Samo Budi Tu❕❕❕

20. Potreban ti je zagrljaj (editovano)

                                 

                             „Tokom zagrljaja, naše telo oslobađa hormon koji nas tera da se osećamo sigurno, opušteno i manje usamljeno. Morate priznatu da je takođe i vrlo prijatno biti u naručju voljene osobe."

„Hoćeš li se javiti...? Prošaputala je Tara, ležeći na podu, potpuno prekrivena Aleksejevim velikim snažnim telom i prelazeći rukama preko njegovog potiljka, širokih ramena, i zaustavljajući se na leđima čiji su se mišići grčili pod dodirom njenih malih dlanova.

Saznanje da njeni dodiri izazivaju takvu reakciju kod njega bili su neverovatno laskavi i davali su joj veliku dozu samopouzdanja.

Nije na odmet ni što se ujedno pridržavala za nešto solidno, jer je imala osećaj da je u bestežinskom stanju i da lebdi nošena neverovatnim osećajem strasti koji ju je prožimao.

„Ne!" Odgovorio je Aleksei kratko, nastavljajući sa poljupcima koje je ostavljao svuda po njenom licu, spuštajući se polako do vrata i nazad i ne zadržavajući se na jednom mestu ni trenutak pritom je dovodeći do ludila.

Nežno, kao da dodiruje balon od sapunice koji će pri malo jačem dodiru da se rasprsne, ljubio je njeno čelo, kapke, krajeve usana,vrh nosa i brade za koju Tara nije imala pojma da može biti erogena zona. Iako se činilo kao da su njegovi poljupci nevini i nežni, bili su neverovatno senzualni i delovali su na nju kao čista injekcija požude.

Zadrhtala je, a njegove usne su se na to razvukle u zadovoljan, arogantan osmeh. Znao je kako da je dovede do krajnjih granica ali da joj ipak uskrati prelaz.

Gricnuo joj je nežno kožu vrata iza uha, na šta više nije mogla da ostane tiha i ubrzano dišući ispustila je glasan uzdah. „Ahhhh!!!"

Tara nije znala da li je više uzbuđuju dodiri njegovih vrelih usana ili njegova snažna ruka, koja je i pratila svaku izbočinu i udubljenje na njenom telu. Delovalo je kao da pokušava dodirom da ih prebroji i zapamti, pri tom ostavljajući iza sebe trag nevidljive tinte, koju će njeno telo zauvek nositi.

Sva čula su joj bila aktivna i usredsređena na Alekseia tako da se zvonjava telefona u pozadini, koju je do malopre čula izgubila, iako telefon i dalje nije prestajao da zvoni.

Aleksei je ruku, koju je do tada držao pored Tarine glave, oslanjajući se na nju, stavio iza njenog vrata i pogledavši je direktno u oči, pogledom punim požude prošaputao promuklim, hrapavim glasom: „Reci mi Malena, šta ti želiš!"

Drugu ruku je polako, ne sklanjajući je ni milimetar sa njenog tela, podigao do njenog lica i nežno iza uha stavio pramen kose koji se nekako tu našao, prateći očima taj svoj pokret.

Tari je taj njegov gest delovao toliko intimno da joj je na trenutak zastala knedla u grlu i jedva čujno je odgovorila, ono što je znala od skoro prvog trenutka kada ga je ugledala na kuhinjskim vratima Ivanovih: „Tebe!"

Njene reči kao da su bile sve što je čekao da bi ubacio u šestu brzinu i poveo je u nezaboravnu vožnju. Spustio je glavu ka njenoj i po još zatvorenim ustima, jezikom prelazio po njenim mekim usnama tražeći, u stvari zahtevajući ulaz.

Uzeo je njenu donju usnu između svojih zuba i polako je usisao a onda lagano zagrizao, nedovoljno da je zaboli ali dovoljno da ona celo svoje telo izvije u grču što bliže njegovom.

Strastveno su jezicima istraživali jedno drugome unutrašnjost usta, prateći se kao u senzualnom plesu. Tara je jednu nogu prebacila preko njega i privukla ga još više ka sebi želeći da se stopi sa njim.