Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

ČISTILIŠTE - PEVANJE DRUGO

Pretčistilište: plaža i dolazak novih duša

Dante i Vergilije su ugledali, stojeći na plaži, anđela koji u lađici vozi duše na breg čistilišta. Duše primećuju da je Dante živ i čude se. Jedna od duša je i pevač Kazela. Dante ga zamoli da peva jednu od Danteovih pesama. Dok su duše slušale prišao im Katon i ukorio ih, oa ih uputio ka brdu. Duše odlaze ka brdu, a pesnici za njima. Vergilije se stidi što je i on stao i slušao, a Kazelino pevanje znači da se čovek ni na putu spasa ne odriče lako lepota zemnoga sveta, ali da ga i najplemenitije lepote ne smeju da ide putem koji vodi ka Bogu. Katonova opomena je glas savesti.

Već sunce nestaje u očima

sa vidika čiji podnevnik prelazi

vrhom iznad Jerusalima,

a noć koja suprotnim smerom gazi

izranja iz Ganga1 sa Vagom, koja ne izlazi2

sa njom kada duža od dana nailazi,

tako da rumeni i beli obrazi

požuteše odavno Zori zarudeloj

tamo gde stajah na našoj stazi.

Stajali smo još na obali morskoj

kao ljudi koji razmišljaju kuda da se nakane,

pa srcem kreču, ali ne i telom na put svoj.

I evo, kada dan se sprema da svane,

pa se Mars3 kroz gustu paru rumeni,

tamo na pučini put zapadne strane

ukaza se, i neka ga opet vidim, blago meni,

neko svetlo što se tako brzo približava

da ništa njegov let ne može da zemeni.

Sa njega sam pogled skrenuo da prava

objašnjenja potražim od vođe moga,

pa ga potom ugledah kako se još jače presijava.

