"Ljudi koji ostave trag na našem životnom putu, uvek se ispostavi da imaju razlog što su baš tu završili. Nikada nisu samo slučajni prolaznici."
Tara je stajala na stepeništu kuće već desetak minuta i skupljala hrabrost da pokuca.
O bože! Pomislila je, zar je toliko strašno lupiti nekoliko puta od vrata. Nije sebe smatrala kukavicom. Naravno, znala je da problem nije u kucanju . Doduše, verovatno i neće kucati već pozvoniti ali ni to nije važno.
Vrata ispred kojih je stajala nalazila su se na velikoj porodičnoj kući, koja se nalazila na samom kraju grada. Dok je dolazila nije mogla da ne primeti da su sve kuće u komšiluku bile ogromne, sa prelepim dvorištima, većina i sa bazenima i naravno, ispred svake od njih je bio parkiran skupoceni auto... ili dva.
Kuća ispred koje se nalazila nije bila izuzetak. Bila je to jedna od onih velikih kuća na nekoliko nivoa, ogromnim prozorima sa prednje strane, velikim natkrivenim ulazom do kojega je vodio široki mermerni stepenik. Bar je mislila da je to mermer.
Velika bela dvokrilna vrata su bila od, pretpostavljala je nekakvog skupog drveta i koštala su više nego što je mogla i da zamisli. Sve to i nije predstavljalo neki veliki problem.
Tara nije odrasla u bogatstvu ali nikada nije za sebe mislila da manje vredi samo zato što nije imala novca. Tako su se jednostavno zvezde poklopile. Nije se nikada baš kretala u krugu veoma bogatih ljudi, oni su se držali zajedno. Setila se one izreke, "Para na paru...".
Problem je bio to što je sledećih godinu dana trebala provesti u toj kući a nije znala sta je čeka iza tih skupocenih belih vrata, osim onoga što joj je Anja, njena socijalna radnica ispričala. Nije volela da ne zna šta da očekuje.
Osećala se prijatno kada je držala sve pod kontrolom. Naravno, to nije uvek moguće ali bar se trudila. Dosta stvari u prošlosti nije mogla da kontroliše i zato je sada volela da ima plan za sve. Ovo nije bilo planirano i zbog toga se osećala pomalo nelagodno.
Pogledala je još jednom oko sebe, duboko uzdahnula i nabacila svoj najprijatniji osmeh; nije na odmet glumiti finu devojku.
To je to, nadam se da se neću pokajati? Prošlo joj je kroz glavu, pre nego je podigla ruku prema vratima i odmah zatim se kroz unutrašnjost kuće prolomio glasan zvuk zvona.
Nije joj palo na pamet da lupa po tim skupim vratima i da nešto ošteti. Kako bi objasnila Anji da nije njena krivica što su je vratili i pre nego su je pustili u kuću i to nakon svega što je ta žena uradila da bi je dovela tu gde jeste.
****************************************************************************************************
****************************************************************************************************
****************************************************************************************************
A/N: UPOZORENJE- Priča, iako prvenstveno pisana za mlade, ipak u sebi sadrži jednu dozu ozbiljnosti i donekle neprimerenog sadržaja za veoma mlade osobe. Postoje delovi koji sadrže nekome možda vulgarne reči, psovke, scene ili opise nasilja, takođe i scene seksa i drugih sličnih tema (naravno, ne preterano eksplicitnih). Iako je sve u granicama pristojnosti ipak može nekome da zasmeta, pa ako imate problema sa tim, molim Vas da ne nastavljate sa čitanjem.
Hvala!
DU LIEST GERADE
Samo Budi Tu❕❕❕
JugendliteraturKada Tara Martin na pragu svog osamnaestog rođendana upozna svoju, ko zna koju po redu hraniteljsku porodicu, odjednom, budućnost više ne izgleda tako tmurno. Divna porodica i fantastični prijatelji su sve što joj je nedostajalo proteklih godina. K...
