He was my darkness (1. sezona) /z.m./

Chapter 13.

Chapter 13.

-"Ema kad ćeš mi reći odakle ti pare za operaciju?"-smedjokosa žena je iznervirano letala za mnom mašući rukama po zraku.

-"Mama, stvarno ne znam."-ubacila sam zadnji kovčeg u stari, crni auto te se okrenula prema mami. Njene oči su bile toliko iznervirane da sam mogla vidjeti crvene kapilare.-"Neko je nakazao na tvoj račun. Sigurno neka organizacija."-slagala sam joj, jer sam obećala Zaynu, a što se tiče njega, ne znam zašto neće da bi ko saznao. Već dugo vremena sam razmišljala o tome, ali nisam se sjetila nikakvog pametnog razloga.

-"Ema!"-kroz zube je ljuto izgovorila moje ime.-"Zašto mi lažeš? Znaš, brinem se za tebe."- uzdahnula je i prošla rukom kroz kratko ošišanu kosu te je razbućala.

Bog zna, šta je ona mislila odkud mi pare. Da sam posudila od neke bande ili dilera ili.. Ne znam ni ja. Samo znam da je moja mama nekad toliko paranoična da vidi u svemu samo najgore. I nekad mi se sve više čini da sam tu osobinu pokupila i da i ja postajem sve više paranoična.

-"Mama"-zatvorila sam haubu te prišla do te jako ljute žene i zagrlila je podižući se na prste. Bila je viša od mene, kao i svi u mojoj obitelji. Samo ja sam se zalijepila za zemlju i ostala na višini 160 cm. -"Tu nema ništa da bi se ti morala brinuti. A sad zaboravi na to."-već sam vidjela, kako se priprema da nešto kaže, kao u smislu 'kako da zaboravim?' pa sam brzo dodala 'za neko vrijeme' i popravila njenu kosu, koja je bila na svim stranama samo ne tamo gdje bi morala biti. -"Da se oprostimo, jer ja moram ići."-nastavila sam.

-"Dobro, nedostajati ćeš mi."-onaj ljuti izraz lica se promjenio u sekundi. U očima su joj se već nakupljale suze.

-"Hej, pa ne idem preko svijeta. Samo dva sata odavde. U London."-opet sam je zagrlila.

-"Ma znam."-još neko vrijeme je stajala tako gledajući me sa zacakljenim očima. Gledala me, kao da me više nikad neće vidjeti. Valjda je to ono što kažu, da kad kreneš na faks da roditelji shvate da odrastaš i da nemaju više toliko utjecaja nad tvojim životom. U mom slučaju to misli samo mama. I još uvijek ne mogu vjerovati da je postojala mogućnost da i nju izgubim. -"Ajde, lijepo se provedi i pazi što radiš na faksu."- sa rukom je prešla preko mog ramena, a onda je povukla sebi. Skoro neopazno se osmijehnula.

-"Hoću."-osmijehnula sam se i okrenula prema plavokosoj curi, koja je stajala naslonita na auto te nas cijelo vrijeme promatrala sa svojim plavim pogledom. Tužno da se opraštam samo od dvije osobe. Ni najbolje prijateljice, ni momka.. Nikoga. A i bolje da nemam takvih osoba u svom životu... Valjda.

-"Sis."-zagrlila sam je i pogodite šta? Ponovo sam se morala uzpeti na prste..-"Pazi na sebe i.. Vidimo se uskoro."-prošla sam pored nje otvarajuci vrata.

-"Hoću i ti na sebe."

-"Volim vas, ćao!"- dovikalna sam te sjela u auto.

-"I mi tebe, ćao."- dovikalna je Eli, koja je sad stajala kod mame i nešto joj govorila, dok je ta rukama prelazila preko lica brišući suze.

Zatvorila sam vrata i polako skrenula izlazeći iz dvorišta. Pomahala sam im par puta, dok ih nisam izgubila iz vida, a onda se udubila u misli.  

It's time to make my plans came true.

~~~~6 months later~~~~

What doesn't kill you makes you stronger

Stand a little taller

Doesn't mean I'm lonely when I'm alone