ili nekoga kome od uspona nestaje dah u grudima?"
A dobri Sordelo prstom povuče po tlu,
govoreći: "Vidiš, ne bih mogao
posle zalaska sunca da pređeš ni crtu tu:
ne zato što bi te iko sprečavao
da se penješ, već zbog noćne tmine
koja sputava volju koju si imao.
Ali, mogao bi s njom sići u nizine
i lutajući naokolo obale obilaziti
sve dok opet sunce ne sine".
Na to reče moj gospodar ponositi:
"Vodi nas tamo gde si rekao
da se može konačiti".
Tek što sam malo odatle odmakao,
primetih da je u brdu bilo udubljenje neko
kao što bi i na zemlji niz dolina breg izbrazdao.
Sen reče: "Otići ćemo amo preko
na mesto gde se planina udubila
i tu ćemo čekati svitanje koje nije daleko".
Čas strma, čas ravna staza je vodila
kojom smo išli duž obronka ka kotlini, vođa i ja,
do mesta gde je ona upola niža bila.
Kokos i belilo, kovano srebro i zlato koje sija,
drvo blistavo i glatko i indigo kad sijaju,
svežina zelenila kada se smaragd razbija,
sve zajedno da mogu u toj dolini da stanuju
bojom cveća i trava sve bi ona nadmašila,
kao što veće stvari manje stvari nadmašuju.
Nije priroda samo tu boje svoje raširila,
već je od bllagosti hiljadu mirisa bajnih
jedan nepoznati i nedokučivi sačinila.
"Zdravo, kraljice",6 na zelenilu između cevtova sjajnih
videh duše kako sede pevajući,
a dok van doline stajah ne videh njih.
"Pre nego što će se i ovo malo sunca povući",
poče Mantovanac koji nas vodi i prati,
"nije potrebno među one duše ući.
Sa ove uzvišice bolje ćete razaznati
pokrete i lica sena tih
nego da se ta gomila duša oko vas sjati.
Onaj što sedi iznad svih
i ne mari da čini što bi morao,
pa ne miče usne da zapeva ijedan stih,
Rudolf7 car je bio koji je mogao
da izleči rane što su Italiju ubile tada,
pa je sada kasno i kad bi joj neko pomogao.
Onaj drugi što ga pogledom teši sada,
vladao je zemljom gde je izvor vodama
Vltave8 što u Labu teku, a Laba u more pada.
Otokar9 se zvao, a još u pelenama
bio je mnogo bolji od svog sina Venceslava,10
bradonje koji je uživao u dokolici i bludnim radnjama.
A onaj Nosić11 što se u razgovoru zadržava
sa onim12 što ima lik blag tako,
umro je bežeći i kidajući ljiljan sa svojih zastava:
pogledajte samo kako se u prsa bije onako!
Vidite i drugog koji od svoga dlana svija
postelju obrazu uzdišući jako.
Otac i tast13 su zlo Francuske14 za čija
nedela znaju i za njegov život gadni i prljavi,
pa otuda bol koji ih kao kplje probija.
Onaj stasiti15 koji se pesmom bavi
pokraj drugoga16 sa muževnim nosom što je stao,
nosio je pojas svih vrlina pravih;
pa da je posle njega kralj postao
mladić17 iza njega sedi,
duh vrline u njega bi ušao,
što za naslednike reći ne vredi;
Đakomo i Fridrih18 kraljevstvo imaju,
ali najbolji deo nasleđa19 im ne sledi.
Retko se sa oca na sina padaju
klice čestitosti ljudske, a tako želi
onaj20 koji je daje i da je dar njegov da svi znaju.
I na Nosatog21 se odnosi moj govor celi
isto kao i na drugog, onog Petra22 što peva s njim,
jer zbog njega se narod Pulje i Provanske ne veseli.23
Toliko biljka zaostaje za semenom svojim
koliko se u odnosu na Beatriče i Margaritu previše
hvali Kostanca s mužem njenim.24
Vidite kralja koji jednostavnim životom odiše
kako sedi, Henrika Engleskoga;25
on je sa potomcima26 svojima imao sreće više.
Onaj što na zemlji najnniže sedi kraj skupa toga,
pa gleda gore, jeste Guljelmo Markeze27
zbog koga, kao i zbog Aleksandrije i rata njenoga,
sada moraju da plaču Monferato i Kanaveze."
