• 2 nedelje kasnije... •
17. septembar 2018. godine
Danas sam konačno završila uređivanje stana po MOM ukusu. Jako sam srećna zbog svega, konačno mogu da uredim svoj stan, što mi je bila najveća tinejdžerska želja.
(🗒️: pokušala sam da što bolje iskompletiram ove slike sa onim planom stana iz prošlog parta, pišite kako vam se sviđa!)
Danas je takođe veliki dan jer konačno idem do fakulteta! Jako sam uzbuđena, ali u isto vreme i jako uplašena.
Obukla sam se i krenula ka Univerzitetu. (Slika na početku chaptera)
• Outfit: •
Prvo sam trebala otići do odeljka za istoriju, a zatim do odeljka za sport.
(🗒️: ono što neko bude izgovarao na italijanskom biće podvučeno, da vas ne bih pretrpavala i prevodom)
Pošto mi je sve ovo bilo novo, ma koliko sam mislila da sam spremna, nisam bila. Na hodniku sam slučajno naletela na nekoga. - Pazi gde ideš! - *Natalija, glupačo, nisi u Beogradu!* - Pogledala sam gore i, pa, wow...
- Jao, izvini! Izvini molim te, sve ti je ispalo, daj da ti pomognem! - Rekao je ovaj prelepi mladić dok mi je pružao ruku da ustanem. -Inače, ja sam Luka, a ti lepotice? - *Diši, Natalija, diši!* - Nasmešila sam mu se i pružila ruku. - Natalija, i izvini ti. Nova sam ovde. - Rukovao se sa mnom i klimnuo glavom. - Pretpostavio sam. "Stari" studenti ne nose toliko papira. A na osnovu tvojih knjiga takođe pretpostavljam da studiraš istoriju, sa jezicima? Ako me ne vara vid. - Pogledala sam u knjige. - Ah, da da, istorija sa filologijom. A takođe sam na katedri za sport, fudbal, da budem preciznija.
Pričali smo još dugo dok mi je pokazivao učionice, kancelarije, biblioteku i slično. Jako fin i pristojan momak, čini se. Stariji je dve godine i takođe studira istoriju, ali opšti smer. Zahvalila sam mu se na obilasku i krenula put kancelarije profesora, ali me je zaustavio. - Mogu li da dobijem bar tvoj Instagram ili broj telefona? - Slatko se nasmešio i dao mi telefon u koji sam ukucala svoj Instagram i broj. *Brate, pogledaj ga, ko mu ne bi dao oboje.*
- Nadam se da voliš da izlaziš! I srećno! - čula sam ga da mi viče dok sam žurila ka kancelariji.
Nakon obavljenog posla u delu za istoriju, bilo je vreme da odem na drugi kraj zgrade da bih završila sve za sportski odeljak. Jedva sam našla pravu kancelariju. Svi profesori su bili relativno fini, dali su mi potrebne beleške i rasporede ispita. Ja neću ići na predavanja sa prvom godinom jer sam krenula ranije, pa imam posebno gradivo.
Dan je prošao okej, brzo sam se vratila i u stan i prvo što sam uradila jeste uskakanje u kadu da se opustim. Nakon preko potrebnog kupanja sam pozvala mamu jer se tata vratio iz Rusije. Čak smo i Fiću i Stefana ubacili u video poziv pa smo svi proćaskali. Zatim sam pozvala i Emija, odavno ga nisam videla i baš mi nedostaje. Pokazao mi je Santija, dušica tetkina kako je porastao za samo 3 meseca, vreme baš brzo leti. Kad smo kod vremena, nije bilo toliko kasno kada mi je stigla poruka sa nepoznatog broja.
x: Hej! Luka je, nadam se da me nisi zaboravila od danas 😉
*Kako da te zaboravim? Druže, jesi se pogledao u ogledalo skorije?*
Memorisala sam ga u kontakte: Luca 📚
Malo smo se dopisivali, ali je on morao da legne da spava, pa sam se opet smorila.
Takođe sam se u poslednje dve nedelje par puta čula sa Vanjom, i bilo mi je jako drago.
*ding*
Stigla mi je poruka, prvo sam pomislila da je Luka odustao od spavanja, ali nije. Vanja je. Mrzelo me je da kucam poruke pa sam ga pozvala. - Ehej, šta ima, Vanja? - Rekla sam kroz osmeh. - Joj ništa iskreno. Danas sam se smorio, nismo imali treninge zbog renoviranja na stadionu, i tako... Šta ima kod tebe? - Rekao je umornim tonom. - Pa, ima ponešto. Bila sam do faksa danas, završila sve papire. Takođe sam upoznala i jednog momka, zove se Luka. - Ispričala sam mu sve o njemu i naposletku sam čula kako mu se ton i boja glasa menjaju. - Aha, pa fino. Ovaj, Natalija, moram da idem. Čujemo se neki drugi put! Ćaos! - Složila sam neku čudnu facu, ali sam mu svejedno lepo odgovorila. - Važi se, ćaos Vanja!
Pogledala sam na sat i videla da je 19:30. Napravila sam sebi večeru, sela na kauč i gledala neku random seriju dok sam jela.
Nakon što sam oprala sudove i sve sredila otišla sam malo da pogledam one beleške i rasporede za faks. I na kraju sam zaspala kao zaklana. Bio je ovo jedan jako naporan dan.
🗒️:malo kraći part, ali najbolje tek sledi! može da se desi da sada izbacim još neki part!
inače je trenutno pola 5 ujutru, ali ja ne mogu da spavam tako da eto novog parta! pozić! 💗