Miris peciva, kafe i nečega prženog... - Vanja... Pssst... Vanjaa, ajde ustani! - Ćuškam ga u ruku, a on samo mrmlja. - Još pet minuta, malecka. - Okreće se na suprotnu stranu. - Nema pet minuta! Gladna sam, ajde ustaj! - Prešla sam na drugu stranu da bih mu videla lice. - Okej, okej, evo idem. - Konačno je ustao i odmah smo sišli dole. Da. U Disney pidžami, pa šta? Kada smo došli do kuhinje ostali su već svi bili tu i spremali su doručak. - Jutro svima!- Javili smo im se dok su postavljali sto. Vanja je otišao da im pomogne. Filip je pravio palačinke pa sam mu prišla iza leđa. - Jutro, spavalice moja. Kako si? Vanja mi je poslao poruku jutros. Rekao mi je da si imala loš san sinoć. Sve okej? - Samo sam klimnula glavom. - Jeste, zahvaljujući Vanji... Fićo, mnogo mi je drag. Ne znam kako da ti opišem... - Nasmešio mi se pa sam ga zagrlila, a Anja je opet uspela da nas slika i okači.
Sve je bilo spremno pa smo seli da jedemo. Stvarno su ponovo nadmašili svačija očekivanja. Bilo je bukvalno svega i svačega.
Kada smo završili odlučili smo da se malo okupamo u bazenu. Otišla sam sa devojkama da se sve četiri obučemo u kupaće. Verovatno jesmo ludi što se kupamo u sred marta, ali relativno je toplo. No, vratimo se na kupaće:
Anja:
Natalija (Sergejeva):
Isidora:
Natalija:
- Aaa preslatke smo! - Anja je uzbuđeno skakala po sobi. - Dođite da se slikamo! - Naravno da sam morala da okačim.
- Ajde devojke! Samo vas čekamo! - Čule smo da nas Saša doziva pa smo sišle do bazena.
- Oo baš ste zgodni, momci! - Naravno da je Anja morala da me ćušne da pogledam u Vanju. I šta mislite da sam uradila? Pa pogledala, normalno. E ako ga tad nisam zaskočila... Uf. - Ej Nano! Ajde slikaj nas! - Filip i njegova želja da sve zabeleži. - Evo evo idem!
(🗒️: zamislite bilo koju četvoricu od njih 6 🤣)
Natalija je naravno okačila Sergeja. Bože koliko su oni divan par...
Moji storiji:
Ja nisam ni pokušavala da se skinem u kupaći, a kamoli uđem u bazen. Ne, nisam dobila. Nego me je bilo sramota... Još uvek sam imala one masnice i rane. Bila sam u nekoj rendom majici koju sam našla kod Filipa još pre onog šopinga.
Vanja mi je prišao, sa namerom da me ubaci u bazen. - Znaš, poštujem ja tebe i sve... Ali stvarno si partypooper. Ajde uđi!!! - Krenuo je da me ponese, ali sam se cimnula, iz instinkta.
- Joj, Nano... Izvini... Nisam hteo da te uplašim, izvini molim te. - Samo sam ustala i otišla u sobu. Da, bilo me je sramota nečega za šta nisam ni kriva... Legla sam na krevet, pokrila se i zaplakala. Zašto život mora bude ovako loš?
Čujem da drveni pod škripi. Neko ide, super, još mi je to falilo. Kucanje. - Odlazi. Ko god da si. - Kažem kroz suze. - Nano... - Filip progovara tužno. - Molim te. - Otkrivam se i gledam ga sa suzama u očima. - Dođi. Dođi ovamo. - Prilazi mi i širi ruke. - Povredila sam ga, jel da? - Pitam ga za Vanju dok me on podiže da sednemo. - Možda malo. Ali nisi ti kriva, srećice moja. Samo si se preplašila. Ništa strašno. Vanja je ljut na sebe, a ne na tebe. Sve je okej. - Podižem glavu sa njegovog ramena. - Ljut na sebe? Zašto? - Filip klima glavom i prolazi rukom kroz moju kosu. - Zato što misli da te uplašio. A to mu nije bila namera. - Ustajem i brišem suze. - Gde je on?
