Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
Ja živim u prošlosti.
Krenem naprijed, ali moja prošlost je ta koja me ne pušta da se posvetim svojoj sadašnjosti i budućnosti do kraja.
Ja sam prošlost, a ona je budućnost. Moja jedina budućnost jer samo nju vidim u toj budućnosti.
Svi mi imamo snove i svi smo svjesni toga da nam se večina tih snova nikada neće ostvariti. Ja sanjam nju. Ali moj život me naučio da se ne nadam maštanju, jer sve što dođe.. tako i prođe.
Jebena prošlost.
A evo sad kad sam se vratio u stan nisam očekivao vidjeti predivnu plavušu u stanu pored. Nije je trebalo biti, trebala je biti kod onog maminog sinčića. Iako mi nije bilo drago zbog toga, tamo je trebala biti na sigurnom.
A sad se vratila nazad? U najgore moguće vrijeme.
Jedino ako...
Odmahnem glavom jer znam da je to loša ideja. Znam da joj se ne bi trebao približavati dok ne riješim svoj glavni problem. Dok moj problem ne bude u zatvoru, daleko od mojih očiju.
Ali kad je ovako blizu, a ja je želim toliko jako da ne znam kako disati bez nje. Ta prokleta želja za njom je tu u meni, a ja je ne mogu kontrolirati. Ne mogu sebe kontolirati u njenoj blizini znajući da je tako blizu.
Prokleto znam da nije dobra ideja opet joj se približiti, ali željan sam riskirati sve. Već je prošlo pola sata kako sam je vidio, a ja i dalje nervozno hodam po stanu i mozgam. Razmišljam kako da joj se približim..opet..i opet.
Gotovo svaki put se iznova vraćam istim problemima.
Buka u stanu pored me trgne iz razmišljanja. Istog trenutka osjetim strah u sebi.. za nju. Da li bi trebao otići provjeriti samo da li je ona dobro. Kad čujem još jednom kako se nešto razbija poletim prema balkonu u namjeri da ga preskočim i dođem na njen.
Ali u zadnjem trenutku se predomislim i odlučim kao normalan čovjek otići na njena ulazna vrata. Nervozno pokucam jednom, ali kad čujem još jednom lupanje nečega pokucam još jače. Čujem korake, a zatim se vrata otvaraju. Barbara rašćupane kose samo u donjem rublju gleda u mene i smije mi se. Zbunjeno Odmahnem glavom i pokušavam se skoncetrirati na njene oči, a ne njeno tijelo. Zar je ona to pijana?
"Čuo sam buku.." Pokušavam objasniti svoj dolazak, ali ona me ne posluša do kraja već me ostavlja na otvorenim vratima i odlazi. Nesigurno krenem za njom, a ono što vidim ispred sebe me šokira.
Brzo krenem prema njoj i podignem je s tla. Staklo je posvuda, a ona hoda bosa i nije ju nimalo briga. Prolazim kroz sve to staklu i ugledam praznu bocu vina na kuhinjskom šanku. Zar je to sve popila u samo pola sata?
Spustim je u sobu na njen krevet, a zatim pogledam njena stopala. Ugledam krv na njenoj desnoj peti.
"Ostani tu." Naredim joj na što podigne svoju ruku i solutira mi poput vojnika.
