Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

PAKAO - PEVANJE XIX (DVADESET DEVETO)

Krug osmi (nastavak)

Deveta zla jaruga (nastavak): Sejači nesloge i šizme

Deseta zla jaruga: Krivotvorci

Vergilije zamera Danteu što se toliko zadržao da gleda sejače nesloge i šizme, a on se pravda da je želeo da tu pronađe jednog svoga rođaka, Đerija del Bela. Vergilije kaže Danteu da je on i video tog rođaka ispod mosta kako preti. Dante opravdava takvo ponašanje, jer njegova smrt nije još osvećena, a zatim pesnici dolaze nad desetu, poslednju zlu jarugu. U njoj su krivotvorci, naime falsifikatori metala ili alhemičari. Kažnjeni su bolešću, jer su u životu bili moralno bolesni, pa kao što su izopačili zlato, tako je i njihovo telo izopačeno gubom i šugom. Dante govori sa Grifolinom iz Areca i Kapokijom iz Sijene.

Toliki svet i grozne rane razne
oči su moje tako zamaglili suzama
da bih još gledao prizor plačan zbog kazne,
ali Vergilije reče: „Zašto stojiš nad dubinama?
Zašto ti oko neprestano viri
dole ka onim izmrcvarenim senama?
Ako želiš da ih prebrojiš, ti se smiri,
jer nisi tako činio nad drugim jarugama,
a ova se jaruga na dvadeset i dve milje širi.
I mesec je već pod našim nogama;327
još mnogo treba da vidiš, a ja se bojim
da je malo vremena ostalo nama."
Odgovorih: ,Da si, u mislima tvojim,
obratio pažnju na razlog zbog koga sam gledao,
možda bi mi dozvolio da još tu stojim."
Dok sam odgovarao, vođa je već pošao
i ja sam za njim krenuo
dodajući: „Ja sam se zagledao
u jamu, jer mi se učinilo da sam čuo
u njoj plač seni moga soja
zbog greha koji tako kažnjava pakao truo."
Tada učitelj reče: „Neka misao tvoja
ne bude zaokupljena njim i njegovim jadom,
neka njega tu gde je svet muka bez broja.
Videh ga pod mostićem nad hadom
kada je pokazivao na tebe i prstom ti pretio,
a čuh da je to Đeri del Belo,328 glavom i bradom.
Ti si se tada veoma zaokupio bio
onim što je u Otfortu329 vladao
i nisi tamo ni pogledao, pa se on izgubio."
„O, moj vođo," - tada sam odgovor dao,
„nasilna smrt koja još nije osvećena
ni od koga ko je za sramotu njegovu znao,
srdi ga, pa je zato njegova sena
otišla, a da sa mnom ne zbori, kako mnim,
pa još više žalim zbog kazne koja mu je namenjena."
Tako smo razgovarali putem kamenim
sve do mesta gde bi se nova jaruga videla
da je svetlije bilo u ponorima tim.
A kada je nad poslednju jarugu dospela
naša noga tako da smo mogli seni mučenika
da vidimo, kojih bi puna dolina cela,
prostreliše me tako strašni krici tih Jadnika,
čiji su vapaji bili samilošću okovani,
da sam uši zapušio da ne čujem ni krika.
Kao kada bi sva zla i bolovi bili sabrani
iz bolnice u Valdikijani,330 od leta do jeseni,
pa i oni iz Mareme i sa Sardinije pridodani
i u jednu jamu bili zajedno sabijeni,
tako je bilo, takav je bio smrad,
kao da truli udovi šire taj smrad pakleni.
Siđosmo po zadnjoj obali tad,
duž dugog grebena, levom stranom strmine,
i već sam mogao bolje da vidim onaj jad
na dnu gde pravda sa svoje visine,
po nalogu nepogrešivog gospodara svevišnjega,
kažnjava krivotvorce za grehe njine.
Ne verujem da je bilo žalosnije od ovoga svega
gledati u Egini svet oboleli časa onoga
kada je vazduh kužni obavio njega,
tako da i životinje, sve do crva sićušnoga,
pomreše pa su se stari narodi,
kako tvrde pesnici iz izvora pouzdanoga,
obnovili iz mravljeg semena331 koje novi život rodi,
nego što je bilo žalosno u onoj dolini sena
gledati kroz kakve muke ovde gomila duša brodi.
Neko je preko trbuha, neko preko ramena
svoga druga ležao, a neko se vukao
potrbuške od jednog do drugog kamena.
Korak po korak smo išli, a svako je ćutao
gledajući i slušajući onaj rod napaćeni
u kome niko da ustane nije mogao.
Videh dvojicu kako sede međusobno naslonjeni,
kao što se naslonjen greje tiganj sa tiganjom,
od glave do pete krastama su bili prekriveni.
I nikada ne videh da tako žustro češagijom
radi štalski momak koga gospodar čeka,
niti onaj koji konja uveče sprema, a žudi za snom,
kao što se ovde grebu, osuđeni doveka,
ta dvojica zbog velikog svraba na njima,
kome nikada više nema leka
i ljuštili su kraste po svojim telima
kao što se nožem čiste, sa crvenperke, krljušti,
ili sa neke druge ribe koja ih još veće ima.
„O ti što nokat tvoj tako kraste ljušti,"
obrati se moj vođa jednom od dvojice,
„da prste u klešta pretvaraš, daj odgovor sušti,
ima li koga Latina sred ove tmice,
među vama, tako ti nokti večito bili
na usluzi da češeš tvoje krastice."
„Mi smo Latini, mi koje vidiš, rode mili,
obojica," - odgovori jedan koji je plakao,
„a ko si ti što pitaš, rekao nam bi li?"
A vođa odgovori: „Ja sam ovde sišao
idući sa ovim živim, od kruga do kruga,
sa namerom da mu pokažem pakao."
Tada se odmače drug od druga
i drhteći ka meni se okrenuše te seni
kao i druge kad čuše govor od koga odjeknu jaruga.
Dobri vođa se sasvim primače meni
govoreći: „Reci im što želiš, pesniče mili."
A ja počeh, pošto je tako hteo vođa voljeni:
„Neka sećanje na vas nikada ne iščili
sa zemnoga sveta i iz ljudskih umova,
već godinama u njima vi živi bili,
recite mi ko ste i od kojih vitezova;
neka vas ta mučna kazna puna jada
ne sprečava da mi date odgovor na pitanja ova.
„Ja sam iz Areca," - odgovori jedan tada,
„a Albero iz Sijene332 me je na ognju spalio,
ali nisam zbog toga ovde sada.
Tačno je da sam u šali govorio:
'Mogao bih kroz vazduh da letim lako.'
Ali, on je glup i radoznao bio
i da mu pokažem tu veštinu želeo je svakako,
pa pošto ga u Dedala pretvoriti nisam mogao,
spalio me je onaj333 što ga je kao sina voleo jako.
U poslednju od deset zlih jaruga ja sam došao
zbog alhemije koju sam za života praktikovao,
po presudi nepogrešivog Minosa, ako nisi znao."
A ja rekoh pesniku: „Da li ima, bi li rekao,
sujetnijih na svetu od ovih iz Sijene?334
Čak ni Francuzima ne bih veću sujetu priznao!"
Tada drugi gubavac, kada ču mene,
odvrati na te reči: „Strika izuzimam svakako,
jer je znao da troši svote umerene,
i Nikolu koji je prvi otkrio kako
s karanfilom skupim može da se sladi
u bašti335 gde njegovo seme klija lako;
i družinu s kojom onoliki vinogradi
Kača d'Ašana odoše i onolike šume,
a Abaljato svoj um sasvim ojadi.336
Ali, da bi znao ko te ovako služiti ume
protiv Sijenežana, pogledaj me pažljivo ti,
tako da to tvoj um dobro razume,
pa da sam Kapokiova337 sen ti ćeš videti:
ja sam pomoću alhemije metale krivotvorio
i setićeš se, ako te dobro prepoznajem, očiju mi,
da sam kao majmun dobar imitator prirode bio.

