Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

ČISTILIŠTE - PEVANJE ŠESNAESTO

KRUG TREĆI: SRDITI

Iz gustog dima koji obavija sredite izlazi da razgovara sa Danteom duša Marka Lombardijca, jednog plemića, koji je ili rođen ili živeo u Lombardiji, a za koga savremenici tvrde da je imao plemenite pobude. On kudi sadašnje doba, a hvali prošlost. Dante ga pita za uzrok takve pokvarenosti, a ovaj mu na to odgovara. Srditi borave u dimu, jer ljutnja potamnjuje dušu. U ovom pevanju Dante raspravlja i o slobodi volje i iznosi svoj politički program.

Tama pakla i noć zvezda lišena,
ispod pustog nebeskog svoda nada mnom,
ma koliko da je oblacima zamračena,
ne bi prekrila moje lice tako gustim velom
kao onaj din što nas je tu prekrio
niti bi tako oštro bockai pri tom,
da sam i oči svoje zatvorio.
Zato mi se umni i verni vođa približio,
a ja sam mu se na rame naslonio.
Kao što bi slepac svog vodiča pratio
da se ne bi izgubio ili u nešto udario,
da se ne bi povredio ili, čak, ubio,
Tako sam kroz gorki i gadni din hodio
slušajući moga vođu koji je govorio:
"Pazi da se ne bi od mene odvojio".
Čuh glasove i svaki se činio
da je Jagnje božje1 za mir i milost molio
ne bi li se greha oslobodio.
"Jagnje božje"2 početak svake molitve im je bio,
svako je iste reči pevao i pesmu punu sklada,
pa se u jednu melodiju ceo hör slio.
" Učitelju, jesu li to duše što pevaju sada? "
rekoh. A on meni: "Dobro si to zapazio;
čvor srdžbe razvezuju one pune jada."
"Ko si ti što si se kroz naš din probio,
govoriš o nama i deliš svoje dane
na kalende3 kao što bi živ čovek činio?"
Tako tada neki glas da nas pita stane,
a moj učitelj meni: "Odgovori
i pitaj da li se gore ide duž ove strane."
A ja: "O stvore koji se čistiš u toj odori
da bi se lep vratio onome4 ko te je stvorio,
čućeš čuda ako me pratiš po ovoj gori."
"Slediću te dokle mi put dozvoljen bio,"
odgovori, "pa ako nam nije dank da se vidimo,
glas će nas spajati u dimu što nas je obavio."
Ja onda rekoh: "U telu u kome živimo
i koje smrt uzima, gore sam se zaputio,
A kroz pakleni bol stigoh ovde gde stojimo.
Pošto mi je Bog takvu milost podario
da želi da vidim njegove dvorove
na način neobičan u novo doba5 i ti si to shvatio,
reci ko si bio pre nego što si došao u krajeve ove
i kaži da li ja prolazu vodi put na koji smo stali,
a reči tvoje neka nas prate kroz guste dimove."
"Lombardijac sam bio, a Marko su me zvali.
Svet sam poznavao i voleo one vrline
od kojih su danas svi odustali.
Samo pravo idi uz ove strmine."
Tako odgovori i dodade: "Ja ću te zamoliti
da se za mene moliš kada stigneš u visine."
A ja njemu: "Kunem ti se da će tako biti,
učiniću to što želiš, ali će me jedna sumnja ubiti
ako se nje ne budem mogao osloboditi.
Bila je jednostavna, a sada dvostruke ima niti
zbog onoga što si rekao, a što me uverava
da to što si kazao mogu sa onim ranijim spojiti.6
U svetu je nestala vrlina prava,
kao što si i ti sada rekao,
pa se u pakosti iskušava,
ali voleo bih kada bi mi ti pravi razlog dao
da ga vidim i objasnim drugima,
jer ga je neko na nebu, a neko na zemlji našao."
Ču se "jao" i težak uzdah u grudima,
pa onda on poče da govori: "Brate,
svet je slep, a ti dolaziš iz njega, pa reci svima
da vi koji živite razlog svemu znate
da tražite samo na nebu, kao da ono uvek,
Po nuždi sve pokreće, ali ljudi treba da shvate
da kada bi tako bilo, u vama bi, zanavek,
bila uništena slobodna volja, pa bi bilo nepravedno
da dobro donese radost, a zlo tužni vek.
Nebo vas podstiče, sve zajedno,
ne kažem baš u svemu, ali recimo tako sada,
Da vam je dano da razlikujete dobro i zlo bedno
i data vam je slobodna volja koja kada
izdrži prvu borbu sa nebeskim vrtlozima,7
Ako se dobro gaji, kasnije sve savlada.
Visa sila i bolja priroda nametnuta je svima
da joj se slobodni potvrgnu i to stvara
duh u vama koji nije na brizi nebesima.
Ali, ako sadašnji svet bez vrline tumara,
uzrok je u vama, u svome ga tražite licu
i ja ti kažem istina je to prava i stara.
Iz ruke onoga8 koju ju je, kao devojčicu,
voleo i pre nego što rodila se je,
a koja, plačući i smejući se, igra igricu,
izlazi jednostavna duša koja ništa ne poznaje
osim što, rukom vedrog Stvoritelja stvorena,
rado se vraća njemu koji joj radost daje.
Prvo malim dobrom bude zanesena,
tu se prevari, za njim trči i njemu se nada,
ako joj voljom vođe ili uzdom ta ljubav nije uskraćena.
Zato treba kao uzda da je zakon svlada,
A nužan je i vladar koji ume da prene
i razazna barem kulu pravoga grada.9
Zakona ima, ali ko još za njim vene?
Niko, jer pastir10 koji nas vodi
može da preživi, ali nema papke razdvojene,11
pa narod koji za njim hodi
videći da on ja tom dobru teži
i sam se njime napada i tim morem brodi.
Možeš dobro da vidiš da u lošem vođi leži
uzrok što je svet u grehu ogrezao,
A ne u vašoj prirodi i pokvareno vreži.
Nekada je Rim, koji je svet uzdigao,
dva sunca imao koja su dva outa
obasjavala; svetovni i božji je imao.
Jedno je drugo ugasilo; oštrica mača ljuta
spoji se sa pastirskim štapom, a kada se silom spoji
to dvoje, loša je ta veza nametnuta,
jer kada su spojeni, jedno drugoga se ne boji;
ako mi ne veruješ, vidi kakav se životni klas razbio,
jer se po plodu vrednost biljke broji.
U zemlji koju je Adiđe sa rekom Po12 ograničio,
bilo je hrabrosti i viteške vrline
pre nego što je Fridrih13 zaratio:
sada može slobodno onuda da mine
svako ko se vrlih ljudi boji,
bez straha od njih i njihove blizine.
Ostala su, doduše, tri starca u kojima još postoji
želja da staro kori novo doba zbog pokvarenosti
koji žure da ih Bog u bolji život izdvoji:
Kurado da Palaco, Gerardo pun plemenitosti
I Gvido da Kastelo koga Francuzi znaju zvati
prigodnije - Lombardijac dobri i prosti.14
Rimska crkva, to ti sada shvati,
da bi dve vlasti u sebi spojila
prlja sebe i svoju dužnost blati."
"O moj Marko," rekoh, "dobra ti je reč bila,
pa sada razumem zašto Levijevim sinovima15
sudbina pravo nasleđa nije dozvolila.
Ali, ko je Gerardo koji, po tvojim rečima,
preostade još od onih starih ljudi koji znaju
da zamere ovom dobu i njegovim varvarima?"
"Ili me tvoje reči varaju ili kušaju",
odgovori, "zar ima još onih koji toskanski zbore,
a da ime dobrog Gerarda ne poznaju.
Po drugom imenu ne znam da o njemu govore
osim ako ga ocem Gaje16 ne bih nazvao.
Bog neka je sa vama, jer ne mogu više ići gore.
Vidiš li sjaj koji je kroz dim zablistao,
- anđeo je tamo - vreme je da s emoja duša
vrati pre nego što bi me on ugledao."
Onda krenu natrag i ne htede više da me sluša.
___________________________________

