Dante Aligijeri: Božanstvena komedija

PAKAO - PEVANJE X (DESETO)

Krug šesti (nastavak): Jeretici i epikurejci

Dante saznaje od Vergilija da su na tom mestu kažnjeni epikurejci, koji su po tadašnjim tumačenjima, pored onoga da su sledbenici filozofa Epikura, bili protivnici tumačenja o besmrtnosti duše. Njihovi grobovi će, posle Sudnjeg dana biti, kao i grobovi jeretika, zauvek pokriveni. Duša Farinate delji Uberti98 prepoznaje Dantea kao Firentinca i razgovara sa njim o političkim prilikama u Firenci. Njihov razgovor je, nakratko, prekinuo dolazak duše Kavalkantea dei Kavalkanti99, koji je bio otac pesnika i filozofa Gvida Kavalkantija, najboljeg Danteovog prijatelja iz mladosti. Posle razgovora, Kavalkanteova duša pada u svoj grob, a Dante nastavlja da priča sa Farinatom, koji proriče Danteu da će biti prognan. Dante pita Farinatu kako to da duše u Paklu znaju šta će biti u dalekoj budućnosti, a o bliskoj budućnosti i sadašnjosti znaju samo ono što im kažu novodošli. Farinata mu to tumači.

Moj učitelj krenu tajnom stazom
između mučenika i zidina grada,
a ja za njime tim bogazom.
„Oh, uzvišena vrlino, što me vodiš sada
kroz krugove grešnika!" - rekoh, -"Pričaj meni
i ispuni moje želje kojih mi je duša rada.
Ti u grobovima što leže ojađeni
mogu li se videti? Svi su pokrovi
podignuti i niko ne čuva te seni.
„A on meni: „Svi će se zatvoriti okovi
kada iz Jozafata100 stignu u ovo skrovište
njihova tela koja im još čuvaju zemni grobovi.
Ovde imaju svoje grešno grobište
Epikur101 i njegovi sledbenici, jer ih je zavetovao
da uče da duša sa telom ide na gubilište.
Zato na to što si me zapitao
na ovome mestu odgovore ćeš dobiti
kao i na želju koju si mi skrio."
A ja: „Dobri vođo, nemam šta kriti,
već ćutim da bih manje zborio
kao što si me tome učio i ti."
„O Toskanče, što živ hodiš kroz pakao nemio
i govoriš tako uljudno i glasno,
zastani tu gde si do sada bio.
Tvoj govor otkriva sasvim jasno
da si se rodio u gradu plemenitom
kome sam ja, možda, dojadio užasno."
Te reči iznenada odjeknuše u trenu tom
iz jednog od grobova, pa se pribih bliže
uz svoga vođu, sav obuzet strahom.
A on mi reče: „Kakva te mora stiže?
Okreni se, vidi tamo je Farinata ustao:
iz groba se do pojasa on diže."
Ja sam već u njega gledao,
a on se uspravio grudima i čelom
kao da je Pakao prezirao.
Vođa me rukom brzom i smelom,
između grobova, ka njemu pokrenu
govoreći: „Budi umeren u govoru celom."
Kada sam stao uz tu urnu paklenu,
on me pogleda skoro podozrivo:
„Ko su tvoji preci?" - pitanjem me prenu.
Ja koji ništa nisam skriv'o,
rado mu rekoh sve što je hteo čuti,
a on na to veđe svoje podiže živo,
pa reče: „Bili su oni protivnici ljuti
meni, precima mojim i mojoj stranci iz onih dana
da sam ih morao dva puta silom maknuti."
„Vratila se ta stranka prognana,"-
odgovorih - „oba puta u ono doba,
što nikada nije naučila vaša strana."
U tom času iz otvorenoga groba
druga sena do brade izviri,
verujem, klečeći na kolena oba.
Svuda oko mene stala je da viri
kao da želi da vidi sa mnom još koga,
pa ostavši bez nade, sva se uznemiri
i plačući reče: „Ako ti već sred ovoga
slepoga zatvora hodiš snagom svoga uma,
reci sin gde mi je? Zašto si bez sina moga?"
Odgovorih: „Ne dolazim snagom moga nauma:
onaj što tamo čeka mene vodi onome
koga Gvido nije poštovao sred zemaljskih šuma."
Te reči i kazna njegova pri tome
otkriše mi jasno ime ovo,
pa zato bejah potpun u odgovoru svome.
On naglo skoči i viknu: „Tvoje slovo
šta znači? Nije poštovao? Zar živ više nije?
Zar svetlost ne ljubi oko njegovo?"
Kad je primetio da mi je
odgovor zastao kao da oklevam, on pade
natrag i ne pojavi se više iz tame što ga krije.
Ali, onaj drugi velikodušni, što znade
da me tu zadrži, ništa nije pomerao,
nit' vrat pokrenu, nit' bok, nit' vrh brade,
već nastavljajući tamo gde je stao:
„Ako to" - reče - „nisu naučila moja plemena,
teže mi pada nego ovaj grob zao.
Ali, neće proći ni pedeset mesečevih mena,
a ti ćeš se i sam uveriti
koliko je teška ta veština paklena.102
Dabogda se u svet živih ti mogao vratiti,
pa reci mi: „Zašto su Firentinci toliki
protivnici moga roda u svoj svojoj biti?"
Na to ja njemu: „Klanica i pokolj onoliki,
kod Arbije103 što se zacrveni od pira krvavoga,
čine da je u Firenci protiv vas narod svekoliki."
On uzdahnu i glavu strese trena toga:
„Tu nisam jedini bio," - reče - „a zacelo
ni sa drugima tamo bez razloga.
Ali, bio sam jedini, tamo gde se plelo
zlo da se Firenca sa zemljom sravni,
koji je za njen spas založio dušu i telo."
„Eh, dabogda vam se smirio rod slavni," -
zamolih ga - „objasni mi jednu moru što me truje,
što me muči, jedan moj izazov davni.
Izgleda da vi vidite, kako se čuje,
budućnost i šta će ona da nam podari,
ali sadašnjost vaš um ne razlikuje."
„Mi vidimo samo udaljene stvari,
kao dalekovida osoba neka,
bog nam samo još to ostavi u stvari."
Što je blizu skriva nam tama preka,
pa ako nam drugi o tome ne daju glasa,
ništa ne znamo o svetu živoga čoveka.
Razumećeš da će onoga časa
naša svest da nestane i posivi
kada budućnost zatvori vrata spasa."
Tada, kao oni što se osećaju krivi,
rekoh: „Kaži onome što je u grob pao
da njegov sin još živi,
a što sam na njegovo pitanje oklevao
razlog je u tome što sam razmišljao
o ovoj stvari koju sam sada razabrao."
Moj učitelj me je tada natrag pozvao,
pa ko je još sa njime u toj paklenoj vreži -
upitah duha, bi li mi rekao.
Reče mi: „Više ih od hiljadu ovde leži,
tu je Fridrih Drugi104 kraj Kardinala105,
a o drugima ne bih izrekao sud neki teži."
Tada je duša ta u tami nestala,
pa ja ka pesniku krenuh razmišljajući
o rečima tim što mi prorekoše mnogo zala.
On krenu, pa tako hodajući
reče meni: „Zašto si tako pometen?"
I ja dadoh mu odgovor zadovoljavajući.
„Upamti što si čuo u taj tren
da će protiv tebe biti." - mudrac mi zapovedi.
„A sada slušaj dobro." - i podiže prst smotren:
„Kada budeš kraj one čiji sjaj vredi
i što sve vidi i na sve pazi,106
ona će tvoj životni put da odredi."
On zatim krenu levom nogom da gazi,
posred grada napuštajući te zidine,
duž staze koja naniže silazi
ka smradu što se širio iz doline.

