Osvanuo je taj 8. novembar i dan leta za Beograd. Iz Torina smo krenuli Vanja, Saša i ja. Imali smo presedanje u Minhenu gde su nas čekali Filip i Miloš Veljković koji je u Verder Bremenu trenutno. Filipa je Kristina autom dovezla do Minhena, a Miloš je došao avionom s obzirom da je Bremen na drugom kraju Nemačke. Našli smo se na aerodromu i uputili se ka Beogradu. Autobus sa ostalim igračima nas je čekao na aerodromu i kada su se svi skupili, krenuli smo ka Staroj Pazovi u prostorije FSS. Bili smo samo na razgovoru i raspodeli odeće, dresova i ostale opreme. Meni su dali neke papire za praćenje igrača. Pošto je prvi trening u Pazovi onda smo ostali u hotelu FSS.
Budim se i ne osećam Vanju pored sebe. Bilo je tek 7 ujutru, ali sam bila naspavana. Pošto sam se obukla i malo sredila, izašla sam do prizemlja hotela i ušla u restoran gde je Piksi sedeo i pijuckao kaficu. - Dobro jutro, Mister. Kako ste? - Pružio mi je ruku. - Odlično, hvala na pitanju Natalija. Sedi sine. Dečko! - Pozvao je konobara da dođe. - Izvolite. - Piksi me je pogledao pa sam to shvatila kao znak da treba da naručim nešto. - Jedan latte machiatto. Hvala. - Otišao je ka kuhinji, a ja sam ostala da pričam sa Piksijem. - Nisam videla Vanju jutros. Da ne znate gde je? - Upitala sam dok mi je konobar stavljao kafu na sto. - Pravo da ti kažem, ja sam sišao ovde pet minuta pre tebe. Pretpostavljam da su negde napolju. Na trčanju. - Još malo smo popričali i onda su u restoran ušli Vanja, Sergej i Rajković. - Tu si, malecka. - Poljubio me je u čelo i seo na stolicu pored. - Aham. Nisam te zatekla u krevetu jutros pa sam samo sišla. Pretpostavila sam da si na trčanju. - Ubrzo su došli i ostali momci pa smo doručkovali.
Nakon doručka smo se vratili u sobe da se oni presvuku. Bilo je oko 9 sati kada smo krenuli na teren. - Piksi mi je rekao da ima nešto važno da ti kaže. - Rekla sam mu, zaključavajući vrata. - Pomenuo je i meni to. Nadam se nečemu dobrom. - Sišli smo do terena gde su bili ostali. Vanja je otrčao do ostalih golmana i trenera Gorana, a ja sam ostala pored Piksija i Stojanovića. Pričali smo o kojekakvim temama i onda je Piksi pozvao igrače da se okupe da bi im saopštio startnih 11 za prijateljsku utakmicu protiv Katara u četvrtak. - Jović će biti napred. Dalje Žile, zatim Lukić. U veznom redu su Radonja, Grujić, Makso i Mladenović. A u odbrani su Spajić, Mitrović i Pavlović. - Pogledao je u Rajkovića i Dmitrovića koji su zarobili Vanju između sebe i kezili se kao petogodišnjaci. - A na golu će biti Vanja. - Piksi je rekao krajnje smireno i zatvorio je svesku. - Ajmo, nastavljamo dalje. Kada vam Natalija da znak da se podelite, startnih 11 mora da bude u istoj ekipi. - Vanja je bio presrećan i odmah se zahvalio Piksiju. Čula sam kako ga Dmitrović i Rajković hajpuju dok mu šutiraju lopte na golu.
- Misteru, jako mi je drago zbog njega. - Išla sam pored Piksija dok smo šetali oko terena i gledali momke. - I meni. Mali ima dosta potencijala sa svoje 24 godine. Treba to na vreme iskoristiti. A i vidim da si mu ti velika podrška. Svaka čast. Tako i treba. - Potapšao me je po ramenu i onda prešao na plan za utakmicu. - Posle kad odeš, postaraj se da Sergej, Račić, Terzić, Duca i Gudelj igraju protiv ovih startera. Hoću da ih ubacim u drugom poluvremenu. - Klimnula sam glavom i pogledala na sat. - Vreme je za podelu. - Rekao je. - Možeš ti ovo. Ajde, pokaži šta znaš malecka. - Osmehnuo se i otišao do Stojanovića koji je sedeo na klupi. -
Otrčala sam do momaka sa fasciklom i plastičnim planerom na kojem je bio iscrtan teren. - Ajmo momci. Dakle, Vanja na golu si. Piksi mi je rekao da vas podelim onako kako je on isplanirao. Vas desetorica znate sve već. A ostali koji igraju su Terza, Veljković i Bleki pozadi. Rajko, ti si na golu do pola igre. Zatim Sergej, Ristić, Tadić i Gudelj vezni red. Račić i Kole sa strane i Duca u napadu. Ajmo! - Otrčali su na teren i podelili se. Pored mene su ostali Dmitrović, Nastasić, Đuričić i Lazović. Svilar je sedeo sa Mitrom na klupama, obojica zbog povreda.
