Unpredictable

Uvod

(Svi imaju svoju pricu.I svi oni ce je ispricati, samo morate pozorno slusati i obratiti paznju na njihove osjecaje dok govore..A zasto?Zato sto se prava ljubav dogodi samo jednom..Na neocekivan i nezamisliv nacin.I tek na kraju svega, na kraju samog zivota, shvatimo da je sve bilo....NEPREDVIDLJIVO....)

„Curo, moraš naučiti već jednom.."

„Što?"

Na sebi sam i dalje imala osmijeh koji se nije skidao nikako, a znala sam točno o čemu priča, već je stvarno postala dosadna s tim.

„Ne smiješ se igati s njim.Znaš da ga je bivša ostavila.Vjerojatno je zato sad čitav sjeban."

Svaki dan ista priča.Svaki dan mi priča o tome kako ga trebam ostaviti.Kako ne shvaća da mi zapravo nismo ni u vezi?Da se samo..hmm, kako da kažem? Ljubimo se i radimo sve ostale stvari kao i svi ostali tinejdžeri.Ali da joj ovo kažem, što bih dobila od svoje najbolje prijateljice?Ništa više, nego kritike i toga mi je dosta..

„Meggy, poznajem ga sigurno bolje nego ti.Vidi, ne volim ga..Ali, moraš priznati da je prezgodan.."

„Evaa..."

Počela sam nos trljati od nervoze, pričavši na ovakav način s njom.Nisam se ni probudila normalno kako treba, a ona me već počela provocirati s tim kako Chris nije dobar za mene.I dalje ležim na svom krevetu i gledam u strop, dok ona priča neke totalno besmislene rečenice..A znam, da ga je i ona željela prije mene.To se jednostavno nije dalo sakriti..

„Vidi, tek sam se probudila..Kasnije ću ti se javiti, može?"

„Obećaj da ćemo pričati o ovome.."

Primjeti joj se briga i nervoza u glasu.Koliko god ona bila dosadna, uvijek ću je voljeti.No nećemo pričati o ovoj temi, jer mi se stvarno neda.Ponekad čak i previše brine za mene.

„Naravno..Pusaa"

„Bok.."

Makla sam onaj mobitel s uha koji se doslovno već zagrijao na mom licu.Stavila sam ga ispod jastuka, a zatim sam se ustala, uzela onu čašu koja je stajala ispod kreveta i otišla u wc da ulijem vodu.S obzirom da sam htjela spavati, a ona me probudila u 10 ujutro što je stvarno rano, više mi se jednostavno nije dalo spavati..Sjela sam na krevet i uzela bočicu s tabletama koje moram piti svako jutro i svaku večer.Da, budem na pregledu svako 6 mjeseci, ali doktor kaže da imam samo neku težu vrstu anemije tako da je normalno ako nekad padnem u nesvijest. Kad sam popila tabletu, bočicu sam ostavila na ormariću, a zatim sam obukla papuče i opet krenula u wc da operem zube i napravim svu moguću higijenu.Nakon obavljene higijene sam počela kopati po ormaru, pa sam obukla neku majicu kratkih rukava i kratke hlače.Nekako ne volim nositi suknje i haljinice iako je ljeto, a ono što sam primjetila je to da mi je ormar totalno neuredan. Sišla sam dolje i već sam znala da me ona čeka iako nije navikla da se budim ovako rano.Došla sam do pulta i sjela na stolicu, a ona je bila okrenuta leđima jer je vjerojatno pravila kavu..

„Ima nešto za doručak?"

Pitala sam, pritom gledavši kraj hladnjaka i na pultu ima li nešto što uopće nalikuje na doručak.Ali, kao i uvijek na pultu je stajala samo zdjela s voćem..

„Pa znaš.." Okrenula se prema meni i naslonila se na radni stol iza nje, dok je držala šalicu kave prislonjenu uz njena usta „Nekad bi mogla napraviti sama sebi doručak."

Nasmijala se i otpila gutljaj kave, a ja sam iz zdjele uzela već spomenutu jabuku.Stvarno mi se neda sad ništa posebno spremati.A i nije da sad znam nešto posebno skuhati „

Nisam znala da si ovako rano ustala.Postoji li neki razlog?"

Zagrizla sam komadić jabuke, i naslonila se na stolicu.Zašto uopće mora postojati neki razlog?Ah da mama postoji.Znaš jučer sam bila s Chrisom u novom klubu, malo smo se opili i skoro se ispred tvoje kuće poje*ali, i zapravo ni ne znam kako ništa od toga nisi shvatila..ma zaboravi