Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

ČISTILIŠTE - PEVANJE PRVO

U podnožju čistilišta: Prizivanje muza

Pošto je izašao iz pakla Dante priziva muze. On se sa Vergilijem nalazi na ostvru na kome se uzdiže planina čistilišta. Uživa gledajući zvezdu Danicu i sazvežđa južne hemisfere. Zatim su pesnici ugledalli Katona1, čuvara čistilišta, pa razgovaraju s njim. Vergilije mu objašnjava razlog putovanja i da je Danet još živ. Katon ga je posavetovao da Dantea opere od prljavštine pakla i opaše rogozom. Vergilije pere Dantea roso i opasuje ga rogozom koji kada ga isčupa na njegovom mestu odmah novi poraste. Plavi nebeski svod je simbol nade. Danica (Venera) je zvezda ljubavi i sja tu gde počinje carstvo ljubavi dok je pakao carstvo mržnje. Četiri zvezde predstavljaju Mudrost, Pravednost, Snagu i Umerenost. Danteu treba oprati ice rosom, jer pomoću neba treba sprati prvi najdeblji sloj greha, pakleni dim, kako bi duša mogla da se pripremi za potpuno očišćenje. Pogoz, ponizna biljka koja se povija i na povetarcu, a nema lep cvet, znači da se grešnik mora odreći svega što u životu izaziva požudu odnosno mora da bude ponizan i skrušen. Pogoz odmah ponovo raste što znači da se božja milost ne umanjuje kada se nekome udeli. Katonova opomena da se pesnici ne vraćaju istim putem znači da se grešnik ne sme vratiti grehu.

Širi jedra i da zaplovi boljim vodama
brodić moga uma tren vreba
govoreći zbogom onim okrutnim dubinama
a da pevam o carstvu drugom treba
u kome ljudska duša čista biva
i postaje dostojna da se ne uzdigne do neba.
Neka pesma mrtva ovde postane živa,
o sveta muzo, jer vaš sam smerno,
pa neka me Kaliopa2 sada sniva
i moju pesmu prati onim glasom verno
kojim je bedne Svrake3 tako natpevala
da su očajne bile neizmerno.
Nežna boja orijentalnog safira4 koja je blistala
i krasila vedrinu vazduha
do mesta gde je zavesa horizonta padala
radosno zasja sred moga oka i duha
čim sam izašao iz mrkopaklenog prostora
koji mi oči i srce obuče u paklena ruha.
Lepa zvezda5 koja u svakog ljubav uliti mora, 
celi istok je obasjaa vedrinom
zasenjujući sazveđe Ribe koje je prati do zora.
Okrenuh se na desno u trenu tom
ka južnom polu i videh četiri zvezde
koje osim praroditelja6 niko još ne vide u rodu mom.
Činilo se da nebo uživa u sjaju u kom jezde,
pa jadan li si sevrni kraju 
u kome se one ne gnezde!
Kada prestah da ih gledam kako blistaju,
okrenuvši se put severnog svoda
sa koga su zvezde Velikog medveda počele da nestaju
videh kraj sebe starca usamljenog kako hoda,
dostojnog takvog poštovanja u mojim očima
kakvo ni ocu ne duguje niko iz našeg roda.
Dugu bradu potkanu sedim vlasima
nosio je, a bila je nalik njegovim kosama
čiji mu je dvostruki pramen ležao na grudima.
Zraci one četiri svete zvezde, poput plama,
krasili su mu lice sjajem i budili nadu
da mi se činilo da je sunce pred nama.
"Ko ste vi koji ste protiv toka slepe reke u Hadu
izbegli iz tamnice večne gde tama prebiva?"
upita on tresući svoju časnu bradu.
"Ko vas je vodio i ko vam je svetiljka bio živa
izvodeći vas iz noći pune grešnih seni
koji pakleni ponor večnom tamom prekriva?"
Zar su pakleni zakoni prekršeni
ili nebo sada nova pravila ima
da i vi prokleti možete doći k meni?"
Moj vođa me tada zgrabi i privuče grudima,
pa me navede rečima, rukama i znacima da shvatim
da treba odam počast starcu, na kolenima. 
Zatim odgovori: "Ja ga svojom voljom ne pratim,
već me jedna gospa, odenuta u nebeska znamenja,
zamoli da mu pomognem i ka raju ga ispratim.
Ali ako je volja tvoga sedog pramenja,
da se objasni naše pravo stanje sada, 
ne mogu biti protiv tvoga htenja.
Ovaj ne dožive poslednje veče nikada,
ali je zbog svoje ludosti njemu tako blizu bio
da mu je malo vremena ostalo tada.
Kao što rekoh poslat sam na zadatak mio
da ga spasim i ne bi drugoga puta
do ovoga po kome sam ga vodio.
Pokazah mu grešnike koje šiba paklena knuta,
a sada bih da i ovde vidi duše da bi znao
kako se kod tebe čiste od greha ljuta.
Dugo bi bilo kada bih pričao kako sam ga izvukao,
a vrlina koja mi pomaže dolazi sa visina
i uz njenu pomoć on je do tebe došao.
Ti blagonaklono primi njegov dolazak iz tmina,
jer slobodu traži tako dragocenu kakvom je znaju
oni šti i život daju radi njenih vrlina.
Ti to znaš, jer ti smrt ne bi gorka, na kraju,
u Utici7 gde si ostavio svoju telesnu odoru
koja će na Sudnji dan blistati u velikom sjaju.
Večni zakoni zbog nas nisu na umoru,
jer ovaj je živ, a mene Minos ne veže u tmini
pošto sam iz kruga gde časnom moru
i tvoja Marcija8 prebiva i kako se čini
još te moli, o sveto srce, da je svojom smatraš.
Neka kroz tvojih sedam kraljevstava nastavimo put naš,
a ja ću te kod nje obasuti pohvalama
ako pomen tvoga imena tamo dole dopuštaš."
"Marciju sam voleo kao svoju krv u venama
dok sam još bio tamo gde se zemni život slavi
i pokoravao sam se svim njenim željama.
Sada kada ona s onu stranu zle reke boravi,
ne može više nimalo da utiče na mene
zbog zakona9 koji nasta kada se moja duša otuda izbavi.
Ali, ako te pokreće i vodi lik nebeske žene,
kao što ti reče, ne treba ti laskanje, iznad svega,
dovoljno je da se pozoveš na želje njene.
Idi, dakle, ali gledaj da opašeš njega
rogozom i da mu opereš lice
tako da skine prljavštinu iz sveta donjega,
jer nije dolično, sa očima punim izmaglice,
da stupi pred prvog dvorjanina10 pred straži
koji dolazi odande gde sijaju rajske zvezdice.
Ovo ostrvce na najnižem mestu na plaži,
tamo dole gde je zapljusnuto talasima,
rogoz ima, pa ga na mekanom ulju ti potraži.
Nijedno drugo bilje koje lišće ima
ili čvrstu koru, tu ne može opstati,
jer ne ume da odoli morskim udarima.
Zatim se ovuda nemojte vraćati,
sunce koje izlazi put će vam pokazati sada,
pa ćete se njime uz breg uspinjati."
Tada on nesta, a ja se podigoh iznenada
i bez reči primakoh se seni
moga vođe gledajući u njega tada.
On reče: "Za mnom ti sada kreni,
natrag ćemo, jer se odavde spušta ova ravnica
tamo gde se nalaze sprudovi njeni."
Zora je prosvetljavala tamu noćnog lica,
razdanjivalo se, pa sam mogao u daljini
da razaznam belasanje talasa poput iskrica.
Išli smo po toj pustoj ravnini
kao čovek koji se vraća do izgubljenog mesta,
pa mu se hod do njega uzaludan čini.
Kada stigosmo tamo gde rose još ne nesta,
gde joj sunce još naudilo nije,
jer tu hladovine još ne nesta,
moj učitelj travu poče da miluje
i pruži ka meni ruke raširene,
a ja shvatih šta činiti mi je
i podigoh ka njemu obraze suzama orošene
pa im on prirodnu boju povrati
skinuvši prljavštinu kojojm pakao prekri mene.
Do pustoga žala nastavismo hodati
čije talase još nikada nije savladao
čovek koji će zatim otuda da se vrati.
Tamo me on opasa kao što je onaj11 rekao.
Ali gle čuda! Čim je on ubrao
čednu biljku, odmah je novi struk izrastao
na mesto prethodnog koga je isčupao.

