Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

PAKAO - PEVANJE XXII (DVADESET DRUGO)

Krug osmi (nastavak)

Peta zla jaruga (nastavak): Varalice

Pesnici idu bedemom između pete i šeste zle jaruge u pratnji deset đavola i vide kako se grešnici dižu iz vrele smole da se ohlade, ali zaranjaju natrag čim vide đavole. Među njima Dante vidi i varalicu Ćampola di Navaru, ali ga vide i demoni, pa ga jedan od njih izvlači na obalu. Ćampolo priča Danteu o svom sapatniku Mikeleu Zanki, a zatim vara đavole obećavajući im, ako ga malo ostave na miru, da će izvesti na površinu sedam varalica. Međutim, on ih vara. Dva pesnika nastavljaju put sami.

Već sam video konjicu kada kolane priteže
i kreće na juriš ili kroči paradnim korakom,
a ponekada i konjanike kada beže,
videh na vašoj zemlji trkače u kasu lakom,
o Aretinci, i čete vojnika,
sudare na turnirima i u dvoboju lom,
čas uz trube, čas uz zvona sa zvonika,
čas uz doboše ili sa zamka signale,
uz mnogo naših i tuđih običaja i navika,
ali nikada da su takve gajde zasvirale
da konjicu ili pešake pokreću zvucima,
niti brod znacima sa neba ili obale.
Deset demona je išlo i mi sa njima:
jao divljeg li društva! Ali, sa svecima
u crkvu se ide, a u krčmu s pijancima.
Ipak u smolu sam gledao očima
da bih video kako izgleda jaruga
i koji svet gori u njenim nedrima.
Kao što delfini mornarima znake daju
izbacujući leđa na površinu, u luku,
da svoj brod na vreme spasavaju,
tako sada, da bi olakšali svoju muku,
neki grešnici su leđa pomaljali na površini,
pa ih skrivali dok pljesneš rukom o ruku.
I kao što iz vode u nekoj baruštini
vire žabe sa glavom napolju napola,
a noge i telo skrivaju u dubini,
tako svuda vire grešnici puni bola,
ali kada Bradokovrdžavog sred paklene vreže
vide, zarone i prekrije ih ključala smola.
I videh jednoga, još mi se od toga srce steže,
koji je zaostao kao što se dešava
da jedna žaba zaostane, dok druge beže.
A Psoder kada ga vide da isplivava,
dohvati ga i izvuče sa slepljenim vlasima
nalik na kožu vidre kada se presijava.
Znao sam već imena svim đavolima,
zapamtio sam ih kada su birani da pođu s nama
i pazio kada su se dozivali po imenima.
„O, Riđoludi, dohvati ga kandžama
i oderi sa njega svu kožu njegovu!“
- prolomi se đavolja galama.
A ja: „Učitelju, ispuni molbu ovu,
da saznaš ime tog nesrećnika
koji je pao u ruku đavolovu.“
Moj vođa ode do onog grešnika,
upita ga odakle je, a on kroz onu vrelinu:
„U kraljevstvu Navare245 rođen sam!“ - povika.
„Moja majka me dade za slugu vlastelinu,
jer me je rodila sa bitangom nekom
koja je uništila sebe i straćila imovinu.
Tebalda, dobrog kralja, služio sam potom
i tu mi je varanje postalo mana,
pa zato ispaštam u ovom paklu vrelom.“
A Svinjozubi, kome su sa svih strana
virili zubi iz usta kao nekoj svinji,
pokaza mu kako će mu koža biti odrana.
Miš je dospeo u šape zle mačke da ga kinji,
pa ga Bradokovrdžavi rukom dohvati:
„Stanite, ja ću ga nabosti, moj je kukavac sinji.“
Zatim se on mome vođi obrati:
„Pitaj,“ - reče - „ako još želiš ti
da znaš više, jer će ga ostali odrati.“
Dakle, vođa reče: „Kaži, još ima li
nekog Latina ispod tog katrana?“
A on odgovori: „Maločas bi
U toj smoli jedan sa tih strana:
kamo sreće da me još prekriva vrela smesa,
ne bih se bojao da će mi koža biti odrana!“
„Suviše smo čekali!“ - viknu Zubonja pun besa
i zakači mišicu onog jadnika vilama,
pa otkinu sa nje veći komad mesa.
Zmajčina je već hteo da ga dohvati kandžama
za noge, kada se njihov desetar okrenu
i sve ošinu pogledom k’o zlim munjama.
Kada je malo smirio tu rulju paklenu,
onoga što je još gledao svoju ruku raznetu,
zapita moj vođa bez oklevanja u tom trenu:
„Ko je bio taj koga si na svoju štetu
napustio da bi na obalu stupio?“
A on: „Najveći prevarant na svetu,
fra Gomita246 iz Galure je to bio
