Samo Budi Tu❕❕❕

9. Sećanja (editovano)

                  "Ima onih sećanja koja ne želite pustiti jer vas vraćaju u najsjajnije trenutke vašeg života a opet, ima i onih koja vas vraćaju u najmračnije i ta ne žele pustiti vas."

Kako li su posle svega što se večeras izdešavalo završili vozajući se po gradu Tara nije imala pojma.

Posle izlaska iz kluba bila je ubeđena da će je Aleksei odvesti svojoj kući i da će nastaviti gde su stali međutim, on je očigledno imao malo drugačiji plan.

Sedela je udobno zavaljena u velikom belom kožnom sedištu njegovog luksuznog automobila. Nije znala kako se zove, jedino što je znala je da je nekakav skupoceni džip. Velik, crn, masivan i prilično upečatljiv, baš kao i njegov vlasnik.

Unutrašnjost je obasjavalo bezbroj svetlećih dugmića sa kontrolne table i veliki displej i svemu davalo zelenkasto –plavi odsjaj. Čak je i miris koji se širio automobilom mirisao na raskoš!

Tara je skinula štikle, noge savila iza sebe na sedište i totalno opuštena bila na rubu sna. Glava joj je bila okrenuta ka Alekseju i kroz poluotvorene oči je gledala njegov muževan profil i uživala u prijatnoj tišini. Čak ni radio nije bio upaljen.

Aleksej je sa vremena na vreme skrenuo pogled sa puta i pogledao je pogledom koji nije mogla da protumači a koji ju je podsetio na onaj koji je već videla u klubu.

„Zašto me tako gledaš?"

Nije se ni pravio da ne zna o čemu priča već je zamišljeno odgovorio: „Pokušavam utvrditi zbog čega si baš ti posebna?"

Ništa joj nije bilo puno jasnije ali pitala je ono što ju je više interesovalo u tom trenutku: „I šta si zaključio?"

„Iskreno, nemam pojma!"

„Vau, trebao bi malo da poradiš na veštini zavođenja!" Rekla je smejući se ali i sa malom dozom povređenosti. Očigledno nije baš ostavila neki utisak.

Verovatno osetivši nešto u njenom glasu rekao je: „Još uvek nisam utvrdio šta je to što te izdvaja od svih ostalih ali definitivno si posebna."

„Mislim da napokon shvatam!" Dodao je skoro nečujno za sebe.

Popriličan broj onih votki i činjenica da nije jela skoro ceo dan su učinili svoje i osećala se pomalo ošamućeno pa nije bila sigurna da li ga je dobro razumela. Obećala je sebi da u skorije vreme neće prilaziti alkoholu.

Sa druge strane, prednost njene blage ošamućenosti je bila da se osećala dosta hrabrije, pa je otvoreno pitala Alekseja: "Da li ti mene uopšte želiš?"

Njoj je bilo jako teško smiriti svoje hormone i želju koju je osećala prema njemu pa je želela da zna kako se on može tako kontrolisati i posle svega delovati skoro nezainteresovano.

Pogledao ju je na trenutak začuđeno, kao da ne veruje šta ga pita i baš kada je pomislila da je možda preterala, Aleksei je rekao: "Malena, od kada sam bio tinejdžer nisam hodao sa erekcijom po ceo dan, kao ovih dana od kada sam tebe upoznao. Čak sam bio u iskušenju da se sam olakšam!" Sa nevericom u glasu je dodao, odmahujući glavom kao da ni sam ne može verovati u to šta priča.

"Pa, zar nisi našao nekoga da ti pomogne u vezi toga?" Pitala je Tara, iako je pomisao na Alekseia sa nekom drugom u njoj izazivala neopisivu želju da nepostojeću devojku uhvati za kosu i nabije joj facu u zid, nekoliko puta.

Uh, malo alkohola, malo ljubomornih misli i pretvaram se u nasilnu kučku!

Pričajući sama sa sobom u mislima, skoro je propustila kada je tiho skoro za sebe Aleksei prošaputao: "Nijedna druga ne bi bila dovoljna."