Dvije strane ljubavi

part 19

Anna's P. O. V.

Vozimo se već 2 sata. Nitko ne progovara ni riječ. Par puta sam pogledala u Jana, ali ničime nije odavao da je primjetio moj pogled.

"Hvala ti što mi pomažeš" pogledala sam u Jana.  Na trenutak me pogledao, ali brzo je vratio pogled na cestu.

"Ne budali, nisi zaslužila živjeti u laži.  Zaslužila si saznati istinu. Obitelj Malik jako je loša obitelj.  I sama znaš što su sve spremni učiniti." znala sam da je u pravu, ali Zayn mi se uvukao pod kožu.  Postao je neizostavni dio mene.

"Zavoljela sam ga jako.  Bio je tako pažljiv prema meni." iskreno sam mu priznala.

"Znaš ljudi ponekad imaju više lica, ponekad te vole, a već u drugom trenutku ti zabijaju nož u leđa. Teško je shvatiti što zapravo misle. Bitno je ostati pribran i poštivati sebe.  Ako dopustiš da postaneš igračka i odustaneš od svega, izgubila si,  ali ako pokušaš i izgubiš, bar znaš da si pokušala i samim time postaješ pobjednik. Samo ti želim reći da je neke stvari bolje ostaviti iza sebe." skrenuo je na odmorište, ali nije izlazio iz auta.

"Bio je moja prva ljubav, znaš to se teško zaboravlja" tužno me pogledao i razmišljao što da mi kaže.

"Puno je divnih muškaraca na ovom svijetu. Naći će se neki i za tebe" lagano se nasmijao.

"Ne znam zašto ovo radiš, ali stvarno ti hvala." slatko je preokrenuo očima i pogledao me.

"Već sam ti 1000 puta rekao da sam želio da samo saznaš istinu. Nisam želio da misliš kako su moji krivi za nesreću.  Mislim jesu, krivi su, ali moja sestra to nije zaslužila.  Samo kad sam saznao da i tebe prati, odlučio sam ti pomoći, nisam želio da ti napravi isto što i mojoj sestri.  Osjetio sam da te moram spasiti, da ti moram pomoći kad već nisam mogao pomoći mojoj sestri." vidjela sam da mu je teško pričati o sestri pa sam odlučila ne ispitivati puno.

"Hvala ti za sve.  No, hoćemo li izaći i pojesti napokon moje sendviče" nasmijala sam se i izašla iz auta.

Uzela sam povodce i izvela Atenu i Zeusa iz auta. Jan je također izveo svoje pse i prošetali smo do malenog parka na odmorištu. Sjeli smo na klupu i jeli sendviče. 

"Kako se zovu tvoji psi" znatiželjno sam pitala Jana.

"Ovaj dečko ovdje je Rex, a ova curka tu je Kim" veselo mi je objašnjavao dok ih je mazio.  "A tvoji, mislim valjda imaju ime" pogledao me, ali ja sam zamišljeno gledala u daljinu.

"Da, imaju,  ali on im je dao ime, čak me i to podsjeća na njega." pogledala sam ga,  a on je skrenuo pogled s mene. 

"Ako želiš možemo im dati novo ime,  recimo kakva imena voliš" pokušao me razveseliti što je i uspio.  Ovaj dečko se puno razlikovao od Zayna.  Trudio se oraspoložiti me sitnicama, dok Zayn sitnice nije ni primjećivao, a nije znao da mi sitnice puno znače.

"Kratka i jednostavna,  a opet nekako drugačija" nasmijala sam se jer nisam znala kako najbolje objasniti što želim reči.

"Mislim da shvaćam, misliš nešto poput Ron i Ajša" pogledao me i očekivao je moju reakciju.

"Da, zapravo baš tako nešto želim.  Kratko, jasno, jednostavno, a opet tako posebno. Samo, kako si znao da jedan mužjak, a druga ženka" zbunjeno sam gledala u njega.

"Čuo sam kako ih zoveš imenima kad smo došli pokupiti tvoje stvari, ali bilo mi je glupo ne pitati te kako se zovu kad si ti mene pitala" sramežljivo se nasmijao i tek tad sam primjetila rupice na obrazima. Bio je stvarno sladak i nisam mogla odoljeti.  Priblužila sam svoje usne njegovima i poljubila ga.  Prvo je bio zbunjen i nije znao što da napravi, ali kad je vidio da ne odustajem uzvratio je poljubac.