KRUG DRUGI (NASTAVAK): ZAVIDNE DUŠE
Dante se zaustavlja kod Gvida del Duke i Rinijerija da Kalborija, a ovaj prvi govori loše o Toskancima i Romanjolcima, koji su bili pokvareni u ono doba, suprotstavljajući im one iz dobrih starih vremena. Odlazeći od zavidnih duša pesnici čuju glasove koji opominju na milosrđe, navodeći primere kažnjene zavisti. Veći deo ovog pevanja ima istorijski sadržaj. Tek na kraju se alegorijski šiba zavist kroz primere kažnjenih.
"Ko je ovaj što uz breg kroči
pre nego što mu je krila dala smrt
i po svojoj volji otvara i zatvara oči?"
"Ne znam ko je, ali on ne ide sam kroz ovaj vrt,;
pitaj ga ti koji si bliži njemu, bolje ćeš čuti,
I budi ljubazan da mu odgovor ne bude škrt."
Tako dva duha, jedam prema drugome nagnuti,
desno od mene razgovarahu u suzama,
pa podigavši lica, ka meni okrenuti,
jedan reče: "O duše koji po ovim gorama,
još uvek u telu, ka nebu hodiš,
uteši nas iz milosti i reci nama
odakle dolaziš i ko si ti, jer nas čudiš
zbog milosrđa koje nije udeljeno
kao nikome kao tebi koji tu stojiš."
A ja: "Posred Toskane, eno,
teče rečica koja izvire u Falteroni,
a više od sto milja dugo je korito njeno.
Sa njenih obala me ovako sudbina goni:
uzalud bi hilo da kažem ko sam bio,
jer moje ime još tako jako ne zvoni."
"Ako to što si sada izgovorio
dobro razumem, o Arnu1 zboriš",
reče onaj što je već govorio.
A drugi mu reče: "Možeš li da mi odgovoriš
zašto ovaj sakri ime te reke kao što bi skrila
strašne stvari neka duša? Možeš li da dokučiš?"
Sen koja je tako zapitana bila
ovako odgovori: "Ne znam, ali takva dolina
da se zaboravi je sasvim zaslužila,
jer od izvora svoga u alpskim gorama
do mesta gde se Peloro tako izdvojio
da je malo mesta gde ide ka većim visinama,
i do mesta gde se tok ulio
da vrati vodu koja je u nebo isparila,
a koju je dažd u reke povratio,
svako vrlinu kao neprijateljicu goni do nemila
i izbegava je kao zmiju, što zbog mesta prokletoga,
što zbog zle navike koja ga je sklonila,
pa se tako promenila priroda naroda toga
kao da je stanovnike te doline bedne
sama Kirka2 tovila sred stada svoga.
Među gadjim svinjama što plodove neugledne
žira zaslužuju više nego ljudsku hranu,
u prvom delu reka teče natapajući obale žedne.
Niže nailazi, kroz dolinu k'o na dlanu,
na lajavce3 što reže više nego što mogu da ujedaju
i s prezirom okreće od njih njušku u stranu.
Nadalje se još spušta i što joj veće vode postaju
utoliko više se lajavci u vukove pretvaraju
u tom nesrećnom i prokletom kraju.
Zatim njene vide kroz tamnije ponore kolaju,
tamo gde čopor toliko lukavih licica5 stanuje
da se ne boji klopki koje im postavljaju.
Svakako ću reći da me i drugi čuje,
a biće dobro za ovoga6 ako bude zapamtio
to što istiniti duh7 kroz mene prorokuje.
Ja vidim svoga unuka8 kako se pretvorio
u lovce na vukove,9 tamo na obalama
gorde reke i kako ih je sve u crno zavio.
Još sa života im preti ucenama,
zatim ih uvija kao zver stara:
život im uzima, a cast gubi bez imalo srama.
Izaći će krvav iz tužnih šumskih šikara;10
ostaviće ih takve da, ni kada hiljadu godina proleti,
neće, kao nekada, zelenilo da ih prošara."
