PAKAO - PEVANJE V (PETO)

3.4K 1 2
                                    

Krug drugi: Razvratnici

Na ulazu u drugi krug pakla stoji sudija Minos koji svakoj duši određuje mesto mučenja uvrćući rep onoliko puta koliko želi da nesrećnik siđe. Minos62 želi da spreči Dantea da uđe, ali ga Vergilije odvraća od toga. Pesnici ulaze u drugi krug pakla gde se nalaze razvratnici u večnoj oluji. Danteu je omogućeno da razgovara sa dvoje slavnih ljubavnika antičkog doba - Paolom i Frančeskom. Paolo plače dok Frančeska govori o njihovoj tragičnoj ljubavi. Dante je potresen i onesvešćuje se.

Tako siđoh iz prvog kruga nesreće 
u drugi manje prostran gde tuga 
bolnija je, pa jauke izaziva veće.
Tu strašni Minos reži kao kuga.
Kada duša u kojoj nesreća rođena spava
pred njega dođe, pa se ispovedi,
taj znalac grehova označava
koje mesto u paklu joj sledi;
uvije rep toliko puta
koliko krugova niže njen greh zavredi.
Pred njega bezbroj duša zaluta
i redom dolazi da čuju presudu;
ispovedi se, kaznu čuje, pa dole odluta.
"Oh ti se sto se nađe na ovom strašnom sprudu,"
reče Minos kada vide mene tada 
prekidajući posao na svome sudu,
"pazi kako ulaziš i kome veruješ pun jada:
neka te ne zavarava širina kapije!..."
A moj će mu vođa: "Što vičeš sada?
Da mu zaprečiš suđeni put dobro nije:
tako želi onaj što kada želi
može što hoće, ne pitaj više, bolje ti je.
U taj tren počeh svuk neveseli
da razbiram i nađoh se na onoj strani
gde me potrese plač vasceli.
Stigoh na mesto gde ne svetle dani
što riče kao more u oluji,
kada ga tuku vetrovi raznostrani.
Paklena oluja tu večno bruji,
nosi duše u svome vrtlogu,
bije ih i vrti u svojoj struji.
Kada na urvine stave nogu,
čuju se krici, plač i stenjanje,
kletve svakojake upućuju bogu.
Razumeh da su na takvo stanje
osuđeni oni što im je bilo
od razuma jače telesno uživanje.
Kao što čvorak širi svoje krilo
zimi u jatu širokom i gustom,
tako te zle duhove olujno šilo
baca tamo amo u vijanju pustom;
nikada im ni zračak utehe ne sine
da se nadaju odmoru, a nek moli oproštaju kom.
Pa kao što ždralovi pevaju žalosno kroz visine
leteći u dugome nizu duž neba plava,
tako videh da dolaze uz krike njine
seni nošene olujom što ne jenjava,
i zato rekoh: "Učitelju, ko su ove sene
što ih crni duh tako kažnjava?"
"Prva o kojoj želi da čuješ od mene";
reče mi "carica se zvala
za mnoge narode onovremene.
Bludu se je do te mere odala
pa je pohotu ozakonila
da spere sramotu u koju je pala.
Predanje kaže da je to Semiramida63 učinila
koja nasledi Nina64 kome bi žena:
sada sultan vlada zemljom što je njena bila.
Druga je ona65 što se zbog ljubavi ubi ojađena
i ne bi verna Sihejevom66 pepelu;
tu je Kleopatra67 raspaljena.
Jelenu68 vidi koja, s vatrom u telu,
toliko zla doza, pa Ahilova69 tamo je sena
koji se za ljubav borio pred smrt neveselu.
Vidi Parisa,70 Tristana,71 i toga trena
više od hiljadu sena mi je pokazao 
što ih od života rastavi ljubav sena.
Pošto sam moga učitelja saslušao
kako nabija žene iz davnine i vitezove,
sažalih se tako da zamalo u nesvest nisam pao.
Zaustih: "Pesniče, čuj reči ove,
rado bih razgovarao sa ono dvoje
što se čini da na vatru lako plove."
A on meni: "Kada dođu blizu ruke tvoje,
ti ih zamoli čim budu na tvojoj strani,
u ime ljubavi što ih vodi, i doći će oboje."
Čim ih vetar ka nama nakani,
prozborih: "O, duše ožalošćene,
dođite da razgovaramo, ako to bog ne brani."
Kao što golubice žudnjom privučene
uzdignutih krila u gnezdo milo bi sletele,
doletevši kroz vazduh željom nošene,
tako su iz jata, gde i Didona beše, izletele
te duše prilazeći nam kroz vazduh pun more,
toliko su moje reči ljubav plele.
"Oh, blaga dušo i mili stvore
što kroz vazduh pun tamnoga nemira
posećuješ nas što svetu okravavismo odore,
da nam je prijatelj kralj svemire,
molili bismo ga da te mirom obraduje,
jer si se sažalio na grehe naših greha.
O onome što duša vam želi da kaže i čuje
slušaćemo i zboriti sa vama
dok vetar, kao sada, miruje.
Zemlja gde sam rođena i ja sama
tamo je gde Po ka moru pristaje
da se smiri sa svojim pritokama.
Ljubav kojoj se plemenito srce brzo predaje
obuze njega zbog lepote moje, koje
nesta, tako da i sada u meni bol traje.
Ljubav što nikome ko voli ne prašta to je,
pa i mene takvom snagom zavrti
da, kao što vidiš, još ne napušta srce moje.
Ljubav nas dovede do smrti:
Kaina72 čeka onoga ko nas ubi.
Tako nam rekoše u taj čas škrti.
Pošto sam razumeo njihov udes grubi,
pognuh glavu i dugo stajah u seni 
sve dok pesnik ne reče: "Šta ti bi?"
Kada se oglasih, rekoh: "Jao meni, 
koliko slatkih misli, koliko želje u srcima,
navede njih na taj korak izgubljeni!"
Zatim prozborih okrenuvši se njima 
ovim rečima: "Frančeska, tvoje muke
tugu i sažaljenje bude u mojim grudima.
Reci mi: uz uzdahe, te slatke zvuke,
kome si zašto ljubav dala,
kako su vam se u tajnoj želji splele ruke?"
A ona će meni: "Nema većeg žala
od sećanja na doba što srećom zrače
u vreme jada: to tvoj učitelj zna, vala!
Kako je počela i rasla sve jače 
ljubav naša, ako želiš toliko da znaš,
ispričaću kao biće što zbori i plače.
Čitali smo jednoga dana iz dokolice baš 
o Lanselotu73 kako ga je ljubav mučila:
sami smo bili, ne sumnjajući u udes naš.
Više puta vatra oka nam se ukrstila
dok smo čitali i bledela nam lica toga dana,
ali smo na jednom mestu tela su nam popustila.
Kada pročitasmo da na željeni osmeh usana
poljuvac spusti taj vitez zaljubljeni,
ovaj što me neće napustiti nijednoga dana,
na usne mi položi poljubac ostrašćeni.
Kao Galeot74 pisac knjige provodadžija je bio:
toga dana više nismo čitali zaneseni.
Dok je jedan duh to govorio,
drugi je plakao tako da od jada 
k'o da sam umro ja sam se onesvestio
i pao k'o što mrtvo telo pada.

