Broken

Chapter 13.

Rekao je da me mora zamoliti nešto vrlo bitno, a onda je zašutio te nastavio gledati u mene za izrazito ozbiljnom facom. Samo čekam kad će me opet početi zezati u vezi poljupca od maloprije. Ako to napravi, kunem se da ću mu napraviti nešto loše. Ne mogu podnijeti da mi govori i radi tako lijepe stvari od kojih kasnije napravi šalu na moj račun. Dosta mi je toga!

„Što?" Zaboravila sam da me uopće treba nešto pitati, no sjetila sam se pa sam odlučila vidjeti što. Samo da nije nešto što bi inaće bilo u njegovom stilu.

„Pa večeras se održava jedna zabava i želim da ideš sa mnom." Rekao je to kao da je najobičnija stvar ne skidavši pogleda s mene.

„Ja? Zašto?" Pokazala sam prstom prema sebi jer ne mogu vjerovati da me pozvao na nekakvu zabavu. Obično me on na tim zabavama izazivao i vrijeđao, a sad očekuje da ću ići s njim. Hahaha!

„Zato što uvijek dolazim sam, a ovaj put mi treba netko tko će ići sa mnom. Ne želim biti sam!" Nakon zadnje izgovorene rečenice, uvio je usnice dolje kao da će to pomoći njegovom planu da odem s njim večeras. I mogu reći da mu prokleto uspijeva, jer je neodoljiv s ovakvim izrazom lica. Kako može izvesti takvo nešto?

„A ja ću ti pomoći u tome da se ne osjećaš usamljenim? Hmm koliko se sjećam tebe se hvata gomila cura koje bi navodno jedva čekale da izađu s tobom, a da ih prije ili poslije toga ne pojebeš!" Izgovorila sam na glas iako nikad takve riječi nikad nisu postojale u mom riječniku. Čak se i Louis počeo navikavati na to!

„Znam, ali večeras želim samo tebe. Onda, hoćeš ići?"

„Ali već me je Laura pozvala na nekakvu zabavu i odbila sam. Uostalom, ljuta je na mene." Sjetila sam se Laure i trenutka kad je rekla da se družim s ološem kao što je Louis. Kako to može govoriti? Nije ni on meni baš naomiljeniji lik kojeg sam upoznala, ali ipak nije ni tako loš kao što se čini. Možda čak nije ni ubio nekoga kako se priča.. Ili ipak je?! Ugh Rose, prestani misliti o tome!

„Dobro si rekla. Ljuta je na tebe, i sigurno joj nije potrebno tvoje društvo, a meni večeras trebaš. I više od svega želim da ideš sa mnom." Nakon što je izgovorio posljednju riječ, oblizao je jezikom usnice par puta i nisam mogla da se ne sjetim poljupca. Bože, kako je to bilo dobro!

„Evo, mogu ti nešto obećati!" Rekao je.

„Što?" Nisam sigurna u vezi čega želi spomenuti neko obećanje..

„Ako pristaneš ići sa mnom večeras, možda te opet poljubim." Približio mi se tek nekoliko centimetara bliže. Znači opet sam crvena! Great! „Ali ovog puta će to biti mnogo bolje nego maloprije. I uživat ćemo oboje, to ti obećajem."

Odmakao se baš kad sam se navikla na njegovu blizinu. Zašto mi ovo radi? Čas me vrijeđa i odbija od sebe, a čas me privlači svojim šarmom da poželim skočiti na njega i raditi mu toliko toga. A onda se sjetim Marka i u isti tren u meni prevlada strah. Ne mogu tako...

„Ti si toliko siguran da ćeš me poljubiti večeras?" Osmijeh mi je zatitrao na licu i pokušala sam ga sakriti, ali to je bilo nemoguće.

„Ako budeš išla, to će se sigurno dogoditi." Opet je oblizao usnice, a uz to je pogledao točno u moje usne i zadržao pogled duže vrijeme i to je vjerojatno bilo ono ključno za moju odluku.

„Okej, ali ne želim da večeras bude kao i svaki put. Želim da se večeras ponašaš pristojno i da budeš uvijek sa mnom." Rekla sam iskreno. Ne želim biti potpuno sama na zabavi na kojoj nikoga ne poznajem. Kakav god Louis bio, sigurno će mi on biti jedini poznanik.

„Večeras ću biti samo tvoj." Izgovorio je to kao nekakvo obećanje. Ustali smo se sa klupe nakon što smo još malo razgovarali, sigurna sam da će majka poludjeti kad vidi koliko sam se zadržala. „Ali priznaj. Pristala si samo zato što sam ti obećao da ću te poljubiti."