Samo Budi Tu❕❕❕

33. Ko je Tod? (editovano)

                 

            „Ima pitanja koja treba da ostanu bez njega, ima onih koja ne trebaju biti ni postavljena, pojedina pitanja ga naprosto nemaju, a ima i onih na koja ne želite čuti odgovore."

Tara je žurnim koracima ušla u klub i pogledom prelazeći po unutrašnjosti ubrzo pronašla lice koje je tražila. Lice koje je do pre samo par sati u nju gledalo sa ogromnim osmehom na usnama i neverovatnom strašću u očima je sada hladnog pogleda i usana stegnutih u jednu pravu liniju gledalo u čoveka ispred sebe.

Na trenutak se njegov pogled odvojio od nepoznatog muškarca i zaustavio na njoj, kao da je osetio njeno prisustvo, a onda se na njegovom licu pojavio skoro neznatan osmeh rezervisan samo za nju.

Kratko se obraćajući strancu i ne skrećući pogled sa nje, klimnuo je glavom potvrdno na ono što je dotični gospodin govorio a onda ga je pogledao na kratko, pružajući mu ruku, i Tara je prilazeći mogla da čuje njegovo hladno: "Ako je to sve...!"

Način na koji je to rekao nije ni malo zvučalo kao pitanje, što je očigledno i nepoznati muškarac shvatio jer je prihvatio njegovu ruku i veoma neprijatnim glasom, kao da se bori da izgovori rečenicu rekao: "Ako budemo imali dodatnih pitanja kontaktiraćemo vas ponovo, gospodine Volkov. Zahvaljujem vam se na saradnji."

Ovo zadnje je čak i Tari zvučalo neiskreno ali Aleksei nije pokazao nikakvu reakciju već se bez reči okrenuo ka Tari, ostavljajući iza sebe veoma nezadovoljnog, i skoro ljutitog muškarca.

Sagnuo se i spustio glavu na njen vrat duboko udišući, a onda prošaputao: "Nedostajala si mi," privlačeći je u naručje.

"Pre dva sata smo bili zajedno," rekla je ali svejedno čvrsto uzvraćajući zagrljaj, uživajući u njegovoj blizini.

"Samo dva sata?!"

"Činilo mi se kao večnost."

Tara se morala nasmejati ali onda se odmakla od njega, onoliko koliko joj je njegov stisak dozvoljavao i ozbiljnim glasom rekla: "Ne pokušavaj da mi laskanjem skreneš pažnju sa ovoga," propratila je to rukom pokazujući oko njih a onda prošaputala: "Šta se dešava, jesi li u nekoj nevolji?"

Tara je znala da je njegov posao u klubu sto posto legalan ali isto tako, nije bila toliko naivna da ne pomisli da pored tako bliskog kontakta sa mafijom i poznanstva sa ljudima prilično sumnjivog morala nije možda i sam nekada prešao neku dozvoljenu granicu.

Nije pitala, a on nije govorio o "poslovnoj " saradnji koju je imao, ili nije imao sa njima.

Znala je da će kad tad doći vreme da će morati o tome da razgovaraju ali nije znala da li je on još uvek spreman sve da podeli sa njom, a iskreno nije znala ni koliko je ona spremna da čuje sve što bi mogao da joj kaže. Jedino u šta je bila sigurna je to da se njena osećanja prema njemu neće promeniti, imao on šta da prizna ili ne.

Aleksejeve reči: "Došli su zbog nestanka Toda Grahama," trgle su je iz razmišljanja.

Ko je Tod Graham? Pomislila je ali nije ni stigla da postavi pitanje naglas, jer je Aleksei, verovatno sudeći po njenoj zbunjenoj faci shvatio da nema pojma o kome se radi pa je dodao: "Barmen na zameni."

Tara je napokon, u tom trenutku shvatila i o kome se radi ali i zašto je policija došla u klub.

Tiho je prošaputala: "Gde je ?" osećajući kako joj se ruke počinju znojiti.

"Otkud ja znam!?" Odgovorio je Aleksei tako ubedljivo da mu je skoro poverovala. Skoro!

"Aleksei, ne pravi se blesav," prosiktala je kroz zube a onda ga uzela za ruku i odvukla u njegovu kancelariju zatvarajući za sobom vrata.