Pretčistilište:
druga visoravan (nastavak) - žrtve nasilne smrti
Nove duše mole Dantea da se za njih moli Bogu, a on pita Vergilija kako se to može molitvama promeniti Božja volja. Vergilije mu to tumači. Božja pravda kažnjava svaki greh, ali ne ostavlja nijednu pobožnu molitvu bez nagrade, pa se zato vremenske kazne grešnika mogu skratiti molitvmama, dakle radi se samo o skraćenju vremena, a ne o odstupanja od načela. Idući dalje nailaze na senu Sordela da Goita, plemića i trubadura. Dante u susretu između Vergilija i Sordela, koji srdačno pozdravlja Vergilija, kada čuje da je iz Mantove, nalazi motiv da prekori Italiju čiji gradovi međusobno ratuju i za to krivi imperatora i papu.
Ovo je pesto pevanje je centralni deo triptiha Danteovih političkih pevanja u koji još ulaze šesto pevanje Pakla i šesto pevanje Raja.
Kada se kocke bacaju u igri "zara"1
ostaje u bolu onaj što gubi,
i baca opet kocke, tužan, učeći da vara,
dok pobednika tada sav svet ljubi
i neko ispred njega, neko ga s leđa hvata,
a neko mu sa strane u lice trubi;
pa se on ne zaustavlja iako svakoga shvata;
nekome nešto da i taj ga više ne kuša
i tako se brani od njihovoga jata.
Tako bi mome uhu koje je moralo da sluša
okrećući se u gomili senačas tamo, čas amo,
pa sam se obećanjima oslobađao tih duša.
Bio je tu Aretinac2 koga je usmrtila, znamo,
ljuta mišica Gina di Taka, a i onaj drugi3 je tu bio
koji se, bežeći, utopi u vodi spas tražeći tamo.
Tu je sa ispruženim rukama molio
Fridrih Novelo4 i onaj iz Pize s njim,
koji je dobrom Marcuku snagu da pokaže omogućio.
Videh grofa Orsa5 i dušu, zatim,
koje je telo napustila zbog mržnje i zavisti,
kako reče, a ne zbog bludnje u gresima zlim;
Pjer dela Broća6 to je bio onaj isti
zbog koga gospa iz Brabanta neka brine, blago meni,
dok je među živima, da ne dođe u rod nečisti.
Pošto sam se oslobodio svih onih seni
koje su molile da za njih moli ko ih je živ znao
da bi se tako ranije posvetile, u meni
reč se javi: "Čini se da si ti negde izrekao",
o svetlosti moja, "u nekome tvome rukopisu,
da se molitvama ne menja ono što je Bog rekao,
a ovi ljudi baš to molili su:
Zavidna li je, dakle, njihova nada
ili je nisam dobro razumeo u tvome spisu?"7
A on meni: "Moje pisanje nema takvih ograda,
a ne vara ove duše nada prava
ako se stvar posmatra sa zdravim razumom sada,
jer se božji sud nikako ne snižava
ako bi žar ljubavi nešto da učini mogao
što onoga ko je ovde zadovoljava,
jer kada sam to zapisao,8
nije se greh molitvama ispravljao tada,
pošto vapaj molitve od Boga nije dopirao.
Ali, tako duboke sumnje neka te ne muče nikada,
jer sve će biti razjašnjeno kada sretneš onu senu
koja će ti između uma i istine sjati nekada.
Ne znam razumeš li, mislim na Beatriču, tu ženu
koju ćeš videti gore, na vrhu ovoga brega,
videćeš je veselu i blaženu."
A ja: "Gospodaru, požurimo do njega,
jer već me umor onako ne obuzima,
a vidiš da breg senku baca povrh svega."
"Ići ćemo sve dok dana ima",
odgovori, "sve dok budemo mogli ići,
ali stvar je drugačija nego u tvojim mislima.
Pre nego što budeš uspeo vrhu prići
još će se vratiti sunce koje sada zalazi,
a zbog čega te tvoja senka sada ne može stići.
Ali, vidi dušu jednu tamo na stazi,
koja stoji sama i gleda ka nama,
ona će nam pozati gde su prolazi."
Stigosmo do nje: oh, lombardijska dušo sama,
kako si ponosna i gorda stajala
sa dostojanstvom i mirom u zenama!
Ništa nije ta duša progovarala,
već nas pusti da prođemo ćuteći
dok nas je, kao lav kada odmara, posmatrala.
Ipka, Vergiije joj priđe moleći
da nam pokaže put najbolji,
ali ona to ne htede reći,
već nas zapita po svojoj volji
odakle smo i ko smo, pa vođa blagi sroči
reč: "Mantova..." a sena utrnula u nevolji
sa svoga mesta naglo ka njemu skoči
govoreći: "O Mantovače, Sordelo9 ja sam,
zemljak tvoj!" i u zagrljaj njemu kroči.
Ah, Italijo robinjo, domovino jada nam,
brode bez kormilara na velikoj buri,
nisi više gospođa, već mesto gde se sliva sram!
