Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

PAKAO - PEVANJE XX (DVADESETO)

Krug osmi (nastavak)

Četvrta zla jaruga: Vračevi i čarobnjaci

Muke na koje su osuđeni vračevi i čarobnjaci (oni su izobličeni tako da im je glava okrenuta, pa im je lice na leđima) izazivaju samilost kod Dantea, ali mu Vergilije zato upućuje žustre zamerke. Među kažnjenima u ovoj zloj jaruzi nalaze se Amfiaraj, Tirezija, Aruns, Manto, Evripil, Mikele Skoto, Gvido Benati i Azdente.219 Potom dva pesnika nastavljaju svoje putovanje.

O novoj kazni sada bih da spevam stihove
i otelotvorim pevanje po redu dvadeseto
prvog dela speva gde opisujem paklene krugove.
Već sam bio spreman da ukleto
pogledam otvoreno dno jaruge
gde suze kvase prostranstvo prokleto.
Videh svet koji pun tuge
hodi ćutke i plačući kao što ovim svetom
kreću se povorke procesija, tihe i duge.
Pogledah bolje, i u bunaru paklenom
videh da ima telo čudesno izobličeno
svako od njih od brade ka trupu svom.
Nad krsta svakome je lice nadneseno,
pa je unazad morao da hoda svako,
jer napred da vide njima je zabranjeno.220
Možda se zbog paralize tako
neko od njih izokrenuo nezgodno,
ali u to ne mogu da poverujem lako.
Neka ti Bog podari, čitaoče, da bude plodno
tvoje čitanje, a sada i sam prosudi
mogah li da ne patim kada rodno
pleme naše videh takvo i da su ti ljudi
tako uvrnuti da su suze svima
padale meću guzove umesto na grudi.
Plakao sam naslonjen grudima
na oštru liticu, a moj vođa, u trenu tom,
reče: „Nisi valjda sličan njima?
Samo kada ne plačeš nad ovom gomilom,
ti si samilostan, jer ko je bezumniji, da li znaš,
od onoga koji ima sažaljenja nad kaznom božjom?
Digni glavu, digni da onoga ugledaš
pred kojim se, na očigled tebanske raje,
otvori zemlja, pa ona povika: ’Kuda propadaš?
Zašto napuštaš bitku Amfiaraje?’
A on se nizbrdo kotrljao tada
do Minosa221 koji svakoga hvata, ma ko da je.
Gle, na mesto pleća stoje grudi tog gada,
jer je hteo unapred stvari da predvidi,
pa unazad gleda i natraške hoda sada.
Tireziju koji je izmenio izgled, vidi,
on je od muškarca postao žena
i sve udove imao takve da ih se stidi.
Zmiju što sa zmijom je spletena
morao je šibom da proganja
da mu se vrati muškost izgubljena.
Onaj što se na njega trbuhom naslanja –
Aruns je iz lunijskih planina,222 gde ore
Kararski seljak223 iz nizine, a tu mu je imanje,
među belim mramorom imao pećinu gore
za svoje boravište iz koga je mogao da bludi
njegov pogled u zvezde i more.
A ona što je prekrila grudi,
koje ne vidiš, s raspletenim kosama
i rutava je da čovek poludi,
Manto je bila što je lutala mnogim zemljama,
pa se skrasila tamo gde sam se ja rodio
i zato slušaj ko je bila ta dama.
Kada se njen otac224 sa životom rastavio
i grad Bahusa225 u roba se pretvorio,
njen je korak dugo svetom kružio.
Gore u lepoj Italiji lik jednog jezera se skrio
u podnožju Alpa s nemačkom granicom u dodiru,
zovu ga Benako,226 nad Tirolom227 sjaj je svio.
Bezbroj je izvora, mislim, što izviru
između Garde, Val Kamonike228 i Apenina
koji u pomenuto jezero uviru.
Na sredini je mesto gde bi pastir iz Trentina,
onaj iz Breše i onaj što iz Verone229 stiže,
mogao da blagosilja kada bi tamo stupila noga njina.
Lepa i jaka tvrđava Peskijera230 se uzdiže
i onima iz Bergama i Breše231 se opire,
tamo gde se obala spušta niže.
Tu se izliva sva voda što uvire
u krilo Benaka i tu ne može stati,
pa se rečne vode niz zelene pašnjake šire.
Kada voda počne tako proticati,
to nije više Benako, već se Minčo zove,
sve do Governola gde će u Pou nestati.
Ne teče dugo kada stigne do ravnice nove
u kojoj se razliva i pretvara u močvaru,
koja, često, leti ima usahle ritove.
Okrutna devica, prolazeći kroz pustaru,
vide zemlju usred one barske vode,
nenastanjenu i pustu u ševaru.
Tu, da bi izbegla društvo ljudi, ostade kraj vode,
sa slugama da svet vradžbinama hrani,
tu požive, tu sa sveta duša njena ode.
Zatim se ljudi, unaokolo rasejani,
skupiše na mestu okruženom
močvarom koja je mogla da ih brani.
Izgradiše grad nad grobnicom njenom,
i zbog nje, koja je to mesto izabrala, bez vrača,232
grad Mantovu nazvaše njenim imenom.
Nekada je tu živela svetina mnogo jača,
pre nego što Kazalodijevu glupost tada
Pinamontijeva prevara233 iskoristi i nadjača.
Zato te opominjem da ako čuješ ikada
da se drugačije o poreklu moga grada zbori,
istina ne sme zbog laži da strada.“
A ja: „Učitelju, tvoji su mi odgovori
tako jasni i toliko verujem u reč tvoju,
da su svi drugi isto kao i ugalj kada sagori.
Reci, među svetom što je ovde u velikom broju,
vidiš li nekoga vrednog pomena iz tvojih usta,
jer samo na to obraćam pažnju moju.“
Tada mi reče: „Taj što mu brada gusta
pada niz mrka pleća bavio se vradžbinama
kada je Grčka ostala bez muškaraca, pusta
i kada ih je tek malo ostalo u kolevkama,
pa je sa Kalhasom u Aulidi234 dao
znak da se preseče uže barkama.
Evripil se zvao, sve o njemu sam napisao
u mome čuvenom epu, u jednom delu,
to dobro znaš, jer si ga celoga čitao.
Onaj drugi što je tako mršav u telu,
bio je Mikele Skoto, što je zaista
tajnu čarobnih veština znao celu.
Vidiš Gvida Benatija, vidiš Azdenta nečista,
koji bi voleo da se samo kožom i špagama
bavio, ali sada je kasno za tog antihrista.
Vidiš one jadnice što su napustile rad sa tkaninama,
igle i preslice, pa počele da vračaju
i vračale voštanim lutkama i travama.
A sad pođi,235 jer već Kain pod Seviljom ide kraju
obe hemisfere, sa trnjem, imaj na umu,
i spušta se ka morskom raju.
A noćas bio je pun mesec na drumu,
čega se sećaš, jer ti je koristan bio
više puta kroz onu gustu šumu.
I dalje smo išli dok mi je tako govorio.