__________

98 Farinata delji Uberti, jedan od najpoznatijih vođa Gibelina, koji su bili protivnici stranke Guelfa u Firenci, što su joj pripadali i Danteovi preci, učestvovao je u bici kod Montapertija (1260) u kojoj su Gibelini (Crni) do nogu potukli Guelfe (Bele). Farinata se zatim vratio u Firencu gde je i umro, a posle smrti je osuđen kao jeretik.

99 Kavalkante dei Kavalkanti je bio otac pesnika Gvida Kavakantea. Pošto je imao isto mišljenje kao i Farinata o smrtnosti duša, stavljen je u isti grob sa Faranatom kao jeretik, iako su oni bili politički protivnici, odnosno Kavalkante je bio Guelf. Inače, Gvido je bio Faranatin zet.

100 Jozafat je dolina kraj Jerusalima gde će se dogoditi Sudnji dan.

101 Epikur sa Samosa, grčki filozof (341 -270. pre n. e.), zastupao atomističku filozofiju prirode, senzualističku teoriju saznanja i hedonističku etiku koja ideal dobroga života vidi u deševnom miru i zadovoljstvu.

102 "Koliko je teška ta veština paklena" - u smislu: uvidećeš i sam koliko je teško vratiti se u otadžbinu.

103 kod Arbije, tj. u bici kod Montapertija.

104 Fridrih II Hoenštaufen (1194 - 1250), kralj Sicilije i nemački car, koji je vodio neprekidne borbe sa papstvom.

105 Kardinal je Otavianio delji Ubaldini (kardinal od 1294.). Iako se više godina borio za papu protiv Fridriha II, u duši je bio Gibelin.

106 "I što sve vidi i na sve pazi" = Beatriče