__________
1 ČISTILIŠTE je stvoreno pošto je Isus Hrist oslobodio pravednije iz limba 33 godine posle Vergilijevog rođenja.
2 Car Oktavijan Avgust.
3 "... Mesta..." = Mantove.
4 Vergilije nije otišao na nebo, tj. nije video božje lice, ne zato što je uradio nešto loše, već zato što nije radio po pravoj veri koju je kasno upoznao.
5 Vergilije je u limbu sa nedužnom decom, koja su umlra pre krštenja, pa nisu očišćena od istočnog greha i sa antičkim muškarcima koji se nisu ukrasili sa tri bogoslovske vrline, verom, nadom, milosrđem, ali su sledili četiri glavne vrline, opreznost, snagu, pravdu i umerenost.
6 Hrišćanska molitva koja priziva Dečicu da pomogne u tol dolini suza: "Zdravo, kraljice (lat. Salve Regina), majko milosrđa, živote, slasti, nadanje naše, zdravo!"
7 Rudolf Habzburški, car od 1273. do 1291, otac Alberta Nemačkog, brinuo se samo kako da uveća nemačke teritorije.
8 Vltava je reka u Češkoj, 446 km. Uliva se u Labu.
9 Otokar II, kralj Češke, umro 1278. Za života Rudolfov neprijatelj.
10 Venceslav IV, kralj Poljske, umro 1305.
11 Nosić je francuski kralj Filip III Smeli, nazvan tako jer je imao vrlo mali nos. On je otac Filipa IV Lepog. Poražen je u ratu protiv Petra III Aragonskog i umro u bekstvu obeščašćujući tako francuski grb sa tri ljiljana u modrom polju.
12 "... Onim..." - Pesnik misli na Anrija, kralja Navare, koji je bio tast Filipa IV Lepog.
13 Prvi je Filip III, drugi je Henrik I od Navare, odnosno prvi je otac, a drugu tast Filipa IV Lepog koga je Dante smatrao za upropastitelja Francuske.
14 "... Zlo Francuske..." = Filip IV Lepi.
15 "Onaj stasiti..." = Petar III Aragonski.
16 "... Pokraj drugoga..." = Šarl Anžujski, koji je imao jak nos.
17 Mladić je Alfonso III, prvo dete Petra III, koji je umro mlad 1291. ili možda, poslednji Petrov sin Petar.
18 Đakomo II Aragonski I Fridrih II, kralj Sicilije.
19 "... Najbolji deo nasleđa... " = očeva vrlina.
20 "... Onaj..." = Bog.
21 Nosati je Šarl I Anžujski.
22 Petar III Aragonski.
23 "... Jer... ne veseli..." - Pulja i Provansa nemaju sreće sa Šarlom II Hromim, sinom Šarla I Anžujskog, jer je on loše vladao.
24 Sin Šarl II je toliko lošiji od oca Šarla I koliko se Kostanca hvali sa mužem Petrom III više nego što se hvale svojim muževima Beatriče od Provanse i Margarita od Burgonje, prva i druga žena Šarla I.
25 Henrik Engleski je Henrik III, engleski kralj čestit, ali prost čovek, sin Jovana Bez Zemlje (1206-1272).
26 "... Sa potomcima..." - misli se na Edvarda I, sina Henrika III, koji ga je nasledio 1272.
27 To je Guljelmo VII, markiz od Monferata, vođa gibelina. Gvelfi su ga zarobili i zatvorili u čelični kavez u kome je umro. Gvelfi su inače podstakli na pobunu grad Aleksandriju. Guljelmo koji je vladao teritorijama Monferata i Kanavezea imao je razloga da trpi zbog Aleksandrije, jer su građani toga grada bili protivnici Đovanija I, njegovog sina, koji je hteo da osveti oca, ali su mu oni oduzeli veliki deo teritorije.
YOU ARE READING
Dante Aligijeri: Božanstvena komedija
Random"Božanstvena komedija" sastoji se iz tri celine - Pakao, Čistilište i Raj. Danteovo putovanje kroz tri zagrobna carstva omogućava mu da siđe skroz do dubine ljudskog greha da bi stigao do svetlosti oslobođenja od njega. Njegovo putovanje obuhvata bo...
