Solaria 3

341. nastavak - savet

-Imam jednu ideju, a to je da sa Sakuzama dođem gore da se upoznaju sa svim androidima, tada neće biti opasne ni za koga.

-Nije mi jasno šta postižeš s njima?

-To su me već pitali. Najpre su me pitali šta će mi mužjak jer sam njega prvo odmrzla, a onda šta će mi ženka. Te životinje pripadaju Frizumu, one su tu rođene i ovo je njihova planeta. Takođe ovo je planeta i nas androida koji smo došli na nju. Ove životinje su bile namenjene da budu ubijene od bivših stanovnika, sa čime se ja nikako ne mogu složiti. 

Smatram da Sakuze trebaju živeti uz ili paralelno sa nama androidima. Naša deca da se s njima slobodno igraju i da niko nikoga ne ugrožava. Druženje sa životinjama bi deci sigurno obogatilo razvoj. Nije reč samo o Sakuzama nego i drugim životinjama koje su zamrznute na brodu. 

Znam da su razne životinje međusobni neprijatelji, ali po meni čovek bi trebao biti prijatelj i jednima i drugima, u suprotnom se on od životinja ne bi razlikovao, pa bi čak bio i gori, što se već pokazalo ubijanjem bez razloga. Mi kao ljudi bi trebali omogućiti svim životinjama da žive na Frizumu, kao što su nekada živele ili bar onoliko koliko im možemo priuštiti.

Meni Sakuze nisu ni fizički ni psihički teret, volim da budem u njihovom društvu a potpuno je ista situacija i s njima. Mužjak i ženka će uskoro dobiti mlade, a u njihovim očima vidim želju i nadu da baš ja sačuvam njihove mlade da im se nešto ne desi, naravno kad mladi dođu na svet. Sakuze iako deluju opasno, su inteligentne životinje i odlično prepoznaju ko im želi dobro. Ako mi budemo brinuli o njihovim mladima, Sakuze će brinuti o našoj deci, to je logična uzajamnost. 

Kad im ja nešto pričam, kao na primer – ne dirajte Solariju i Teylu jer su one naše prijateljice, Sakuze se smire, prići će ti i pomirisati da te zapamte, pa više u vezi njih ne moraš da brineš. One su nas upozorile da dolazi čamac iako ga mi nismo mogli videti. Da je to bio neki neprijatelj imali bi dovoljno vremena da se pripremimo. Dovoljno je da Sakuze samo jednom spasu nečiji život, da bi se isplatilo imati ih.

-U redu, ubedila si me. – Solarija se saglasila.

-Vi je počeo da proučava njihov jezik ili znakove njihove komunikacije, pa ćemo uskoro saznati šta Sakuze očekuju od nas. Pogledaj ih, sede pored nas i pažljivo nas posmatraju i slušaju, vrte ušima kao antenama u odnosu na ono šta ja pričam. To sigurno ne rade iz nekog sporta, meni se čini da one registruju sve što govorim. Kad smo mužjaka odmrzavali, Arijana je držala paralizator prema njemu iz predostrožnosti. 

Ja sam ga mazila i pričala mu, pomogla mu da ustane iz kapsule, dala mu jesti i piti i on se više nije od mene odvajao. Ženka je mnogo plašljivija, ali kad je videla mužjaka pored mene brzo se smirila. Više se njega plašila nego mene. Sad su oni skoro nerazdvojni i mogu reći da sam ponosna na njih.

Kodara nije ni završila svoju rečenicu a Vi je počeo da reži oponašajući Sakuze. Obe Sakuze su se okrenule prema njemu i uzvratile istim režanjem.

-Hajdemo Solarija da izaberemo odeću, a oni neka se nadjačavaju.

-Kodara, nema nadjačavanja, jer ja imam više vati u zvučnicima nego oni u glasnim žicama, pa me moraju prihvatiti kao alfa Sakuzu, bar negde da budem gazda, – mudrovao je Vi.

-Očigledno ste se vi ovde prilično dobro zabavljali, – Solarija pogleda Kodaru.

-Nismo imali veliki izbor, pa smo ono šta smo imali koristili. Meni ne trebaju nikakve zasluge ali je činjenica da smo krenuli u neizvesnu ekspediciju. Ono što smo pronašli ovde, na neki način nadmašuje ono što postoji na površini. Ja i dalje smatram da je sve ovo jedna celina i da ne postoji konkurencija.