__________

1 Katon Utički (95-46. p. n. e.) odnosno Marko Porcije Katon je poznati branilac rimske republikanske slobode. Kada je video da će Cezar da pobedi i da će time doći kraj republike izvršio je samoubistvo. Dante ga je postavio za čuvara čistilišta iako je samoubica, jer mu se divio kao borci za slobodu. Katona posle sudnjeg dana čeka, po Danteu, večno blaženstvo.

2 Kaliopa je jedna od devet muža zaštitnica pesništva.

3 Svrake su Pijeride, brbljive sestre, koje su muze pretvorile u Svrake. Peonika Euipa rodila je Pijeru iz Pele devet, koliko i muza, uzoholile su se i pozvale muze na takmičenje. Jedna od Pijerida je kreštavim glasom pevala pohvalu gigantima i o samnom bekstvu bogova ispred Tifona. Na to je muza Kaliopa božanskim glasom slavila podvige besmrtnih bogova. Nimfe su objavile da su muze pobednice. Pijeride su tada počele da vređaju muze, pa su ih muze zato pretvorile u kreštave svrake.

4 Safir je mineral, dragi kamen, varijetet korunda. Proziran je, a boja mu ide do plavičaste do tamnoplave.

5 Lepa zvezda je zvezda Danica, odnosno planeta Venera.

6 "... Osim praroditelja..." - pesnik misli na Adama i Evu.

7 Utika je nekadašnji grad u Africi u blizini Kartagine u kome se ubio Katon. Stanovnici Utike bili su na strani Rimljana.

8 Marcija se nalazi u limbu sa Vergilijem. Ona je bila žena Katona koju je on odbacio, pa se udala za Kvintinija Hortenzija Ortala, ali se posle smrti Kvintinija vratila Katonu želeći da umre kao "Katonova Marcija"

9 "... Zbog zakona..." - u ime zakona koji sprečava izlazak iz pakla. Taj zakon je nastao pošto je Isus Grist izveo iz pakla Katona sa ostalima koje je oslobodio iz limba posle svoje smrti.

10 "... Prvi dvorjanin..." - anđeo koji stoji na ulazu u čistilište.

11 "... Onaj... " - Katon.