Filip mi je rekao da je otišao da prošeta. *Odlično, sad i da hoću ne mogu da ga pronađem, ko zna gde je otišao.* - Pozovi ga. Poneo je telefon ja mislim. - Filip me vraća u realnost i dodaje mi telefon koji sam verovatno samo bacila na krevet. - Okej... - Klikćem na njegovo ime u kontaktima i prislanjam telefon uvetu. *Molim te, javi se...* Taman sam htela da prekinem, ali sam čula njegov glas sa druge strane. - Ej... - Kao da je plakao. - Am, Vanja? Gde si? Izvini za ono malopre. Ja... Ovaj, nisam razmišljala. - Pao mi je kamen sa srca jer sam mu se izvinula. - Bože sačuvaj, Natalija! Ti nemaš potrebe da se izvinjavaš, okej? Ja sam preterao sa svojim aktovima. Ne brini se, nisam ljut na tebe. - Primetila sam da se neka voda čuje u pozadini. - Gde si to? - Pitam ga jer želim da budem pored njega. Ne želim da se oseća loše zbog želje da me oraspoloži. Nije ni od mene u redu da ga samo pustim da se kaje i ništa ne uradim. Ipak smo oboje uključeni u ovu situaciju. - Ne znam. Kad si otrčala unutra samo sam zgrabio telefon i otišao da prošetam. Da razbistrim glavu. Šetao sam dok me nisi pozvala. Nisam ni primetio koliko sam daleko otišao, iskreno. Pored nekog jezera sam. Nisam znao da postoji. - Kaže mi kroz smeh. - Okej, ajde ovako. Sačekaj kod obale. Probaću da te pronađem. - Kažem mu dok uzimam jaknicu i obuvam patike. Čujem njegovo "dobro" i prekidam vezu. - Odoh. - Ljubim Filipa u obraz i istrčavam. Ostali su još u bazenu, naravno. Samo sam projurila pored njih i rekla da pitaju Filipa.
Šetala sam nekom divnom šumicom i čula vodu. *Stigla sam.* - Eej, Vanja? - Čujem kako neko baca kamenje u vodu. To mora da je on. Sišla sam do obale i zatekla ga kako sedi na nekoj improvizovanoj klupici i baca žabice.
- Ej, nisi me čuo? - Štrecnuo se i pogledao ka meni. - Ej, malecka. Dođi sedi. - Pokazuje mi rukom na mesto pored njega. Sedam i naslanjam glavu na njegovo rame. - Izvini... Nisam imao lošu nameru. Hteo sam da se i ti zabavljaš sa nama. - I ja pokušavam da bacim žabicu u vodu, ali fejlujem očajno. - Nema veze, znam da imaš samo dobre namere... A i sam malo preterano odreagovala... - Počeo je da se smeje. - Kao prvo, nisi. A kao drugo, baš ne znaš da bacaš žabice, a? - Konačno sam se nasmešila i okrenula ka njemu. - Pa onda me nauči. - I tako smo ostali nekoliko sati na tom jezercetu. Učio me je da bacam žabice, šetali smo bosi po pesku i plićaku... Bili smo u takvom miru, bukvalno na sedmom nebu. Onda je sve to prekinuo moj stomak. - Vanjaa, gladna sam. I bole me noge. - Počela sam da stenjem kao malo dete. - Dođi, derište malo. -
Podigao me je na leđa i poneo ka vikendici. Pretpostavljam da je Filip ovima ispričao sve u međuvremenu. Videla sam i da su spremili hranu tako da smo odmah seli da jedemo.
🗒️: evo i mene! bila sam vredna i počastila vas jednim dužim partom. i da, da se pohvalim, bila sam na utakmici zvezde juče!!! igrali su protiv napretka, 1:1 doduše. napravila sam i baner sa natpisom "vigo, me das tu camiseta? - vigo da li bi mi dao dres?" ali nisam ga dobila jer je neki mali bukvalno uleteo u teren i pritrčao vigu, pukla sam. počela sam da razvijam mali crush na njega, hahahah, a simpatičan je, realno. i tako... pišite kako vam se sviđa novi part! pozić 💗