Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

ČISTILIŠTE - PEVANJE PETNAESTO

PRELAZAK IZ KRUGA DRUGOG H KRUG TREĆI: SRDITI

Anđeo milosrđe briše Danteu još jedno "P" sa čela. Usput Vergilije objašnjava Danteu reči Gvida del Duke: "O ljudski rode, zašto ti srce bije/da sa drugima dobra ne deliš od pamtiveka." Naime na zemnom svetu se umanjuje blago pojedinca ako ga deli sa drugim, dok se u nebu ono umnožava deljenjem, jer što je više blaženih duša, povećava se samo blaženstvo, zbog velike međusobne ljubavi. Pesnici, zatim, ulaze u treći krug u kome se srditi čiste od greha dimom, koji im je za života oči zastirao tamom. Srditi moraju da prebivaju u dimu, jer srdžba pokrije čoveka mrakom i otme vid njegovom razumu, pa on više ne razabire da njegova ljutnja nije u skladu sa uzrokom. Isto tako oni ne vide posledice srdžbe koje njima samima najviše škode. Na kraju pevanja Vergilije, odnosno razum, opominje Da tea da ide dalje i što pre ostvari plemeniti cilj, odnosno očišćene svoje duše.

Koliko između kraja treće ure
i početka dana sunca još ostaje,
koje neprestano ide kao deca kada jure,
toliko se činilo d ajos hodi nebesima;
tamo je suton, a ovde ponoć traje.1
A sunce nam je u lice tuklo zracima,
jer smo već toliko obišli planinu
da smo ka zapadu išli lakim koracima,
kada osetih na čelu silinu
sjaj jačeg nego ranije kako se prelama
i začudiše me stvari meni nepoznate uistinu.
Podigoh ruke ka svojim obrvama
da zaštitim oči kao nekim štitnikom
ublažavajući jarku svetlost pred nama.
Kao što se od ogledala ili nad vodom
odbija zrak u smeru suprotnom
odlazeći naviše pod istim uglom
pod kojim silazi i u poređenju s kamenom
u padu i njegovom putanjom od nje odstupa tada
što dokazuju iskustvo i nauka u učenju svom,
tako mi se učini da svetlo, koje se iznenada
odbi preda mnom, pogađa i mene;
zato skrenuh pogled sa mi u oči ne pada.
"Šta je to, blagi oče, od čega se moje zene
ne mogu sakriti koliko mi srce priželjkuje",
rekoh, "a čini se da bi ka nama da krene?"
"Ne čudi se ako te još zaslepljuje
nebeska porodica",2 odgovori pesnik stari.
"To je poslanik koji čoveka zove da gore putuje.
Uskoro ti gledanje ovih stvari
neće biti teško, već ćeš uživati
onoliko koliko je priroda htela da te podari."
Kada smo pred blagoslovenog anđela mogli stati,
on radosnim glasom reče: "Uđite ovuda,
stepenicama manje strmim dalje ćete se penjati."
Peli smo se već onuda
kada se "Blago milostivima"3 zaori iza nas
i "Blago tebi koji pobeđuješ"4 čulo se svuda.
Moj učitelj i ja sami u taj čas
išli smo gore, a ja sam mislio hodajući
kako da iz njegovih reči izvučem korist za moj spas,
pa se okrenuh njemu pitajući:
"Šta htede da kaže duh iz Romanje5
o ljudima što neće dobra da dele u zemnoj kući?"
A on meni: "Veliko je njegovo znanje
o najvećoj mu mani, pa se ti ne čudi
što ljude opominje da bi plakali manje.
Pošto vas duh ž aonim dobrima6 žudi
gde deobom ona bivaju umanjena,
zavist izaziva srdžbu kod ljudi.
Ali kada bi nebeska ljubav uzvišena
ulila vam želju da pijete iz nebeske čaše,
ne bi vam srca strahom bila ispunjena,
jer, što više ima gore onih koji kažu 'naše'
toliko više dobara svako ima
i više je ljubavi gde se ta dobra zbraše."
"Sada je još više želje u mojim grudima,"
rekoh, "nego li da ovo nisam pitao
i sada mi još veća sumnja srce obuzima.
Kako je moguće da dobro koje si dai
mnogima čini bogatijim nekoga
nego kada bi ga malo ko imao?"
A on meni: "Pošto se u dubini uma tvoga
opet okrećeš ka zemnin stvarima
svetlo istine ti se skriva ispod vela tamnoga.
Onk beskrajno i neizrecivo dobro na nebesima
onako hita da ljubav pronađe
kao sunčev zrak sjajnim telima.
Ono se onoliko daje koliko žara nađe
da, što se više milosrđe ljudi širi,
toliko večna snaga, nad njim, sja više i slađe.
I što se više duša tamo u ljubavi miri,
više ima dobrote i da se ljubi je milije,
jer kao od ogledala ona se odbija da drugog smiri.
Ako ti moje objašnjenje dovoljno nije,
videćeš Beatriče, a reči te žene
ugasiće u tebe žudnju što ti u srcu bije.
Pobrini se samo što pre da budu isceljene
ostale rane7 kao i one dve
čiji cvet samo u bolu kajanja vene."
Taman htedoh reći:" Zadovoljio si me",
kada stigosmo u krug treći duž naših staza
tako da zaćutah u želji da vidim sve.
Tu mi se zanosnu prizor prikaza
koji kao da sam odjednom pred njega stao lako
i u jednom hramu8 mi se mnogo ljudi ukaza,
a jedna žena9 na ulazu, polako
reče s blagim majčinskim izrazom: "Sine!
Šta učini nama tako?
Evo, tvoj otac i ja sa strahom tražismo te."10
I sred nastale tišine ono što se ranije
videlo, nestade baš sve.
Pojavi se, zatim, druga žena i videh da lije
niz obraze one suze što bol cedi
kada iz nekoga velika srdžba bije,
pa reče: 'Gospodar si grada koji zavredi
da se bogovi zbog njega bore nemilice,
a iz koga se sve znanje iscedi;
o Pizistrate,11 što našu kćer zagrliše."
A gospodar, pokazujući dobro i blago lice,
odgovori joj glasom kojim mirom odiše:
"Šta ćemo tek učiniti onome ko zlo želi nama,
Ako ovamo sudimo onome ko nas voli najviše?"
Zatim videh gomilu ljudi u vatri srditog plama
Kako jednog mladića kamenjem ubija
dovikujući jedan drugome: "Ubij ga bez srama!"
I videh ga kako se pod kamenjem povija
u smrtnom času dok na zemlji leži,
ali i kako očima nebo neprestano upija,
moleći uzvišenog Gospođa, u gomili koja reži,
da oprosti njegovim mučiteljima
samilost budeći dok proživljava čas najteži.
Kada se duša moja vrati u mislima
stvarima koje van nje postoje, tada
shvatih da sam se divio istinitim prizorima.
Moj vođa koji vide da izgledam kao kada
se neki čovek iz sna otima,
reče: "Šta ti je da na nogama klecaš sada,
jer već više od pola milje ima
da nesigurno hodaš, a zamagljene su ti zene
kao kad nekoga vino ili san obuzima?"
"O slatki oče moj, čućeš sve od mene,
ako slušaš", rekoh, "o onome što sam ugledao
mada su mi noge bike kao odsečene."
A on: "Da si sto maski namakao
na svoje lice, ne bi od mene skrio,
ma koliko mala bila, nijednu tvoju misao.
To što si video neko ti je otkrio
da bi to srce otvorio ka mirnim vodama
što ih je bog iz večnog izvora izlio.
Nisam pitao: Šta ti je?, kao onaj što u nama
može da vidi samo okom koje nema moći
kada se već nalazimo u mrtvim odorama,
već da ti ulijem snagu da bi ti mogao dalje poći:
tako valja podsticati lenje da se koriste čulima
kada se trgnu iz sna i nemoći."
Isli smo kroz suton, žureći očima
onoliko koliko smo mogli da vidimo
kroz večernje i sjajne zrake na nebesima.
I videsmo da, malo pomalo, ulazimo
u neki dim crni kao noćne suze,
A nije bilo mesta da se sklonimo,
pa nam dim zamrači oči i čist vazduh uze.
___________________________________

