Maybe I Love you | h.s.

34 | ooopss

Monica

'Baš mi je drago da vas napokon vidim zajedno.' Liam se nasmiješi. Hodali smo prema hotelu. Ovo je prvi puta da sam u LA-u i mogu odmah reći da me već osvojio, tko ne bi volio toplo vrijeme,  palme i ocean? 

Harry čvrsto drži moju ruku. Oko hotela nije bilo ljudi, na svu sreću. 'Harry?' Liam se okrene prema nama,  bio je par koraka ispred nas. 

'Nisam rekao ostalima da dolazite. Mislim da će se baš iznenaditi.' kaže. 'Baš sam uzbuđena...' udahnem i kažem nasmiješeno, Harry se složi sa mnom. 

'Nadam se da nam Simon neće upropastiti to veselje.' ta Liamova rečenica me iznenadi. Taman u tom trenutku uđemo u hotel koji ne samo da je izvana savršen, već i iznutra. Ostala sam bez riječi. 'Predivno je.' kažem Harryu dok Liam otrči prema recepciji i uzima ključeve. 

'Jedva čekam da vidiš sve ostalo.' nasmiješi se i ostavi maleni poljubac u kutu mojih usana. Liam se vrati, a onda ga pitam zašto je rekao ono za Simona. 

'Umm..' krene pa zastane i pogleda Harrya, 'tvoj dragi dobro zna pravila - nema dovođenja nikoga na turneju.' na njegove riječi uputim pogled Harryu, Liam mu pruža ključ.

'Pravila su tu da se krše, zar ne?' slegne ramenima. 'Mrtav si.' kažem mu kroz šalu. 

Ušli smo u lift. 

'Kratko se odmorite, a onda ćete se samo pojaviti. Jedva čekam vidjeti reakciju dečkiju.' nasmije se, mahne nam i ode na drugu stranu. 

'Naša soba je u onom smjeru...' samo pratim njega. Kada otvori vrata sobe, vilica mi padne do poda. 'Nema šanse!' vrisnem. Sve je izgledalo i više nego savršeno. Spustila sam ruksak s leđa na pod i veselo se bacila na krevet. Čula sam Harryev osmijeh, ostavio je ključeve na komodi, a onda došao i legao pored mene.

'Sve se tako brzo dogodilo, nisam se javila mami i Lily... One ni ne znaju da... Nisam im rekla za nas.' legnem na trbuh i uspravim se kako bih imala bolji pogled na Harrya. Ponovno izgleda poput anđela,  kovrče mu padaju na sve strane, oči mu sjaje, a usne su predivne svijetlo roze boje. 'Budalice. Zovi ih sada... Otišla si na dugi kontinent, a nisi im se javila.' 

'Harry to je sve zbog tebe.' kažem ozbiljno, a u kutu njegovih usana vidim maleni osmijeh. 'Ti si kriv.' Ustala sam i otišla do ruksaka i izvadila mobitel. Vratim se na krevet i sjednem. 

Osjetim njegove ruke oko struka, nježno me zagrli, a ja se naslonim na njega. Okrenem se prema njemu, nosevi nam se sudare, nasmiješim se, 'Tako mi je drago da si ovdje sa mnom.' prošapta tiho. 'I meni Hazza..' volim ga zvati Hazza, stvarno volim. Podsjeti me na stara vremena. 

'Volim kada me tako zoveš Moni.' kaže i kao da mi čita misli, 'To sam upravo sada razmišljala.' dodam. Harry odjednom poludi i krene me škakljati.  'Hej!' viknem kroz smijeh. Pokušala sam se izmaknuti, ali on me čvrsto primi. Držao je moje obje ruke, a onda me krene ljubiti po cijelom licu. Svaki dio mojeg lica ispunio je malenim poljupcima. 

'Sada ih možeš zvati.' pobjednički se nasmije. 'Grozan si.' kažem kroz osmijeh. Duboko sam uzdahnula i uzela mobitel u ruke. 

Kako ću reći mami da sam u pobjegla na drugi kontinent  sa Harryem?

'Budi tiho.' kažem mu i napokon stisnem na njezin broj. Nakon nekoliko trenutaka se javi. Zagrizem donju usnu i ne znam što bih rekla. 'Monica? Jesi dobro? Što je bilo?' kaže brzo, ali i pospano, kao da se tek probudila... Vremenska razlika. 

'Bravo Harry... mogao si me podjestiti na vremensku razliku.' uputim mu pogled i prošaptam, a on slegne ramenima. 'Oprosti mama... nisam razmišljala o tome da je u Londonu oko 4 ujutro... oprosti.' zbunjena sam i sada još manje znam što bih rekla. 

'Monica što se događa?' čujem njezin zbunjeni glas s druge strane slušalice. 'U Los Angelesu sam. S Harryem sam i...' pogledam ga, on samo kima glavom. 

'Znam da je ovo što čuješ ludo, ali samo sam ti željela javiti da sam s njim i da sam dobro, ne moraš brinuti.' kažem joj i čujem lagani uzdah.

'Ništa mi nije jasno...' odgovara. 'Mama nazvati ću te kada se probudiš, okej? Oprosti što sam te probudila! Volim tee!' kažem joj i ne doputim da postavi novo pitanje nego poklopim slušalicu. 'Mrtvi smo...' 

'Ma daj Moni.. Kada joj sve objasniš shvatit će. Idemo dolje? Baš me zanima što će dečki reći kada te vide..' Harry ustane i pruži mi ruku. 'Nadam se.' stvarno ne želim da se mama naljuti na mene što sam samo tako otišla. 

Harry je javio Liamu da dolazimo, svi su bili kod Louisa u sobi. Bila sam uzbuđena, nisam ih vidjela jako dugo, a sada sam došla iznenada. 

'Kako izgledam?' pitam Harrya. 'Predivno kao i uvijek.' odgovara, a ja se nasmijem. Pokucali smo na vrata sobe. Vrata otvori Niall, moj najdraži Irac. 

'Čekaj šta?' skupio je obrve i zbunjeno nas gledao,  krenula sam se smijati. 'Monica i Harry!' vikne, a onda me krene grliti. 

'Niall!' smiješkam se dok me grli. 'Kako smo mi zaslužili da nam doveseš Monicu?' pita Harrya, dok me i dalje grli. 

Pusti me iz zagrljaja, a onda zagrli i Harrya. Nakon što smo se svi izgrlili, uđemo u sobu, Harry ide prvi i sve ih pozdravi. 'Harry je doveo Monicu!' Niall vikne, a svi se okrenu prema nama i zbunjeno gledaju. 

'Monica? Napokon te doveo ovaj naš Harry!' Louis prvi ustaje s kauča i krene k meni. 'Napokon.' ponovim za njim, a Louis me nježno zagrli. Zayn je također ustao i pozdravio me,  dok se Liam samo smješkao sa strane. 

'Ti si znao da dolaze?' Louis ga pita, 'Što mislite tko je išao po nijh na aerodrom?' Liam se javlja iz kuta sa osmijehom. 

'Pa dobro nam došla Monica!' Louis stavi ruku preko mojeg ramena i nasmije se.

______________________________

Etoo malo dužeg nastavkaa! Sljedeći nastavak će ići nakon par malo dužih komentara.. 

Volim vas xx

- Koga zanima neka pogledaa  novu priču, You are my Summer - novi nastavak tamo će ići kroz 2 tjedna ;) <3