Ta plemenita duša se tako žuri
na slatki zvuk glasa svoje domovine
i da pozdravi zemljaka rado juri,
a sada nigde nisu bez rata tvoje pokrajine,
tvoji stanovnici međusobno se razdiru,
čak i oni što ih štite isti šanci i zidine.
Pogledaj, nesretnice, gradove koji se prostiru
duž morskih obala, pa pogledaj i u nedra svoja,
da li i jedan tvoj deo živi u miru?
Šta vredi što te je zauzdao, majko moja,
Justinijan,10 ako je sedlo bez jahača?
Da to ne učini manja bi bila sramota tvoja!
Ali, svete u kome bi vera morala biti najjača,
treba da pustiš Cezara da u sedlu jaše,
ako razumeš božju volju, ako je ona u tebi jača,
pa pogledaj kako je divlja ta zver, svi je se plaše,
jer je niko ne ravna mamuzama od kada
tvoje ruke su uspele uzda da se domaše.
Oh, Alberte nemački,11 ti je napusti da propada
poput neukroćene i podivljale životinje,
a morao bi čvrsto da je objašiš sada!
Neka padne pravedna kazna, kao inje,
na tvoju krv i bude nečuvena i jasna,
tako da se tvoj naslednik uplaši nje,
jer ste ti i tvoj otac, kada vas je užasna
pohlepa obuzela za novim osvajanjima,
dopustili da se opustoši carska bašta slasna.12
Pogledaj Monteke i Kapelete s njima,
Monalde i Filipeske,13 ti nemarno biće,
jedne u jadu, druge s jadom na vratima!
Dođi okrutniče, dođi i vidi svoje plemiće
potlačene i popravi štetu im nanetu;
videćeš i Santafior14 u kome dan više ne sviće!
Dođi da vidiš svoj Rim, prestonicu svetu,
kako plače kao usamljena udovica i priziva:
"Cezare moj, zašto nisi sa mnom u letu?"
Dođi da vidiš kako narod u ljubvi uživa!
Ako te ništa zbog nas i ne gane
dođi da se stidiš imena ti živa.
Mogu li da te pitam, Svevišnji bez mane,
koji si zbog nas na zemlji razapet bio,
da nisi pravedne oči upravio na druge strane?
Ili si za nas ti pripremio,
u dubini tvoga proviđenja, za dobro naše,
nešto što naš um ne bi shvatio?
U Italiji, u svim gradovima se zbraše
tirani i u Marčela15 se pretvara
svaki seljak koji stranačkom bojom maše.
Zadovoljna budi, Firenco moja stara,
jer te se ne tiče ovo što piše moja ruka,
pošto se tvoj narod o tvome dobru stara.
Mnogi u srcu pravdu nose, ali s luka
olako ne odapinju strelu i oprezno oklevaju,
ali, ne i tvoj narod koji ne može bez njenog zvuka.
Mnogi javne službe odbijaju,
ali, narod tvoj uvek na ponudu spreman skoči
i nepitan svako viče: "Meni neka je daju!"
Budi vesela, jer imaju čemu da ti se raduju oči,
ti bogata, ti u miru, ti puna mudrosti!
Istinu li zborim, delo o tome svedoči.16
Atina i Sparta, gradovi koji su u prošlosti
stvorili stare zakone i dobra gradska tela,
bili su gradovi u kojima se sa uređenjem posti
u odnosu na tebe koja si tako dobre zakone uvela
da ni do pola novembra ne traje
ono što si u oktobru isprela.17
Koliko si puta, od kada pamtiš, izmenila običaje,
zakone, novac i tvoju upravu,
koliko naroda tvoja ćud promenila je.
promisliš li i tako vidiš sliku pravu,
videćeš da si kao bolesnica koju muče nemiri,
pa ni na perju ne može da smiri glavu,
već se stalno vrti u želji da svoj bol smiri.
__________
1 "Zara" je neka vrsta igre kockama iz onoga doba.
2 Aretinac je Beninkaza da Laterina, poznati pravnik iz Bolonje u XIII veku, koga je iz osvete ubio vitez-razbojnik Gino di Tako, jer je jednog njegovog rođaka, takođe razbojnika, Beninkaza, dok je privremeno bio sudija u Sijeni, osudio na smrt.
3 "... Onaj drugi..." - pesnik misli na Guđa dei Tarlati, iz Pijetramale u blizini Areca, koji se udavio u reci Arno dok je bežao od neprijatelja posle bitke kod Kampaldina.
4 Fridriha Novela, sina Gvida Novela, grofa od Kazentina, ubio je Fumajolo de Bostoli iz Areca. Bio je dobar čovek, pa ga Dante zato pominje. "Onaj iz Pize" je Gano (zvani Farinata), sin Marcuka delji Skorniđani iz Pize, ubijen po nalogu kneza Ugolina (vidi XXXIII pevanje Pakla). Kada je njegov otac doznao za pogibiju sina, pokazao se pomirljivo do te mere da je ganuo i samoga Ugolina. Zato Dante kaže da mu je sin Gano svojom smrću dao priliku da pokaže snagu odnosno da se pokaže kao čovek jakog duha.