__________

327 "... A mesec je već pod našim nogama..." - Mesec je sa horizonta, na kome se nalazio prethodne noći dospeo u nadir, tačku koja leži suprotno od zenita, odnosno u tačku gde se nalaze dvojica pesnika, odnosno ka središtu zemlje, pa je to vreme oko jedan popodne.

328 Đeri del Belo, sinovav Danteova oca. Ubio ga je neki član porodice Saketi, zbog smejanja razdora, verovatno, pa je na Danteovoj porodici ostala obaveza osvete, za koju Dante priznaje da još nije izvršena.

329 "... U Otfortu..." - Misli se na Bertrama de Borna, gospodara Otforta.

330 Valdikijana, dolina reke Kijane, bila je u Danteovoj doba močvaran i nezdrav predeo gde su u bolnicama primali bolesnike od groznice i drugih bolesti. Isto su tako i toskanska Marema i Sardinija bile močvarne i nezdrave, posebno u leto.

331 "... Obnovili iz mravljeg semena..." - Po pisanju Ovidija u "Metarmofozama" (VII, 523 - 660), Eak, kralj ostrva Egine, pošto je kuga koju je poslala Junona, umorila sav narod osim njega, zamolio je Jupitera da pretvori u ljude mrave sa ostrva, pa su novi stanovnici dobili ime Mirmidonci (mravlji ljudi).

332 Duša koja govori je duša Grifolima iz Areca, alhemičara, koga je za jeres optužio Albero iz Sijene. To je učinio, jer je bio ljut što mu je Grifolino, sale i se da može da ga nauči da leti, a on to shvatio ozbiljno, nije tome i naučio. Grifolino je spaljen po naređenju biskupa iz Sijene koji je voleo Albera kao sina.

333 "... Onaj..." - Pensik misli na biskupa iz Sijene.

334 Dante kaže da su Sijenežani još sujetniji od Francuza. Onaj drugi grešnik, koji sedi kraj Grifolina, potvrđuje Danteove reči govoreći ironično, da treba izuzeti Striku i Nikolu Buonsinjora. Za prvoga se ne zna tačno na koga pesnik misli, verovatno je reč o Strika di Đovani Salimbeni, koji je bio upravnik u Bolonji 1276. i 1286, a neko smatraju da je reč o Striku Tolomeji, pohotnom fratru koji je bio još živ 1294. Nikola Buonsinjora, po nekima je to bio i Nikola Salimbeni, Strikov brat, živ još 1311. Kažu da je ovaj potonji uveo u Sijenu običaj da se peku fazani na vatri od karanfila, tada skupog začina.

335 "... U bašti..." = U Sijenu.

336 "... Abaljato svoj um sasvim ojadi..." - Kača d' Ašano, je kao raspikuća i bonvivan proćerdao svoje bogatstvo koje se sastojalo od vinograda i šuma, a Bartolomeo dei Fokakijeri, zvani Abaljato, sve straćio pijući do besvesti. Oni su bili članovi družine iz Sijene, sastavljene od bogatih mladih ljudi, koji su zbog raskošnog života, skoro svi, spali na prosjački štap.

337 Kapokio iz Sijene je bio poznati alhemičar, koga je Dante i lično poznavao. On je spaljen 1289. u Sijeni.