__________

219 Amfiaraj je kao vrač predvideo da će poginuti pred Tebom, pa se sakrio pre bitke, ali ga je izdala žena Erifila. Za vreme borbe otvorila se, pred njim, provalija, pa su mu Tebanci dovikivali podrugljivo reči navedene u pevanju. Tirezija je bio Tibetanski vrač, koji je ošinuo šibom dve zmije u toku parenja, pa se pretvorio u ženu. Posle sedam godina našao je te dve zmije u istom položaju i ošinuo ih šibom, pa tako povratio izgled muškarca. Aruns je bio slavni tebanski vrač, pozvan u Rim u doba građanskih ratova između Cezara i Pompeja i prorekao je Cezarovu pobedu. Manto je bila Tirezijina kći, koja je pobegla iz domovine posle očeve smrti, bežeći od Kreontove tiranije. Legendu o postanku Mantive, Dante je preuzeo od Vergilija, Ovidija i dr. Evripil je bio vrač u vreme kada su svi muškarci iz Grčke otišli u rat protiv Troje, a u zemlji ostala samo deca. Mikele Skoto je bio poznat po svojim prevodima Avicene s arapskog i hebrejskog jezika, a bavio se sa astrologijom i tajnim naukama. O tome se mnogo pričalo u doba dok je bio u službi Fridriha II. Gvido Bonati, rodom iz Forlija, bio je poznati astrolog XIII veka. Azdente je bio, u stvari, nadimak obućara Benvenuta, koji je živeo u Parmi u drugoj polovini XIII veka i bio poznat kao vrač.