Dmitrović je ostao da stoji sa mnom dok su ova trojica otišli da otrče par krugova. - Vanja je dosta mlad. Drago mi je da ga je Piksi izabrao da brani. - Rekao mi je, ne skidajući pogled sa mog dečka. - I meni. U Torinu se jako dobro pokazao pre nego što su ga ponovo vratili na klupu. Mentalno je malo pao u jednom momentu, ali je Sirigu bio toliko velika podrška i pomogao mu je. - Nastavila sam. - Sirigu je neverovatan golman i još bolji čovek. Nadam se da će Vanja dostići njegov uspeh. - Nisam se nadala da je ovoliko fin i komunikativan. - I ja. Mnogo sam ponosna na njega. Dodaj, Žile! - Naravno da sam morala da se razderem. - Srećan je što te ima Natalija. Pratim ga redovno. Dok je bio na pozajmicama iz Torina bio je okej. Ali od kada ste zajedno toliko je živnuo. - Rekao je i nasmejao se mom komentarisanju igre mog divnog i trapavog brata. Napravio je neku smešnu grešku i svi su umrli od smeha jer je pao. Tadić mu je par minuta nakon toga dodao loptu na šta ja nisam ostala imuna. - Jao pa ne njemu! - Uzviknula sam Tadiću, iz zezanja.
Posmatrala sam momke i malo sam se iznervirala. Ekipa kao ekipa je veoma kvalitetna, ali kao da im ne odgovaraju mesta. Kao da su prigušeni i treba da se malo ispomeraju da bi pokazali pravi talenat i svoju snagu. Videću sa Piksijem već.
Bilo je vreme za pauzu i ja sam odlučila da je vreme da zamenim ove ostale. - Dakle, super ste momci. Ovako, kod startnih 11 izlazi Žile, a ulazi Sergej. Zatim umesto Maksa ulazi Račić i umesto Pavlovića Terzić. Da se malo izmešate. Dmitroviću na golu si. - Momci su me poslušali i nastavili da igraju. Na kraju treninga rekla sam Piksiju da imam ideju za formiranje postave, ali je on bio malo iznerviran pa mi je samo odmahnuo rukom i rekao da će "igrati po početnom planu". Malo sam klonula i otišla u sobu.
Vanja je ušao posle nekih 20 minuta i video me kako sedim na krevetu među nekim silnim papirima. Doneo je neki poslužavnik sa hranom i spustio ga na noćni stočić sa svoje strane. - Propustila si večeru. Je l sve okej? Klonula si od kada smo završili. - Podigla sam glavu i tužno ga pogledala. - Daj da ti pomognem sa tim papirima. Šta ti je ovo uopšte. - Pitao me je dok sam mu dodavala papire da ih ne pomeša. - Skripte, beleške i nacrti sa faksa. Primetila sam da ovoj desetorici ne odgovara formacija. Ekipa je toliko dobra, ali nikome pozicija ne odgovara. Kao da su prigušeni i ne mogu da se pokažu stopostotno. - Skupili smo papire i Vanja mi je dao poslužavnik. - Uzmi jedi, mila. - Sipao mi je čašu vode da popijem da se osvežim pre večere. - Jesi li ti jeo? - Pitala sam ga dok sam sekla neko pileće meso koje je bilo na mom tanjiru. - Nisam, sad će Sergej u sobu pa će da mi ponese. Bitnije mi je bilo da tebi donesem da jedeš. - Čuli smo kucanje na vratima i Sergejev glas. - Mogu li? - Pitao je tiho. Vanja je prišao i otvorio vrata, pa je uzeo Sergeju poslužavnik. Sergej mi je prišao i seo na krevet. - Sve okej? - Protrljao me je po nadlaktici. - Pa valjda. Ne znam. Malo sam preopterećena. Verovatno zato. - Nasmešio mi se i zagrlio me. Pošto su vrata bila otvorena nekoliko momaka je prošlo pored i javilo mi se. Verovarno im je Vanja dole rekao da sam malo loše pa su hteli da me oraspolože. Sergej je izašao i pogurao ih da nas ostave same. - E ajde sad zajedno da jedemo. I vratimo se tvom malenom planu. Da vidim... - Pričali smo celu noć i odlučila sam da kažem Piksiju samo ako i on bude primetio da postoji problem. Ako ne, onda ću znati da preterujem.
🗒️:evo jednog jako dugog parta. imala sam inspiracije, i mislim da idalje navire. obavezno mi pišite utiske, uživajte i pozić 💗