Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

PAKAO - PEVANJE VIII (OSMO)

Krug peti (nastavak): Naprasiti i lenjivci

Dva svetla se pojavljuju na kuli na obali Stiksa da najave dolazak Vergilija i Dantea, dok treći plamen iz grada Disa potvrđuje da je obaveštenje primljeno. Ti znaci, koji podsećaju na tadašnje vojne običaje, najavljuje barku demona Flegije82 koji prevozi dva pesnika. Usred močvare na barkuje navalio Filipo Arđenti,83 jedan firentinski naprasnik, ali ga Vergilije odbija. Pošto su izašli iz barke, demoni pokušavaju da im, na kapiji, spreče ulazak u grad Dis. Vergilije nastoji da razgovara sa demonima, ali su mu oni zalupili vrata grada. Vergilije hrabri Dantea objašnjavajući mu da će doći božji poslanik da im pomogne.

Kažem, nastavljajući, da ranije podosta
nego što smo u podnožje kule stali,
pogled nam ka njenom vrhu uperen osta -
zbog dva plamička što su zablistali
i jednog drugog koji s njima razgovara
iz takve daljine da smo ga jedva ugledali.
A ja se okrenuh moru sveznajućeg dara,84
pa rekoh: „Šta ovo znači? Ko su ovi
što te vatre pale i šta im ona druga odgovara?“
A on će na to: „Šta nose ti gnusni valovi
već možeš da primetiš i sam,
ako ti vidik ne zamagljuju isparenja i otrovi.“
Nikada tetiva nije odapela strelu, znam,
da tako brzo kroz vazduh laki leti
kao što videh da čamac brz k’o plam
dolazi kroz vodu ka našoj meti
sa samo jednim veslačem u čunu tom
koji je vikao: „Tu si, rode prokleti!“
„Flegijo, Flegijo, zalud grmiš k’o grom“,
reče moj gospodar, „ovoga puta
bićemo sa tobom samo dok putujemo močvarom.“
Kao onaj koji sazna da je prevara ljuta
njemu učinjena, pa onda zbog toga žali,
tako Flegija u ljutnji ućuta.
Moj vođa tada siđe u čun mali,
pa i mene uvede u tom trenu,
a barka se dublje u vodu uvali.85
Čim vođa i ja uđosmo u nju,
stara barka zagazi tom vodom
dublje nego kada vozi dušu bilo koju.
Dok smo prolazili tim mrtvilom,
preda me iskoči sva blatnjava duša neka
i reče: „Ko si ti što dolaziš u času preranom?“
A ja njemu: „Ako sam tu, neću ostati doveka,
ali, ko si ti tako nakazno blatan?“
Odgovori: „Vidiš da plačem bez leka.“
Rekoh mu: „Plači tako jadan,
duše prokleti, ostani tu,
jer sam te prepoznao, baš si gadan.“
On na to pruži ruke ka čunu,
ali ga oprezni vođa gurnu sred blata
govoreći: „S ostalima ostani i ti, psu!“
Zatim me zagrli oko vrata,
poljubi u lice i reče: „Dušo ponosita,
ona što te rodi blagoslovena bi toga sata!
Ovo je bila u svetu osoba naprasita,
ne bi dobrote nikakve u toj seni,
pa je njena duša ovde sva ljutita.
Mnogi što na zemlji misle da su kraljevi rođeni,
ovde će k’o svinje ući u blatni pakao,
a potomcima će ostati u najgoroj uspomeni.“
A ja na to: „Učitelju, baš bih se obradovao
da ga vidim da tone u toj močvari
pre nego što je čun bude prešao.“
On odgovori: „Pre nego li kraj ovoj bari
budeš video, zadovoljan ćeš biti;
pravedno je da ti se želja ostvari.“
Malo zatim videh kako srditi duhovi muče onoga tamo tako
da još Bogu ne mogu dovoljno zahvaliti.
Svi su vikali: „Filipa Arđenta mučite jako!“
A Firentinac taj i sebe samoga
zubima je još kidao kroz taj pak’o.
Tu ga ostavismo, dosta o njemu zaboga,
ali tada začuh takav lelek bola
da sam samo zurio put zvuka onoga.
Dobri učitelj reče: „Puta je manje od pola,
približavamo se Disu gradu
punom prokletih duša i đavola.“
A ja: „Minareta86 u tom jadu
već jasno razaznajem u dolini,
rumena kao da vatri boju kradu.”
A on mi reče: „Večna vatra u toj tmini
što gori, na njih baca iskre žarke,
kao što vidiš, u toj paklenoj dubini.”
Mi, pak, stigosmo u duboke jarke
što su taj grad beznadno opasali,
a zidine mi se učiniše gvozdene, bez varke.
Još smo dosta dugo putovali
dok ne stigosmo tamo gde lađar, nama kao svima:
„Izađite“ viknu „ na cilj ste pristali“.
Videh više od hiljadu, nad vratima,
onih što su s neba pali, kako zbore
gnevno: „Ko je taj što pravo ima
da bez smrti šeta kroz mrtvo more?“
A mudri vođa dade znak njima
da želi da tajno govore.
Tada oni prestadoše sa povicima
i rekoše: „Ti dođi, a onaj neka odlazi
što se usudio da šeta po mrtvim kraljevstvima.
Sam neka se vraća i gazi,
neka proba ako zna, a ti ostani sada,
ti koji si ga dopratio po toj mračnoj stazi.“
Pomisli, čitaoče, kako sam neutešan bio ja
u zvuku prokletih reči,što tuda luta,
da sam se uplašio da se neću izbaviti nikada.
„O dragi vođo, više od sedam puta,
ti mene zaštitio i izbavio jesi
iz velike opasnosti što mi bi nametnuta.
Ne ostavljaj me“ rekoh, „tako samog ti,
pa ako napred ne možemo put ceo,
bolje da se natrag vratimo mi.“
A taj gospodin koji me je doveo,
reče meni: „Dolazak na našu metu
niko neće zaustaviti, Bog je tako hteo.
Ali, tu me čekaj, dušu tvoju umornu i svetu
ti okrepi i dobrom nadom nahrani,
jer te ja neću ostaviti u donjem svetu.“
Ode i tu me ostavi po strani,
blagi otac, u neizvesnosti tada,
da li će se vratiti ili su mi dani odbrojani.
Ne mogah čuti šta im reče, mada
dugo sa njima stajao nije,
kada jurnuše unutar grada
ti naši protivnici i zalupiše kapije
pred mojim gospodarom koji osta vani,
pa se okrenu i ka meni krenu sve sporije.
Pogledom u zemlju nanišani
obeshrabren, pa prozbori kroz uzdisaje:
„Bolna mesta da vidim ko li mi brani?“
A meni reče: „Neka te ne baca u očaje
moja ljutnja, jer ja ću savladati iskušenje
uprkos onome ko grad čuva, ma ko da je.
Ta njihova drskost nije novo inaćenje;
već su je pokazali na kapiji manje tajnog kova.87
Zato i danas bez brave eno nje.
Video si na njoj mrtva slova,88
a već kroz nju neko ka nama silazi
bez pratnje, duž paklenih krugova,
zbog koga će otvoriti vrata ti vrazi.“