5 Grofa Orsa delji Alberto je ubio njegov rođak 1286. godine.
6 Pjer dela Broća je bio čuveni hirurg na dvoru francuskog kralja Filipa III. Kraljica Marija do Brabante ga je optužila da je hteo da je zavede, pa je bio obešen. Mrzela ga je, jer je on Mariju, ženu iz drugog Filipovog braka, optužio da je otrovala Filipovog sina iz prvog braka, Luja, kako bi obezbedila presto svime sinu Filipu Lepom. Njegova duša kaže da je optužba bila lažna i da će kraljica završiti u paklu ako se ne pokaje zbog toga.
7 "... U tvome spisu..." - jedan Vergilijev stih ("spis") je pobudio u Danteu sumnju da li molitva može da promeni sudbinu pokojnika, odnosno kože li se molitvama menjati božja volja. Vergilije kaže da se to odnosi samo na pakao. Božja pravda ne ostavlja nekažnjen nijedna greh, ali takođe ne ostavlja nijednu pobožni molitvu bez nagrade (vidi uvodnu napomenu na početku ovog pevanja).
8 "... Jer kada sam to zapisao..." - u vreme kada je Vergilije to napisao nije još nijedna molitva do Boga dopirala, jer je to postalo moguće tek posle Hristove smrti na krstu.
9 Sordelo da Goito (iz Goita) bio je slavni trubadur iz XII veka i plemić otmenog porekla. Pisao je pesme političkog karaktera. Verovatno mu je Dante dao ovako veliku ulogu u Čistilištu zbog jedne njegove pesme u kojoj žestoko prekore a savremene vladare.
10 Vizantijski car Justinijan (527-565) bio je čuveni zakonodavac. On ju je "zauzdao", odnosno obuzdao carskim zakonima, ali kakve koristi kada "je sedlo bez jahača", odnosno kada na prestolu nema cara koji bi naterao podanike na poštovanje zakona. Zato bi za Italiju bila manja sramota da tih zakona nije ni bilo. S tim u vezi Dante se kbrava papi i sveštenstvu u stihovima 91-92 ("... Ali, svete u kome bi vera morala biti najjača...") sa opomenom da bi trebalo da brinu o crkvenim stvarima, a da caru prepuste svetovne stvari ("... Treba da prepustiš Cezaru da u sedlu jaše..."), ako oni shvataju poruku iz Jevanđelja "Caru carevo, a Bogu božje".
11 Albert nemački je car Albreht, sin rudolf Habzburškog. Dante kori njega i njegovog oca što su se brinuli samo da ojačaju svoju vlast u Nemačkoj, a zapustili "carsku baštu slasnu" odnosno Italiju. Albreht je careva od 1298, a bio je ubijen 1308, dok je Dante još pisao "Božanstvenu komediju", pa se tako Danteovo proročanstvo ispunilo još za života pesnika.
12 Pesnik misli na nemačkog cara Albrehta i njegovog sina Rudolfa Habzburškog koji su, po njemu, zanemarili Italiju ("carsku baštu slasnu").
13 Ovi stihovi se tumače na dva načina. Prema prvom tumačenju Dante ovde govori o neprijateljstvu između prve dve i druge dve porodice, gde su porodice Monteki i Kapeleti iz Verone poznati po tragičnoj ljubavi između Romea i Julije. Po drugom tumačenju, Dante navodi imena carskih pristalica ukazujući na njihov težak položaj. Monteki i Kapeleti iz Verone već su doživeli nesreću, dok je Monaldi i Filipeski iz Orvijeta i strahu očekujući.
14 U grafoviji Santafior dan više ne sviće, jer su protiv nje Sijena i papa.
15 Klaudije Marčelo je bio ogorčeni protivnik Cezara, pristalica Pompeja. Dante mateforično kaže da svaki seljak postaje važna ličnost i neprijatelj carevine kada uđe u stranački život.
16 "... Delo o tome svedoči..." - Dante s ironijom i sarkazmom, ali i s vidnim ogorčenjem apostrofira svoju rodnu Firencu.
17 Firenca je mnogo puta menjala zakone, novac, običaje i javne službe, a uz to je svaka stranka, dolazeći na vlast, progonili iz grada svoje protivnike. Gvelfi su proterivali gibeline i obrnuto, seljaci se borili protiv gospođe, a velika politika carske i papske vlasti je uticala na Firencj uz stalno mešanje okolnih gradova i velikaša u unutrašnje građanske borbe.
YOU ARE READING
Dante Aligijeri: Božanstvena komedija
Random"Božanstvena komedija" sastoji se iz tri celine - Pakao, Čistilište i Raj. Danteovo putovanje kroz tri zagrobna carstva omogućava mu da siđe skroz do dubine ljudskog greha da bi stigao do svetlosti oslobođenja od njega. Njegovo putovanje obuhvata bo...
