Samo Budi Tu❕❕❕

6. Zagrevanje (editovano)

"Budite svesni onih malih dobrih dela koje neki ljudi čine za vas. To su cigle u zgradi vašeg prijateljstva. Gradite i vi svoj deo..."

"Derilov auto je pokvaren, Liam mi je sada javio." Sergej je rekao okrećući se ka Kolji i pokazujući na svoj telefon.

"Ok, pokupićemo ga usput."

Krenuli su u školu i Tara je kao i obično sedela pozadi i sa zanimanjem slušala njihov razgovor. Od kada je upoznala Derila, nije mogla da se otme utisku da je pomalo odudarao od društva u kome se kretao. Nije naravno mislila ništa loše ali iz iskustva je znala da se ljudi pretežno druže sa drugima sličnim sebi.

"Koja je njegova priča?" Pitala je sa zanimanjem i naslonila se laktovima na sedišta ispred sebe.

Sergej se okrenuo ka njoj i ispričao kako je Deril imao veoma ružno detinjstvo. Otac mu je bio alkoholičar i tukao je njega i mamu. Navodno su nekoliko puta oboje završili u bolnici.

Optuživao je Derilovu mamu da je kurva i da Deril nije njegov. Tako verovatno nije imao grižu savest kada je udarao malo dete do besvesti. Srećom po njih jetra mu je otkazala i umro je kada je Deril imao deset godina. Ostavio ih je u dugovima i bedi ali bar žive. Deril je zbog toga uvek bio povučen i izbegavao je ljude.

Zbog svega što je pretrpeo od strane oca nije podnosio nasilnike i baš se desilo da kada su krenuli u peti razred, slučajno naleti na grupu starije dece kako tuku nekog malog kržljavog dečaka.

On je naravno skočio da ga brani iako je bio sam i mnogo manji od njih.

"Kolja, Liam i ja smo naišli u tom trenutku i oterali ih."

"Nisu baš bili preterano hrabri kada su se suočili sa sebi jednakima." Komentarisao je Sergej prisećajući se.

Kolja je smejući se ubacio: "Da si samo videla Derila!"

"Sav izudaran i pocepan rekao je kako nije trebao pomoć i da ih je mogao srediti sam."

"Doduše, jeste nam se zahvalio na kraju ali samo zato što smo obećali da ćemo pripaziti na onog žgoljavog klinca kog je branio." Dodao je Sergej.

Od tada su ga kako oni kažu usvojili, i iako je jedno vreme pokušavao da ih ignoriše, nisu mu dopustili i vremenom su jednostavno i on i svi ostali prihvatili da je on deo njihove grupe. Mark i Viktor su im se pridružili godinu dana kasnije iz drugog odeljenja i od tada su nerazdvojni.

Tara je slušala njihovu priču sa osmehom i nadala se da će dobiti priliku da bolje upozna tog buntovnika velikog srca.

Pokupili su ga ispred kuće i uz kratki pozdrav, Deril se smestio na zadnje sedište pored Tare. Ostatak vožnje je prošao u Derilovim odgovaranju na pitanja o popravci auta koja su mu blizanci postavljali.

Tara je iskoristila njegovu zaokupljenost i neprimetno uspela pročitati natpis na novoj majici. Devojko slobodno priđi, nisam stidljiv

Htela je da pita da li sam smišlja tako inspirativne slogane ali ipak se suzdržala.

Stigli su u školu baš u trenutku kada je zvonilo. Brzo su već polupraznim hodnikom krenuli ka učionicama. Tara je prvi čas imala sa Derilom i nakon što su pozdravili Sergeja i Kolju bez suvišne priče su ušli i zauzeli svoja mesta.

Tara nije želela da insistira na razgovoru, znala je da će je Deril vremenom ili prihvatiti ili ne.

U učionicu je za njima ušla i Lara koja ih je glasno pozdravila: "Gde ste face, evo i ja stigla, sad smo kompletni".