Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

ČISTILIŠTE - PEVANJE ČETVRTO

Pretčistilište:
prva visoravan - lenjivci

Dante se mučno penje sa Vergilijem, kroz usek do jedne visoravni. Toliko je strmo da moraju da se penju četvoronoške. Vergilije dopušta odmor Danteu i objašnjava mu položaj brega u odnosu na sunce. Iz skupine duša pod okriljem jedne stene čuje se ironičan glas upućen Danteu. To je Belakua, građanin Firence koji se bavio izradom violina, a važio za veoma lenjog čoveka. Ipak, pesnik je bio njegov prijatelj. Belakua objašnjava Danteu da je ova grupa duša, zbog svoje velike lenjosti, zakasnila da se pokaje i u smrtnom času. Poruka pevanja je da je put ka zlu širok i ravan, a put ka dobru strm i tesan. Čovek mora da se uspinje nogama, odnosno dobrom voljom, i rukama, odnosno dobrim delima, ali su mupotrebna još i krila, odnosno snaga.

Kada uživanje ili bol u najvećoj meri
obuzme našu duševnu moć ponekada,
duša se tako zdušno na to usmeri
da ni na šta drugo ne obraća pažnju tada
i to je dokaz protiv zablude neke pameti
da u nama više duša vlada.1
Zato kada se nešto vidi ili zvukom oseti
čime se sasvim zaokupi duša,
prolazi vreme, a čovek to i ne primeti,
jer jedna moć je ona koja sluša,
a druga ona koja dušu zaokupi zacelo,
jedna je k'o vezana, a druga slobodno kuša.
Taj osećaj mi je obuzeo dušu i telo
dok sam onu sen2 slušao i njoj se divio,
jer se za pedeset stepeni3 sunce popelo,
a da ja to nisam ni primetio
kada stigosmo do mesta gde se hor javi
onih duša: "To je vaš cilj bio."
Mnogo puta kada se grožđe zaplavi,
seljak sa svojim vilama
veći otvor naviljkom trnja zaglavi,
nego što je široka staza pod našim stopama
kuda se peo moj vođa i ja za njim,
sami, jer je gomila duša ostala za nama.
Ide se u Sanleo i silazi u Noli zatim
i vrh Bizmantove4 može da se savlada
samo nogama, a ovde je trebalo da letim,
sa vitkim krilima i perjem sada
one velike želje koja me je nosila
za vođom koji mi je bio svetlost i nada.
Tako je uska raspuklina kroz stenu bila
da smo se o stenje tesnaca češali
dok je ruka za nogom uz uspon grabila.
A kada smo najzad stali
na vrh visoke litice van useka,
rekoh: "Vođo moj, koji put bismo sada izabrali?"
A on meni: "Tvoj korak neka
prati mene i penji se dalje samo
sve dok ne sretnemo nekog mudrog čoveka."
Vrh je bio visoko u nedogledu tamo,
a breg mnogo stariji nego kada
liniju iz sred kvadranta u sred kruga ucrtamo.5
Umoran sam bio, pa prozborih tada:
"O blagi oče, okreni se i pogledaj
kako ću sam ostati ako ne zastaneš sada."
On reče: "Sine, onog mesta se dočepaj",
pa pokaza naviše jednu zaravan
koja je celi breg okruživala.
Tako me podstače govor njegov znan
da se napregnuh i za njim sam puzao
dok se nisam popeo na teren ravan.
Tu smo obojica seli, svako se odmarao,
gledajući ka istoku, odakle smo se peli po planini,
kao onaj ko se raduje da vidi put koji je prešao.
Prvo sam pogleda na žal u nizini,
zatim ka suncu, pa se začudio
da nas sa leva greje kako mi se učini.
 Pesnik je odmah primetio
da me čudi da kola svetlosti gaze
po putu koji je između nas i severa vodio.
On mi reče: "Da se duž nebeske staze
Blizanci nalaze zajedno s tim ogledalom
s koga zraci svetla na obe polulopte silaze,
ti bi video zodijak u ruhu rumenom
da se bliže sazvežđu Medveda vrti osim ako
bi sunce kretalo po putu promenjenom.6
Ako želiš to da shvatiš možeš lako,
napregni se i zamisli Sion7 grad
i ovu planinu na zemlji tako
da imaju zajednički horizont sad,
a dve polulopte, pa ne treba da te čude
stvari zbog kojih put nije znao Feton mlad,
već ćeš videti da je normalno da hod sunca bude
na levoj strani jedne i desnoj druge hemisfere,
ako želiš da ne bude zablude."
"Naravno, učitelju moj", rekoh, "tako mi vere
nikada nisam jasnije video nego što sada vidim
ono što sam mislio da neću shvatiti do prave mere,
da onu liniju polukruga na nebesima najvišim,
koja se Ekvator zove u astronomiji,
ovde severno, a tamo na strani juga nalazim,
zbog toga što se u kraj severniji
odavde polazi, dok iz Jerusalima
njega vide kao kraj južniji.
Ali, ako si voljan, reci koliko ima,
hteo bih znati, da se ide,jer breg se diže
toliko da mu vrh ne vidim očima."
A on meni: "Ova planina je ovde niža,
na početku uspona, tegobna svakako,
ali put je lakši što si vrhu bliže.
I kada ti put bude izgledao tako
da je lasno dalje se uspinjati
kao što brod niz struju plovi lako,
onda ćeš na kraju puta stajati,
pa će telo moći da ti se odmori.
Ovo znam sigurno i neću više pričati!"
Čim te reči on izgovori
začu se iz bliza glas: "Pre cilja visokog
ti ćeš možda sesti, jer će noga da ti se umori!"
Na zvuk tog glasa iznenadnog
okrenusmo se levo i videsmo masiv kamenoliki
koji niko od nas ne primeti do tog trena.
Tu se povukosmo i tu je bio svet svakoliki
koji je u sneci kamena stajao
kao što čine lenjivci veliki.
Jedan od njih, koji je umoran izgledao,
sedeo je obgrlivši kolena
a lice je među njih zavukao.
"O blagi moj gospodaru", rekoh, "pogledaj ona sena
izgleda da više lenjosti pokazuje ovako
nego da joj je lenjost sestrica rođena."
Tada se onaj okrenu polako:
"Idi ti gore onda kada si voljan tako."
Tada ga prepoznao, pa iako sam se zadihao
od mučnoga hoda i penjanja iz dola,
to me ne zaustvai, već sam mu prišao,
pa kada kraj njega stadoh, on podiže glavu napola:
"Jesi li video sunce kako preko nebeskog mora
po levoj strani u odnosu na nas vozi kola?"
Njegovi lenji pokreti i spor način govora
nagnavše me da se nasmejem njemu,
pa rekoh: "Belakuo, nisi sred paklenih gora,
pa ne patim zbog tebe; čemu
tvoje sedenje? Čekaš li da te prate
ili si i dalje lenj u svemu?"
A on reče: "Čemu da se penjem brate?
Mene ne bi pustio božji anđeo na vratima
da mi se patnjom staze spasenja skrate.
Prvo treba da mi se pred njima
nebo okrene onoliko puta koliko za života sama,
jer sam do kraja oklevao sa pokajanjima,
osim ako mi se ne pomogne molitvama
iz srca živih kojima je božja milost veo:
ako ih nebo ne čuje, šta vrede molitve u nama?"
Pesnik se već preda mnom peo
i govorio: "Hajdemo dalje, sunce je visoko
na podneviku, a noćni pepeo
već se rasipa po obalama na kojima leži Maroko." 

