Kada Tara Martin na pragu svog osamnaestog rođendana upozna svoju, ko zna koju po redu hraniteljsku porodicu, odjednom, budućnost više ne izgleda tako tmurno. Divna porodica i fantastični prijatelji su sve što joj je nedostajalo proteklih godina. K...
A/N: Inače, znam da nije običaj počinjati priču sa rečima autora ali moram ovo uraditi zbog starih, kao i novih čitalaca. Ovu priču sam pisala ovde na Wattpadu sa velikim uživanjem, i kada sam je završila, rešila sam je pretvoriti u e-knjigu radi sebe ali i Vas. Za sve one koji žele imati ovu priču u obliku knjige (za sada samo elektronske) da je čitaju, dele, i imaju u svojim elektronskim bibliotekama. Takođe, i zbog svih onih koji nisu na Wattpadu (i ne znaju šta propuštaju).
U svakom slučaju, uspela sam u svom naumu, i zadovoljstvo mi je obavestiti Vas da će knjiga biti dostupna za besplatno skidanje sa interneta, uskoro. (Ovo pišem krajem aprila!) Na mom profilu će biti postavljeni linkovi za download, kada bude objavljena.
Do tada, sve one male promene i ispravke koje sam uradila na mojoj priči preneću i ovde.
Želim da Vama koji ste bili sa mnom od početka zahvalim, a Vama koji tek ulazite u ovu avanturu poželim dobrodošlicu.
Kao što vidite (stari čitaoci), sada postoji i Prolog koji nije bio prethodno objavljen, kao i Epilog.
Takođe, promene koje ćete primetiti (opet stari čitaoci), su i to da sam na početku svakog poglavlja dodala neke svoje male, kratke misli i mudrosti (ako ih mogu tako nazvati), koje se mogu vezati za određeni deo priče. Mislim da sam uspela i u tome da ispravim većinu pravopisnih i gramatičkih grešaka i malo doradim i ulepšam sama poglavlja.
*Samo da znate, neću brisati ni ranije komentare a ni poglavlja koja nisu vezana za priču, a koja sam objavljivala dok sam je orginalno pisala.*
Toliko od mene za sada, uživajte u čitanju, stari i novi prijatelji, pratioci, i slučajni prolaznici, i ako me neki od Vas žele pohvaliti,... ili iskritikovati, slobodno ostavite svoj komentar!!!
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Da sa sigurnošću znate da će događaji koji slede i vaše sudelovanje u njima, zauvek promeniti ne samo vaš, već i živote drugih ljudi, da li bi vas to zaista zaustavilo u onome što ste već naumili?"
„Ma daj, čoveče. Treba mi samo pola doze...Samo da preguram noć!"
"Sutra ti plaćam duplo, kunem se!"
"Daj jebote, što si takav?"
"Molim te...!!!"
Mladi čovek je sa gađenjem gledao ovog prljavog, slabašnog tinejdžera, bledog skoro skeletnog lica i upalih beživotnih očiju, koji je jedva stojeći na nogama pred njim, molio za jedino što mu je ovih dana bilo važno u životu.
Koliko god je mrzeo te prljave ovisnike, oni su mu bili veliki izvor prihoda pa je na kraju ipak morao malo da se žrtvuje i udiše isti vazduh sa njima bar na pet minuta.
Nije davao svoju robu bez para i to su svi na ulici znali, i neverovatno ga je nerviralo što su i dalje ti beskičmenjaci pokušavali da igraju na kartu sažaljenja.
Kada bi samo znali koliko ne može da ih smisli...
"Znam jednu kuću koja je noćas prazna." Rekao je posle nekog vremena, ipak ne želeći da izgubi mušteriju.
"U poslastičarnici moje mame lik je jutros kupio tortu i rekao da vodi porodicu preko vikenda na obalu."
"Možda ima nešto da se utopi?!"
"Tu je odmah iza ugla, ako nađeš nešto vredno vrati se ovde pa ćemo poslovati."
Dao mu je adresu i kada je odlazio, krajem oko je ugledao kako klinac drhtavim rukama popravlja pištolj zakačen za pojasom.
"Govno jedno smrdljivo!" Ljutito je promrmljao sebi u bradu.
To im je pretežno bio jedan od poslednjih očajničkih pokušaja da dobiju ono što žele, ako moljakanje ne upali. Okrenuti se pretnjama.
Zato je sigurno i ovaj noćas poneo oružje. Verovatno prazno, jer su pretežno svi do jednog bolesne kukavice koje nemaju muda povući obarač ali opet, ko zna? Sa takvima nikada nisi načisto!
"Nadam se da će te uhvatiti!" Povikao je ali klinac je već zamakao iza ugla pa nije znao da li ga je čuo ili ne.
Nije ni važno, pomislio je. U svakom slučaju, večeras me više neće videti.
Zapalio je cigaretu i krenuo ka sledećoj mušteriji ne uzbuđujući se zbog jednog propuštenog poslića i ne sluteći da je pokrenuo lavinu koja je krenula u svoj nezaustavljivi pohod.
***
Nekoliko stotina kilometara dalje, jedna drugi mladić je sedeći pred mnoštvom monitora ispred sebe, skoro nezainteresovano posmatrao paradu prelepih, doteranih, polugolih devojaka, koje su se zavodljivo u ritmu muzike a neke i totalno van ritma verovatno pod dejstvom alkohola, kretale po podijumu privlačeći na sebe muške poglede i poneku hrabru ruku.
Pitao se, kao i puno puta u proteklih godinu dana od kada je klub otvoren, da li će ikada iza ovih monitora ugledati jednu, zbog koje će želeti izaći iz sobe za nadzor i skloniti je od nepoželjnih pogleda i ruku.
Prošlo je kroz klub devojaka koje su znale privući njegovu pažnju taman toliko da je zbog njih nakratko napuštao udobnost ogromne fotelje u kojoj je sedeo ali samo da bi zadovoljio trenutnu potrebu.
Nisu mu smetali tuđi pogledi i ruke na njima ni pre, a ni posle kratkih trenutaka koje bi im posvetio. Nije znao šta je to što mu nedostaje ali osećao je u sebi prazninu, koju ni jedna od njih nije znala, a nije imala ni prilike ispuniti.
Voleo je posmatrati zaljubljene parove na podijumu, i sa zanimanjem ih je proučavao, pokušavajući otkriti šta je to zbog čega gledaju jedno u drugo sa takvom posebnošću.
Bilo je među njima skladnih lepih parova, onih koji nikako ne idu jedno uz drugo, kao i onih koji su delovali skoro komično ali svima im je bio zajednički način na koji su se gledali. Kao da je osoba ispred njih jedina na svetu, i često je odmahivao glavom na to pokušavajući da zamisli devojku koja bi od njega mogla dobiti takav pogled.
Visoka, zanosna plavuša, sa velikim grudima. Lepa i elegantna, ne preterano glasna i buntovna ali dovoljno iskusna i sposobna u krevetu kao i van njega. Sa devetnaest godina, iako mlad, već je prošao dosta toga u životu i mislio je da zna šta želi.
„Sudbina je jedna ćudljiva i čudna ali većinom mudra žena, i zna da ti pruži ono što nisi ni svestan da ti je potrebno." Govorila je njegova Babuška.
Dok je gledao u monitore ispred sebe, nije ni slutio koliko je bila u pravu, i kako je upravo u tom trenutku pokrenuta lavina koja će noseći sve na svom putu doneti sudbinu na njegov prag.