Kao što najava bolnog zla koje mu preti,
uznemiri lice onoga ko sluša,
bilo s koje strane opasnost da zapreti,
tako videh da se ona druga duša,
koja se okrenula, rastužila i uznemirila
kada ču govor o zlu koga se svako gnuša.
Reči jedne i lice druge duše koja se rastužila,
pobudiše u meni želju da saznam ko su, pa sam zamolio
da mi kažu koja su njihova imena bila,
A na to duh koji mi je već govorio
nastavi: "Ti bi hteo da učini sen moja
ono što ti meni nisi učinio.
Ali, pošto bog hoće da kroz tebe sja
tolika njegova milost, neka ti bude:
zato znaj, Gvido del Duka11 sam ja.
Moja krv je tako gorela od zavisti lude
da kada bih ugledao veselog čoveka,
pobledeo bih od muke sulude.
Kako sam sejao, takva me žetva čeka:
o ljudski rode, zašto ti srce bije
da sa drugima dobra ne deliš od pamtiveka?
Ovo je Rinijer12 koji je ime najsvetlije
kuće Kalboli, a posle njega
njegovu vrlinu niko nasledio nije.
I nije samo njegov rod ostao bez svega,
između Poa i planine i mora i Rena,13
bez telesnih i duševnih dobara, bez ičega,
već je u tim granicama sva zemlja preplavljena
otrovnim trnjem do te mere da nikada
ne bi mogla da se iskrče polja neobrađena.
Gde su dobri Licio i Arigo Manardi14 sada?
Gde su Pjer Traversaro i Gvido Karpinja15 hvaljeni?
Oh, rode romanjolski, kopiladi puna jada!
Kada će se u Bolonji opet roditi neki Fabro,16 blago meni?
Kada u Faenci jedan Bernardino di Fosko17 plemeniti
čija se mladića iz malene klice zazeleni?
Nw čudi se mome plaču, Toskanče znameniti,
kada mi u sećanju ime Gvida da Prata18 sine,
pa Ugolino d'Aca,19 koje si znao i ti,
zatim Fridriha Tinjoza20 i njegove družine,
kuća Anastađi i Traversara časnih
(bez naslednika su ostale porodice njine),
i kada se setim žena, vitezova, truda i dokolica slasnih,
koji su budili ljubav i viteška pravila
tamo gde su sada srca plen želja nečasnih.
O Bertinoro,21 varošice, zašto se i ti ne bi izgubila
pošto te je napustila plemića porodica,22 a posle ove
i mnogo drugih da km se duša ne bi izopačila?
Dobri čine Banjakavali23 što ne rađaju sinove,
A loše Kastrokaro, pa Konio24 još gore,
koji rađaju lMko nedostojne grofove.
Dobro će učiniti Pagani,25 kada ruke smrti umore
njihovog demona, da ne rode naslednike svoje,
Ali svejedno će se o njima pamtiti sve najgore.
O Ugolino se Fantolino,26 ime tvoje
sigurno je, jer nema više nikoga ko bi mogao
da ga izopači i zavije u tamne boje.
Ali, idi Toskanče, jer bih sada radije plakao
nego vodio razgovor koji smo pokrenuli,
pošto mi je on dušu jako potresao."
Mi smo znali da su ti drugi duhovi čuli
Kako hodamo, ali su nam, u ćutanju nemom,
odobravali put kojim slo krenuli.
Pošto smo sami krenuli dalje stazom,
kao munja kada se na nebu desi,
jeknu pred nama snažni glas:
"Pa će me ubiti ko me udesi,"27
i izgubi se kao grmljavina kada se udaljava,
pošto oblak uzdrmaju njeni potresi.
Kada odjek glasa početka se stišava,
začu se glas drugi bučan kao grom
koji se odmah posle munje oglašava:
"Ja sam Aglaura28 što u obliku kamenom
prebivam". Tada sam se uz pesnika pribio
koraknuvši desno, a ne napred na putu mom.
Već se vazduh svuda umirio
kad mi on reče: "To je čvrsta uzda bila
koja služi da bi čovek zavist smirio.
Ali, vi nalećete na mamac kojim vas je namamila
udica vašeg starog neprijatelja,29 pa neće
mnogo da vredi kočnica ili opomena ma kakva bila.