__________

82 Flegija je zapalio hram u Delfima, jer mu je Apolom osramotio kćer. Dante ga je pretvorio u demona koji prevozi duše preko močvare i simbolično predstavlja bes koji ne preza da se usprotivi i božanstvu.

83 Filip Arđenti, poznat po tome što je svog konja potkovao srebrom, bio je Danteov protivnik i pristalica Crnih u Firenci, dok je Dante pripadao Belima.

84 "More sveznajućeg dara" - Dante misli na Vergilija.

85 "U vodu uvali" - Barka je dublje utonula u vodu kada je Dante ušao, jer je on bio živ čovek i imao telesnu težinu, za razliku od bestelesnih duša koje je ta barka prevozila u donjem svetu.

86 "Minareta" - Pesnika aludira na kule i utvrđenja grada, a naziva ih tako da bi im dao značenje građevina podignutih u čast đavola, a ne Boga.

87 "Na kapiji manje tajnog kova... emo nje" - Pesnik misli na vrata pakla iz trećeg pevanja. S neba zbačeni pobunjeni anđeli, postali su đavoli i pokušali da se odupru Hristu kada je silazio u limb zatvarajući pred njim paklena vrata. Ta su vrata ostala otvorena od prolaska Hrista.

88 "Mrtva slova" - Natpis nad vratima pakla iz trećeg pevanja.