Samo Budi Tu❕❕❕

Epilog

                „Voleo bih da mi pripada sve tvoje prvo, i da budem onaj sa kim ćeš deliti stvari po prvi put u životu ali još više od toga želim sve tvoje poslednje, i da budem onaj sa kim ćeš deliti ostatak života."

Aleksei je sedeći zavaljen u udobnoj fotelji, na monitorima ispred sebe sa zanimanjem posmatrao kako teku poslednje pripreme za Tarinu rođendansku žurku. Sve je uskoro trebalo biti spremno i većina njenih prijatelja je već počela pristizati u klub.

Iako je Tara rekla da će doći sa Ivanovima i da nema potrebe da dolazi po nju, nije mu padalo na pamet da je posluša. Nije joj to priznao ali želeo ju je bar na putu od kuće do kluba u kolima, samo za sebe.

Znao je da će celo veče svi želeti bit u njenom društvu, i da će ona svima posvećivati svoje vreme i pažnju podjednako, tako da se već pripremao na to da će je morati celo veče deliti sa drugima.

Naravno, morao je to da prihvati ali niko nije rekao da to mora i da mu se dopada.

Kada je ona u pitanju bio je posesivan, sebičan i ljubomoran i nije to više čak ni pokušavao da sakrije i suzbije. Na početku je sam sebi bio čudan i nije znao kako da se ponaša i šta da radi sa svim tim nepoznatim osećajima koji su se javljali u njemu.

Od prvog trenutka kada ju je ugledao osetio je neverovatno jaku privlačnost i naravno, iako je bilo neobično osetiti baš toliku želju na prvi pogled, mislio je da će to prestati kada dobije od nje ono što je želeo.

Ono što nije očekivao je da će vremenom ta želja, koja nikada nije prestala, prerasti u nešto puno veće, snažnije i jače i da će devojka koja je njegovu pažnju privukla stežući u šaci dršku kuhinjskog noža, završiti držeći u toj maloj šaci njegovo srce.

Pored nje se konačno osetio kao da zaista negde, i uz nekoga istinski pripada, i neku čudnu prazninu koju je osećao ceo život, ta mala, sitna predivna i hrabra devojka je nekako uspela popuniti bez imalo truda.

Zbog nje je proteklih meseci osmeh na njegovom licu bio prisutan češće nego u proteklih dvadeset godina, i osećao se voljeno i zaista srećno posle jako dugo vremena.

Nije umeo da objasni šta je to što ju je izdvajalo u moru drugih, samo je znao i osećao svim svojim bićem da je posebna i da je baš ona, ona prava.

Svakim danom je osećao sve veću privrženost i ljubav prema toj maloj buntovnici, koja mu je bez imalo suzdržavanja poverila svoje telo i dušu, i na tome je bio beskrajno zahvalan.

Najviše od svega je želeo da pored njega bude srećna i zadovoljna i da se oseća voljeno, i planirao je do kraja života to da joj i dokazuje. Počevši sa tim već večeras posle zabave, kada je bude imao konačno samo za sebe, sigurnu i ušuškanu u svom naručju.

***

Stotinama kilometara dalje, jedan drugi muškarac je i ne znajući to, povukao svoj poslednji dim cigarete, i pogledao više ljutito nego uplašeno u cev pištolja na čijem se drugom kraju nalazila drhtava koščata ruka.

Pomislio je kako mu je već stvarno dosta tih paćenika i njihovih uvek neuspelih pokušaja da dobiju robu moljakanjem, pa ako to ne uspe onda i pretnjama.

Već godinama je sve bilo isto, samo su se oronula, mršava, ispijena lica ispred njega menjala, i razmišljao je kako je možda ipak vreme da promeni profesiju.

Možda čak i preuzmem maminu poslastičarnicu kada ode u zasluženu penziju, bilo je zadnje što je pomislio ispuštajući dim cigarete, pre nego je drhtava ruka klinca koji je po svaku cenu večeras želeo svoju dozu, povukla obarač, i time se zatvorio jedan krug.