__________

62 Minos je legendarni kralj Krita, sin Evrope i Zevsa, Pasifajin suprug, mudar zakonodavac. Sa Eakom i Radamantom sudija i podzemnom svetu. Vergilije ga je u Eneidi smestio u podzemlje kao jednog od trojice sudija, dok ga je Dante predstavio kao demona koji sudi na ulazu u pravi pakao.

63 Semiramida je asirska i vavilonska kraljica kojoj legenda pripisuje osnivanje Vavilona i njegovih visećih vrtova. Pričalo se da je živela u nedopustivoj ljubavi sa sinom, pa je takav odnos dozvolila zakonom.

64 Nino - asirski kralj, oženjen Semiramidom.

65 "ona"  Didona ili Elisa, kći Muta, kralja grada Tira, i sestra Pigmaliona. Pošto je njenog muža Siheja ubio Pigmalion, pobegla je i otišla da osnuje Kartaginu. Tamo ju je, prema Vergilijevoj Eneidi, zaveo trojanski izbeglica Eneja, a zatim je, po naređenju bogova, napustio. Očajna, Didona se popela na lomaču i izbola nožem.

66 Sihej - Didonin muž.

67 Kleopatra, legendarna egipatska kraljica, bila je Cezarova i Antonijeva ljubavnica. Zarobio ju je Oktavijan, ali je ona pustila da je ujede zmija otrovnica da ne bi morala učestvovati u Oktavijanovom trijumfu.

68 Jelena je spartanska kraljica, čuvena po lepoti, Ledina kći, Kastorova i Poluksova sestra, jedna od junakinja Ilijade. Bila je Menelajeva, žena koju je oteo Paris, što je izazvalo pohod na Troju i Trojanski rat.

69 Ahil, trojanski junak, zaljubio se u Parisovu sestru Poliksenu, ali je bio ubijen na dan venčanja, iz zasede.

70 Paris je u grčkoj mitologiji drugi sin Prijama i Hekabe, Enonin muž. Oteo je Jelenu, Menelajevu ženu, jer, kada je trebalo da dodeli nagradu najlepšoj između boginja Here, Atene i Afrodite, dao je Afroditi jabuku sa natpisom "najlepšoj", pošto mu je obećala ljubav Jelene iz Sparte.

71 Tristan i Izolda, na putu za dvorac kralja Marka, popili su magični ljubavni napitak namenjen kralju i njegovoj budućoj ženi Izoldi i ostali vezani do smrti uprkos svim preprekama na koje su nailazili.

72 Kain je prvi pojas devetog kruga pakla u kome se nalaze izdajice rođaka.

73 Lanselot, jedan od legendarnih vitezova Okrugloga stola na dvoru kralja Artura, u čiju ženu Đinevru je bio zaljubljen.

74 U starom francuskom viteškom romanu koji su čitali, Galeot je pomagač Lanselotove i Đinevrine ljubavi.

Dante Aligijeri: Božanstvena komedijaWhere stories live. Discover now