Nebo vas zove i oko vas se okreće,
pokazujući večnu lepotu u kojoj sja,
ali vaš pogled se ipak ka zemlji zaleće;
zato vas kažnjava onaj30 što sve vidi i zna".
__________
1 Arno je reka koja teče kroz Firencu, a izvire iz brega Falterona u Apeninu i duga je preko sto milja. Dante pominje breg Falteronu kao mesto gde su Apenini (od kojih se odvaja rt Peloro odnosno rt Faro na severoistoku takvi da je malo mesta gde su oni više od ovoga.
2 Kirka je veštica koja je pretvarala ljude u životinje, pa je Odisejeve drugove pretvorila u svinje, a Odiseja očarala svojom lepotom.
3 Misli na Aretince, građane Areca.
4 Misli na Firentince, građane Firence.
5 Misli na Pizance, građane Pize.
6 "...Ovoga..." = Dantea.
7 "...Istiniti duh..." - Sveti duh.
8 "...Tvog unuka..." - govornik Gvido del Duka iz Romane proriče svome sagovorniku i zemljaku Rinijeru da Kalboriju zločine njegovog sinovca Fulćerija da Kalborija, koji je na poziv stranke Crnih bio upravnik Firence 1303. godine i okrutno progonio Bele koji su ostali u gradu.
9 "...Vukovi..." - Firentinci.
10 "...Tužne šumske šikare..." - Firenca.
11 Gvido del Duka je sin Đovanija Onestija i bio je sudija u Faenci i u Riminiji i gospodar u Bertinovu, a bio je živ 1249. godine.
12 Rinijeri da Kalboli, plemeniti gvelf iz Forlija, izbačen je iz svoga grada, iz političkih razloga, 1294. Međutim, vratio se u svoj grad 1296, ali je odmah ubijen.
13 Pesnik misli na prostor pokrajine Romanje.
14 Licio da Valabona i Arigo Manardi su dva plemića iz Romanje, koji su bili poznati po ljubaznosti.
15 Pjer Traversaro je bio gibelin iz Ravene, a Gvido di Karpinja, gvelf i upravnik Ravene 1251. Obojica su bili poznati po čestitosti i ljubaznosti.
16 Fabro dei Lambertaci je bio sposoban vođa gibelina u Bolonji.
17 Bernardino odnosno Bernardo di Fosko je potekao iz niškog roda, a postao je jedan od najuglednijih ljudi u Faenci.
18 Gvido da Prata ne bio čestiti građanin iz mesta Prata.
19 Ugolino d'Aco je, možda, bio Ugolino delji Ubaldini, Toskanac koji je proveo skoro celi život u Romanji.
20 Fridrih Tinjozo, jedan ugledni gospodin iz Riminija, koji je bio veoma liberalan.
21 Bertinoro ne gradić između Forlija i Čezene.
22 "...Plemićka porodica..." - porodica Majnardi, gospodin Bertinora.
23 Plemići iz Banjakavala, gradića između Luga i Ravene.
24 Kastrokaro i Konio su dva zamka u kojima su u XIII veku živele grofovske porodice.
25 Dobro će biti da porodica Pagani iz Faence nema naslednika kada umre njen demon, odnosno njena glava Maginardo Pagani.
26. Ugolino de Fantolini, ugledni feudalac i gvelf iz Faence.
27 Citat iz Prve knjige Mojsijeve, 4.14. To su reči Kainove pošto je ubio Avelja.
28 Aglaura je kći atinskog kralja Akteja, za videla je svojoj sestri Hersini što je voli Merkur, pa ju je on pretvorio u kamen.
29 "...Starog neprijatelja..." - đavola.
30 "...Onaj..." = Bog.
YOU ARE READING
Dante Aligijeri: Božanstvena komedija
Random"Božanstvena komedija" sastoji se iz tri celine - Pakao, Čistilište i Raj. Danteovo putovanje kroz tri zagrobna carstva omogućava mu da siđe skroz do dubine ljudskog greha da bi stigao do svetlosti oslobođenja od njega. Njegovo putovanje obuhvata bo...