Zatim se sa obe strane svetla toga

nešto, ne znam šta, belo zavijori,

pa onda još nešto ispod čuda svetloga.4
M

oj učitelj još ni reči ne izgovori
dok su se krila pomaljala kroz belinu,
ali kada prepozna lađara on prozbori:
"Sada se ti na kolena baci, vaistinu,
evo božjeg anđela, sklopi ruke pognute glave,
jer još ćeš božijih službenika videti uistinu.
Gledaj kako prezire ljudske sprave,
niti mu trebaju vesla niti vedra
sekući vazduh svojim večnim perjem
koje se ne mitari kao perje smrtnog bedra."
Kako nam se približavala onim bezmerjem,
tako je božja ptica počinjala da blista
da oči nisu mogle da se nose sa tim sjajem,
pa pognu pogled, a onaj prista
sa lađicom toliko vitkom i lakom
da uopšte nije uranjala u vodu mora čista.
Nebeski lađar je stajao za krmom
takav da i na sam njegov opi svi blaženi su,
i više od sto duša bilo je u čunu tom.
"Kad izađe Izrailj iz Misira",5 pevali su,
svi zajedno i jednoglasno u marini,
sve stihove što psalm ima, u zanosu.
Zatim on nad njima znak krsta načini
na šta se oni iskrcaše nasred žala,
a on se opet brzo zaputi ka pučini.
Gomila koja je tu sišla sad je izgledala
kao neko ko ne poznaje mesto, pa se, kao ljudi
koji nove stvari vide, unakolo osvrtala.
Odasvuda dan je počinjao da se budi,
a sunce je sa svojim zracima
oteralo sazvežđe Jarca sa nebeskih grudi,
kada novodošli svet svojim očima
ugleda nas, pa nam reče: "Ako znate
pokažite gde puta ka bregu ima."
A Vergilije odgovori: "Vi i ne znate
da je ovo mesto nepoznato i za nas,
jer smo ovde novi kao i vi, pa te
obale ugledasmo malo pre vas
kada stigosmo po toliko mučnoj i teškoj stazi
da će nam sada biti šala uspon u spas."
Gomili duša koja je mogla da opazi
po disanju da sam još duša živa
od čuđenja pobledeše obrazi.
I kao što sa glasnikom biva
koji maslinovom grančicom privlači radoznale
da čuju vesti i niko se ne snebiva
da mu priđe, tako su se zagledale
i ove duše srećne sve do jedne, zaista,
zaboravljajući da su ka pročišćenju hitale.
Videh kako se izdvaja jedna duša čista
da me zagrli pokazujući ljubav tako duboku
da i mene nagna da učinim dela ista.
Hej seni bestelesne, telo vam se samo priviđa oku!
Tri puta sam oko nje ruke obavio
i tri puta ih prazna privukao boku.
Mislim da sam od čuđenja bled bio,
pa se sen nasmeši i povuče unazad,
a ja kretoh za njom da bih je pratio.
Da se odmorim ona mi blagim glasom reče tad:
ja prepoznah ko je, pa sam ga zamolio
da se zaustavi, jer da popričamo bio sam rad.
Odgovori mi: "Kao što sam ti sklon bio
u smrtnom telu, tako si mi i bez njega mio,
zato ću stati, a kuda si se ti zaputio?"
"Moj Kazela,6 da bih se jednom vratio
tu gde sam sada, ja kretoh na ovo putovanje",
rekoh. "Ali, kako si ti toliko vreme izgubio?"
A on meni: "Niko me nije uvredio, a još manje
onaj koji prima koga i kada se svidi njemu.
Više puta mi je uskratio ukrcavanje,
jer njegova volja iz božje volje nastaju u svemu.
Ali, ima tri meseca8 kako je povezao
svakoga ko mirno uđe u lađu, pri čemu
i ja koji sam u morsku obalu gledao,
tamo gde se Tibar sa morem sreće,
uz njegovo odobrenje u lađu sam ušao.
Ka tom ušću on sad poleće,
jer tamo uvek čeka glava
sveta što se ka Aherontu ne kreće."
A ja: "Ako te novi zakon ne sprečava
da pamtiš ili da pevaš pesme ljubavi
u kojima se sva moja žudnja stišava,
ti, molim te, utehom pozdravi
moju dušu koja potištena jadikuje
otkada se sa telom ovde pojavi."
"Ljubav što u mome duhu stanuje",
zapeva on tako nežnim glasom kad se sluša
da ta nežnost još u meni odjekuje.
Moj učitelj, ja i ona gomila duša
oko njega bili smo tako zadovoljni
kao da naš um ništa drugo ne kuša.
Stajali smo pažljivi i voljni
da čujemo pesmu, ali časne starine9
gde viče: "Šta je duhovi bezvoljni?
Kakav je nemar to? Što stojite kao strine?
Trčite na breg da se oslobodite kore10
koja vas sprečava da vidite božje vrline."
Kao kada golubovi se obore
na kukolj ili zob na paši,
mirni, ne šepureći svoje odore,
pa se pojavi nešto što ih plaši,
a oni ostave odmah jelo,
jer ih to toliko straši,
tako videh da je to društvo veselo
prestalo da sluša pesmu i krenulo ka obroncima
kao čovek koji ide, a ne zna kuda ide, zacelo.
A i mi smo odmah krenuli za njima.

__________

1 Gang je reka u Indiji.

2 "... Sa Vagon koja ne izlazi..." - kada je noć duža od dana sazvežđe Vage se ne pojavljuje na nebu.

3 Planeta Mars

4 Stihovi 22 do 24 govore o krilima anđela ("... s obe strane...") i o njegovoj odeći ("... ispod čuda svetoga...") koje pesnik vidi u svetlosti.

5 "Kad izađe Izrailj iz Misira" - "Na izlazu izraelskog naroda iz Egipta" - to su početni stihovi 113. psalma u kome se opeva a izbavljenje Jevreja iz Egipta.

6 Kazela je poznati pevač, Danteov prijatelj, koji je napisao muziku za mnoge Danteove pesme.

7 "... Ali kako si ti toliko vreme izgubio..." - Dante se čudi da vidi Kazelu da tek sada dolazi u čistilište iako je umro pre 1300. godine.

8 "... Ali ima tome tri meseca..." - godina 1300. je bila jubilarna godina kada je papa Bonificije VIII proglasio veliko opraštanje vremenskih kazni, pa je zato od tada anđeo povezao svakoga ko je hteo da uđe u barku.

9 "... Časna starina..." - Katon.

10 "... Da se oslobodite kore... " - treba da se oslobode krljušti odnosno kore kojom ih je prekrio greh.