220 "... Jer unapred da vide njima je zabranjeno..." - Greh je videti ono što Bog neće da ljudi vide, pa pošto su vračevi hteli da vide daleko unapred, sada moraju da gledaju unazad i tako su, zauvek, odvraćeni od svoga cilja.

221 Vidi napomenu 1) u dvanaestom pevanju.

222 "... Lunijskih planina... " - Luni je stari etrurski Grad između današnjih italijanskih pokrajina Toskane i Ligurije. U Danteovo doba bio je već u ruševinama.

223 "... Kararski seljak..." - Karara se nalazi blizu starog etrurskog grada Lunija i poznata je, još iz rimskoga doba, po svom mermeru. Kararski seljaci, koji su živeli u dolini ispod rudnika, odlazili su da u okolini rudnik, gde još nije bilo toliko iskopina, a bilo je nešto mršave zemlje, gaje svoje proizvode.

224 "... Njen otac..." - Tirwzija.

225 "... I grad Bahusa..." - Teba je bila sveti grad Bahusov koji je pao u ropstvo tiranina Kreonta, posle smrti Eteokla i Polinika.

226 Benako - naziv za jezero Garda u severnoj Italiji.

227 Nije jasno da li Dante misli na pokrajinu Tirol ili nekadašnji zamak Tirol kraj Merana, sedište tirolskih grofova.

228 Val Kamonika - Dolina u Italiji uz reku Oljo dugu 81 kilometar u pravcu sever-jug Kamonijskih i Bergamskih Alpa.

229 "... Pastir iz Trentina, onaj iz Breše i onaj što iz Verone stiže..." - Nasred jezera se nalazi jedno mesto na ostrvcu Dei Frati (danas Leki) gde se uzdiže crkvica. Tu se dodiruju dijeceze ja tri biskupa - iz Trenta, Breše i Verone, pa sva trojica imaju jurisdikciju nad tim mestom.

230 Peskijera - Gradić Peskijera na obali jezera Garda.

231 "... I onima iz Bergama i Breše se opire..." - Peskijera su sagradili Veronežani kao štit protiv Bergama i Breše, a tu otiče reka Minčo iz jezera Garda.

232 "... Bez vrača..." - U značenju: ne pitajući nikakvog vrača kao što je tada bio običaj.

233 "... Pinamontijeva prevara..." - Pinamonte dei Bonakolsi je nagovorio grofa Alberta da Kazalodija, koji je vladao u Mantovi, da protera svoje protivnike iz grada. Medutim, taj događaj je izazvao takvo nezadovoljstvo da ga je Pinamonte iskoristio i preuzeo vlast u gradu. Držao je vlast od 1272. do 1291. godine.

234 "... Sa Kalhasom u Aulidi..." - On i Kalhas dali su u Aulidi znak za polazak brodovima.

235 "... A sada pođi..." - Po narodnom verovanju u liku meseca vidu se Kainovo lice sa snagom trnja. Dante želi da kaže da se mesec nalazi na horizontu, koji razdvaja dve zemaljske hemisfere i zalazi u okean kod Sevilje. Pošto je mesec prethodne noći bio pun, a sada zalazi, znači da je sunce izašlo pre jedan sat i da je otprilike 6 sati ujutru, odnosno jutro drugoga dana od kako su pesnici pošli u pakao.