1 Sunce je, kao dete koje juri, stalno u pokretu. Koliki je luk što ga sunce prevali od početka do trećeg sata dana (do devet ujutru) toliko je još suncu preostalo puta do zalaska odnosno još tri sata. Dakle, bilo je tri popodne. U Jerusalimu su tab bila tri sata posle ponoći, a u Italiji ponoć: "Tamo suton (tj. u čistilištu), a ovde (tj. u Italiji) ponoć traje."

2 "...Nebeska porodica..." = anđeli.

3 "Blago milostivima (lat. Beati misericordes), jer će biti pomilovani." - Jevanđelje po Mateju, 5.7.

4 Veruje se da je ovo parafraza pete glave, dvanaestog psalma Jevanđelja po Mateju ("Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima...").

5 "...Duh iz Romanje..." = Gvedo del Duka iz prethodnog pevanja.

6 "...Onim dobrima..." = zemaljskim dobrima.

7 "...Ostale rane..." = pet ostalih slova "P".

8 "...Jedan hram..." = Jerusalim.

9 "...Jedna žena..." = Devica Marija. Prizor prestavlja pronalaženje Isusa među učiteljima u crkvi u Jerusalimu, Jevanđelje po Luci, 2.41-46.

10 Jevanđelje po Luci, Marijane reči, 2.48.

11 Valerije Maksim priča kako je neko mladić poljubio na ulici lepu kćer atinskog tiranina Pizistrata, pa se na to rasrdila Pizistratova žena tražeći da kazni tog mladića govoreći: "O Pizistrate, ti koji si vladar grada Atine, oko čijeg imena su se onoliko svađali Neptun i Minerva, grada iz koga se širi svetlo umetnosti i nauke, osveti se onome ko se usudi da nam javno poljubi kćer." Međutim, Pizistrat joj je odgovorio blagim rečima iz ovog pevanja.