Samo Budi Tu❕❕❕

27. Poziv (editovano)

                 

             „Osim uživanja u nečemu, skoro podjednako uzbudljivo je i iščekivanje tog obećanog zadovoljstva, za koje već unapred znate da ćete u njemu uživati!"

„Ne pada mi na pamet da je vodim," ponovio je Aleksei po ko zna koji put obraćajući se Nikolaju.

Sedeli su u kuhinji i Tara je slušala njihov razgovor koji se neprekidno ponavljao od kada ju je Aleksei dovezao kući.

/.../

Zimski raspust je bio u toku i iako nije išla u školu svaki dan je išla u "Hellgate". Radila je a ujedno i provodila vreme sa Aleksejem tako da je spojila lepo sa korisnim.

Kada su tog popodneva stigli pred kuću, Sergej i Kolja su taman odlazili, verovatno na trening a i Nikolajev kao i Vladimirov auto su bili na prilazu što je podsetilo Alekseia da treba sa njima da porazgovara.

Pre nego su ušli u kuću Aleksejev telefon je zazvonio, i kada ga je izvadio iz džepa na ekranu je stajao nepoznat broj. Ne da je Tara virila već je on to prokomentarisao pre nego se javio.

Po njegovom izrazu lica, zaključila je da, ko god da je pozivalac uspeo je da na trenutak zatekne Alekseia nespremnog. Doduše, to je trajalo samo par sekundi a onda je mirno, kao da je poziv i očekivao počeo da priča na Ruskom, odgovarajući osobi sa druge strane.

Ona je ušla u kuću ostavljajući ga da razgovara nasamo, sa kako se posle ispostavilo Borisovim dedom ili kako su ga već zvali, Pakhanom, svejedno ne razumejući ni reč.

Aleksei i ona su pozvani na večeru i on nije bio preterano oduševljen pozivom, koliko je mogla primetiti.

Odali su ga psovanje, udaranje vratima posle završenog razgovora i ne baš suptilno ponavljanje da mu ne pada na pamet da Taru vodi kod jednog od najopasnijih ljudi u državi.

/.../

„Aleks, mislim da je to bio jedan od onih poziva koji se ne odbijaju." Rekao mu je Nikolaj.

„Ti si samo neko koga smatra porodicom pa te je kulturno pozvao a ne naredio, kako to obično radi."

„Ne vidim u čemu je problem?" Ubacila se Tara. „Zar misliš da će me povrediti ili šta?"

Aleksei je trljao rukom po glavi i par trenutaka nije ništa odgovarao samo je nemo gledajući, što je kod nje izazvalo neugodan osećaj u stomaku.

„Naravno da te neće povrediti." Rekao je posle nekoliko trenutaka, kao da ne veruje da je to morala da ga pita.

Ha, baš je čudno pomisliti da bi mi glavešina mafijaške porodice mogao uraditi nešto nažao. Sarkastično je u sebi pomislila. Pogotovo posle njegove reakcije na poziv.

„Ti si moja, i niko neće staviti ni prst na tebe, svi to znaju, čak i on." Nastavio je, govoreći to kao jednostavnu činjenicu i ona mu je zaista poverovala.

Prišla mu je i sela u krilo jer je videla koliko je napet. Stavila mu je ruke oko vrata i odmah osetila kako se opustio kada ju je privukao ka sebi.

„Malena, niko ne sedi i večera sa Pakhanom ako nije porodica ili blizak poslovni partner, a veruj mi, ni jedno ni drugo nije baš bezbedna pozicija pored neprijatelja koje ima.„

„Aleksei, ja nemam glavu u oblacima da mislim kako je baš super romantično ići na večeru sa gangsterima."

„ Doduše, jeste pomalo uzbudljivo," sležući ramenima nestašno i nakrivivši glavu na stranu, dodala je za šta je dobila udarac upozorenje po zadnjici.