Oči boje meda ( Uređujem)

Jedanaesto poglavlje

NICKOLAS P.O.V

Budan sam vise od sata ali nemam volje da ustanem, telefon mi zvoni već duže vrijeme i nemam namjeru da se javim.
Ako me neko treba morat će se potruditi da dođe do mene.

Sve što ja sad želim sinoć sam ostavio nakon strastvenog poljubca na njenim vratima. I sad osjećam njen ukus u ustima i dobro sam zapamtio tu mekoću usana. Sviđa mi se njena kosa, njen osmijeh, oči boje meda i glas sirene.
Koža joj je tako nježna, a neodoljiva je kad se zacrveni u licu. Želim da istražimo svaki deo nje, njenog tijela...

,,Nickolas, jebote, jeste li pristojni" čujem Benov glas s druge strane. Bas zna kad da upadne.

,,Uđi " navučem prekrivač preko erekcije koja zbog Hellen danima stoji uspravno.

Kad je ušao prvo je pogledao po sobi, znam da traži žensku odjeću. Ne mogu biti ozbiljan kad je shvatio da sam spavao sam.

,,A crvena haljina? I ona" potom baci novine na mene, a na naslovnoj stranici je slika od sinoć. Na ovo sam računao kad sam je pozvao da pođe sa mnom. Hellen bi mogla biti u opasnosti posebno sad kad je vidjela Colina Petersona.
Nije je prepoznao,ali ne smijem rizikovati, Max je povezan s njim i Arnoldom, iako se Peterson ne bavi bijelim robljem, voli da jebe mlado meso i to na uvrnut način. Voli one stvari s vezivanjem i bicevanjem... Dobro pogledam sliku, slikali su nas na ulazu, vidi se samo pola njenog lica jer je okrenuta prema meni. Držim je za ruku, mogao sam osjetiti nelagodu u njoj kroz taj kratak dodir.

,,Ima li igdje njeno ime?" pitam ga u ustajem iz kreveta, omotan plahtom i ulazim u kupatilo.

,,Ne, samo tajanstvena dama. A znaš da će kopati i raspitivti se" znam da hoće. A prije ili kasnije će saznati ko je ona.

,,Riješit ćemo to. Sta je s tobom? Sinoć se nisi pojavio" uzimam trenerku i pamučnu majicu pa ih navlačim na sebe. Moram u teretnu.

,,Nick, transport je zakazao. Momke su presreli i imamo problem. Arnold je nekako saznao i ostavio ti potpis. Ubio je dvojicu naših " kosa mi se na glavi diže. Sam je kriv za ono što  ga čeka. Više nisam bijesan, sad bi mogao ubiti nekog. Milion stvari mi prolazi kroz glavu, ni malo ne liči na svog oca.

,,Ben, okupi naše. Zmajevi imaju sastanak večeras u baru. Do sad organizacija nikad nije dovedena u pitanje, a ovo je velik propust. Na sastanak dolazim ja lično " jutro mi nije počelo dobro. Ni dan mi neće biti bolji.

,,Puno osiguranja će privući veliku pažnju, nećeš moći proći neopaženo. Nick... Uzmi pištolj " izgleda da nemam izbora. A znam da je vrtoglavo moguće da imamo izdajnika.

,,Dobro. Znam na šta misliš. Donesi mi nešto " sjedamo u kuhinju i otvaram laptop. Sara nam je pripremila kafu i doručak. Ben već nekom šalje poruku.
Posle toga nas dvojica smo se uputili u teretnu.

,,Hoćeš protiv mene " pita me Ben i već zauzima prostor i odbrambeni stav. Sparing s njim me obično iscrpi do maksimuma.

,,Znam da protiv tebe nemam šanse, ali ću se bar pošteno izmoriti " govorim mu i odmah krećem s prvim napadom.

Ben je završio sve moguće obuke i vrijeme provedeno u vojsci kao i na specijalnim zadacima od njega je stvorilo čovjeka stijenu. Mog najboljeg prijatelja, brata i moju desnu ruku.

On je jedini čovjek koji o meni zna apsolutno sve, od najsitnijih detalja, do najvažnijih poslova. Često puta se oslonim na njegova rješenja situacija, jer je stvarno perfekcionista u svemu što radi.

,,Za danas je dosta" nakon sat vremena jedva dišem, ali uspjeo sam ga oboriti dva puta. To je rekord i nimalo lak posao, mislim da ce me rebra boljeti nekoliko dana.