1"...Jagnje božje..." - Isus Hrist.

2 Lat. "Agnus dei" = Jagnje božje koje oslobađaš greha, pomiluj nas... (molitva).

3 Kalender = prvi dan u mesecu.

4 "...Onome..." = Bogu.

5 Tu privilegiju nije imao niko više posle svetoga Pavla.

6 Moja sumnja da je svet toliko pokvaren bila je jednostavna, a sada je dvostruka veća kada sa tvojim recima spojim reči Gvida del Duke iz XV pevanja Čistilišta.

7 U značenju: ako vaša slobodna volja, koja isprva ima teškoća u borbi sa nebeskim uticajima i zlim izazovima, savlada te prve teškoće, onda stiže do pobede.

8 "...Onoga..." = Boga.

9 Vladar koji ume da razazna pravdu, koja je u božjem gradu predstavljena kao kula.

10  "...Pastir..." = papa.

11 Po Mojsijevom zakonu smatrale su se čistim samo one životinje koje imaju razdvojene papke. Dante želi da kaže da papa može da tumači svete istine (može da preživa - po tumačenju svetog Tome preživanje je razmišljanje o Svetom pismu i njegovo ispravno shvatanje), ali ne razlikuje duhovnu od svetovne vlasti, želeći i svetovnu vlast, odnosno zemaljske stvari (razdvojeni papci su simbol razlikovanja dubokih istina, pre svega dobra od zla, a papa "nema papke razdvojene", pa ni ne razlikuje te istine).

12 Ta zemlja je Lombardija sa rekama Adiđe i Po.

13 Pre nego što je Fridrih II zaratio sa papom.

14 Kurado III da Palaco je bio mudar političar iz Breše, namesnik Šarla Anžujskog 1276, kapetan gvelfa 1277, upravnik Pjaćence 1288. Gerardo da Kamino je bio iz ugledne porodice iz Treviza, generalni kapetan u Trevizu, umro 1306. Gvido da Kastelo je rođen 1235, a još živ 1315. Francuzi su ga zvali dobri odnosno prosti Lombardijac u pohvalnom smislu.

15 Levijevi sinovi, izraelski sveštenici, nisu smeli da nasleđuju imanja, već su morali da se posvete isključivo duhovnim stvarima.

16 Jedni tvrde da je Gaja bula poznata po dobrim, a drugi po lošim osobinama. Verovatno se Dante bazirao na spisima nekih antičkih komentatora koji su tvrdili da je bila žena sa vrlinama, pa je pesnik pominje da bi počastvovao oca.