__________

1 "I da u nama duša vlada..." - kada nam neku duševnu moć zaokupe bol ili uživanje, onda je duša sasvim obuzeta time i ne može da se bavi drugim stvarima, na primer da primeti kako teče vreme. Pažnja usmerena na jedan utisak isključuje pažnju usmerenu na drugi utisak, odnosni razne duševne moći ne mogu da deluju istovremeno. Dante tako pobija učenje Platonovih sledbenika o postojanju tri samostalne duše, vegetativne, senzitivne i intelektualne.

2 "... Onu sen..." - pesnik misli na Manfreda.

3 Sunce prelazi 15 stepeni u toku jednoga sata, pa je prošlo tri sata i 20 minuta.

4 Sanleo je naselje na visokoj i strmoj litici u vojvodstvu Urbino. Noli je gradić na zapadnoj liturgijskoj obali, nedaleko od Savone, kome se u ono doba moglo priči samo s mora ili po skoro vertikalnim liticama koje ga okružuju. Bizmantova je planina u Apeninskom Alpima u pokrajini Ređo Emilija.

5 Kvadrant je četvrtina kružnice i odgovara uglu od 90 stepeni. Pošto Dante govori o liniji iz sredine kvadranta u sredinu kruga, radi se o nagibu pod uglom od 45 stepeni.

6 Vergilije kaže da kada bi ogledalo odnosno sunce koje obasjava obe polulopte bilo u sazvežđu Blizanaca, Dante bi video užarenu stranu zodijaka odnosno onu gde se nalazi sunce, još bliže Severnom polu to jest sazvežđima Malog i Velikog medveda, ako kišu izmenili putanju što je nemoguće, je su Blizanci još severnije od sazvežđa Ovna kome je sada sunce.

7 Sion - Jerusalim.