koji je držao u šaci neprijatelje svoga gospodara
i sve ih je za novac, da odu, pustio.
Pusti ih da odu mirno za mnogo para,
kako on kaže, a i u drugim službama
lopov nad lopovima bi ta varalica stara.
Mikel Zanke247 iz Logodora je sa varalicama, sa fra
Gomitom o Sardiniji stalno zbori,
nikada razgovora o njoj nije dosta tim protuvama.
Jao, onaj zubima škripi i od želje gori;
još bih pričao, ali mnim u strahu mom
da hoće kraste da mi odere i rane otvori.“
A njihov predvodnik okrenu se đavolu onom
Zlođavolčini, koji je spremao vile proklete:
„Sklanjaj se, zlokobo, pokori se vođi svom!“
„Ako želite da vidite ili čujete,“
nastavi odmah uplašeno onaj odrani,
„Toskance ili Lombardijce, dovešću varalice sve te,
ali neka se Zlokandžama zla namera zabrani
tako da se oni ne boje osvete tih vragova,
a ja ću, sedeći na ovom mestu i strani
za mene jednog dovesti sedam novih duhova
kada, po našem običaju, zviznem u bolu
kao što biva kada neko izađe iz vrelih kotlova.“
Psina na te reči njušku podiže golu
i tresući glavom, reče: „Čuste li, ta zloća sama
šta je smislila da bi se vratila u smolu!“
Tada onaj što je bio sklon prevarama
odgovori: „Baš sam i previše zao
kada moje hoću da izložim još većim mukama.“
Palokrili se na te reči nije uzdržao,
već nasuprot drugima reče: „Ako bi ti skočio,
ja ne bih za tobom tada trčao,
već bih nad smolom krila raširio:
napustimo vrh stene, neka te obala krije
da vidimo da li bi ti sam bolji od nas bio.“
O čitaoče, čuj za novu igru za koju niko čuo nije:
svi su na drugu stranu okrenuli oči,
a pre svih onaj248 što je imao namere najokrutnije.
Onaj iz Navare tada dobru priliku uoči,
odbi se nogama od tla, pa u tren uteče
njihovoj zloj nameri, jer u smolu skoči.
Svaki đavo je osećao da ga krivica peče,
ali najviše onaj što je grešku načinio:
„Uhvaćen si!“ - pa krenu kada to reče.
Ali, malo je to vredelo, jer je strah takav bio
da brža nisu od njega krila; potonu, k’o klada,
grešnik, a đavo, leteći, nad smolom je prsa izvio:
isto tako se ponaša divlja patka kada
soko je ganja, pa ona zaroni sred močvara,
a on se vrati u vis ljut i umoran tada.
Gazimraz, besan što je uspela prevara,
leteo je iza njega, želeći dušom i telom
da grešnik umakne, pa da tuče svog drugara,
i čim je varalica nestala u kotlu vrelom,
on krenu kandžama na svoga sabrata,
u koštac se s njime uhvati nad jarugom neveselom.
Ali, drugi je bio pravi divlji soko, pa oko vrata
kandžama zahvati druga i ta se đavolja sila
stropošta baš sred onog vrelog blata.
Vrelina ih je odmah razdvojila,
ali da uzlete bio je pokušaj nemogući,
jer su se od smole slepila njihova krila.
Bradokovrdžavi, sa svojima jadikujući,
četvoricu posla odmah da lete na drugu obalu;
svi sa vilama brzo se uz kanal vrući
rasporediše, ovde, onde, na vrelom žalu,
pružiše vile ka dvojici u katranu
koji su već spečeni bili u tom kalu,
a mi ih takve ostavismo i krenusmo na drugu stranu.

__________

245 "... U kraljevstvu Navare..." - Misli se na Đampola od Navare, sina neke plemkinja i nekog rasipnika. Bio je u službi kralja Tebalda, zeta Ljudevita Svetog, 1253-1270, ali je svoj položaj iskorišćavao primajući mito.

246 Fra Gomita je sa Sardinije, pa prema tome usled Dantea i Vergilija. Sardinije je tada bila podeljena na četiri oblasti, a ovaj fratar, o kome se malo zna, tada je držao jednu od njih, Galuru na severoistočnom delu ostrva. Upravljajući njome kao sudija, bezočno je varao svoga gospodara Ugolina Viskontija, koji je Galuru držao u vlasti od 1275. do 1296, primajući mito. Pustio je njegove neprijatelje iz Pize na slobodu bez sudskih formalnosti.

247 Mikel Zanke je bio sudija i varalica sa Sardinije, pa je kao sused fra Gomite na zemlji - njegov sused i u paklu, gde njih dvojica stalno raspravljaj o svoke zavičaju.

248 "... Onaj..." - Autor misli na đavola Psinu.