PRISILJEN (završena)

21. poglavlje

Melina

Sad se pitam da li sam dobro postupila što sam rekla Masimu za onaj poljubac. Nisam htela da bilo šta krijem od njega. Ni sad to ne želim, ali možda je ipak trebalo da sačekam da bar stignemo kući. Zaustavio je kola na sred puta! Neko je mogao da se zakuca u nas. Urlao je, psovao i udarao onaj volan kao da mu je on kriv za bilo šta, a onda nagazio gas i vozio kao sumanut! Iskreno, uplašila sam se te njegove vožnje. Zahvalila sam Bogu što smo živi čim smo se našli ispred naše zgrade.

Nakon urlanja i psovanja i nakon što me je ko zna koliko puta pitao da li je Rid pokušao nešto još osim tog poljupca, Masimo se ućutao, ali bes na njegovom licu i dalje je bio jasan kao dan i shvatila sam da je mnogo strašniji i zlokobniji kad ćuti nego kad galami.
Nisam se bojala za sebe. Znala sam da meni neće ništa učiniti, ali plašila sam se da bi nešto mogao da uradi Ridu. Nisam to htela ni zbog Rida, ni zbog Masima.

Nisam znala kako da mu priđem, kako da mu se obratim sad kad se tako besan i ljut zatvorio u tu svoju ljušturu. Poneo je naše kofere prema liftu i tamo bio jednako odsutan kao i maločas. Znala sam da je duboko u svojim mislima, da vaga i razmišlja šta da uradi i znam da se jedino zbog mene suzdržava trenutno. Svesna sam da neće moći još dugo da se kontroliše, a ja nisam htela da navuče sebi neku bedu na vrat.
On kao da o tome uopšte nije razmišljao. Ljubomora ga je zaslepila toliko da mislim da mu jedino Ridovo lice bilo pred očima.

Ćutke smo ušli u stan, a Masimo je bez reči odmah otišao na terasu. Ja sam to shvatila kao znak da želi da bude sam i odlučila da mu dam prostora. Možda će na kraju sve biti dobro. Možda će se bes stišati i možda će do sutra na ovo gledati drugim očima.
Nisam bila mnogo ubeđena, ali sam se nadala. Šta sam drugo mogla?

Odlučila sam da raspakujem kofere i da obavim neke sitnice po kući. Sve sam to radila što sam tiše mogla dok je Masimo bio na najudaljenijem delu terase miran i tih. Ta njegova mirnoća mene je strašno uznemiravala. Svašta mi je padalo na pamet, a najviše me je plašilo ono što bi njemu moglo da padne na pamet.

Već sa prvim sumrakom dekorativna rasveta se aktivirala na terasi, ali je jedan njen kraj uvek ostajao u dubokoj senci, a Masimo je bio baš tamo.
Sada je već bila noć i više uopšte nisam mogla da ga vidim, a nisam želela da mu priđem i time ga možda ponovo uznemirim.
Odlučila sam da se istuširam i da se spremim za krevet.
Istuširala sam se u svom kupatilu, pa razmestila krevet. Mislim da sve do sad uopšte nisam ni bila svesna koliko sam umorna.
Kroz glavu mi je prošlo sve ono što se između Masima i mene dogodilo na jezeru i istog trenutka osetila stid i krivicu što u ovom trenutku razmišljam o tako nečemu.

Jednom nogom sam već bila na krevetu kada sam začula Masima iza sebe.

- Šta radiš to?! - pitao je gotovo preneraženo.
- Idem na spavanje. - okrenula sam se i odgovorila što sam mirnije mogla.
- Ti to mene zajebavaš?! Rekao sam ti da ćeš spavati u mom krevetu kad se vratimo! -

Bio je iznerviran, ali se trudio da to koliko toliko prikrije. Nije mu baš polazilo za rukom, a ja mu nisam zamerala. Pitam se da li bih uopšte nekad nešto i mogla da mu zamerim?

- Mislila sam da si možda i dalje uznemiren zbog... ovoga sa Ridom i da verovatno želiš da budeš sam. -
- Nisam uznemiren! Popizdeo sam, ali preživeću, što za njega ne mogu da garantujem. -

Ovo poslednje dodao je ispod glasa, ali daleko od toga da je zvučao kao da se šali.

- Masimo... - pokušala sam, ali on je samo odmahnuo glavom i nastavio.

- Trebaš mi. Ne želim više da spavam sam. - priznao je odjednom mnogo mekše, a meni je to bilo i više nego dovoljno.

Pomilovala sam mu lice i osmehnula se.

- Drago mi je da ti trebam. - priznala sam tiho i videla kako mu se usne krive u vragolast osmeh.

Te noći nije vodio ljubav sa mnom. Osetila sam mali ubod razočaranja. Znam da su mu druge stvari sad bile na pameti i, iskreno, nisam ni bila mnogo iznenađena kad sam shvatila da nećemo biti intimni, ali sam se, ipak, sve do tog momenta potajno nadala. Ne znam da li je uopšte u redu da imam bilo kakva očekivanja s obzirom na to da smo jutros imali odnos. Nisam htela da se obrukam ili da ispadnem neka navalentna ludača i zato sam se samo ćutke stisla uz njega puštajući ga da me zagrli. Zaspala sam mu na ramenu udišući njegov miris dok je on ležao pored mene skoro potpuno nag i predivan.

Masimo

To što je Melina ležala pored mene donekle me je smirilo, ali daleko od toga da sam i na tren uspeo da zaboravim ono što mi je ispričala.
Bio sam u gadnom iskušenju da odem dole i potražim spisak stanara, jer nisam imao blage veze u kom stanu živi ta Suzan ili kako god da se zove sestra kod koje je jebeni Rid boravio, a imao sam želju da upadnem tamo i ubijem prokletog skota na licu mesta!

Da li preterujem?!
Ne znam. Možda, ali tako se osećam. Uzdahnuo sam teško kao da mi neko sedi na grudima. Pogledao sam Melinu. Spavala je pored mene mirna i potpuno nesvesna nemira koji je u mene unela. Nije ona kriva što mi nikad ranije ni jedna žena nije toliko značila i što valjda ne umem da se ponašam u takvim situacijama.
U kurac! Kako čovek uopšte i treba da se ponaša u takvim situacijama?! Šta treba da radiš kad kad ti se neki tip naloži na ženu i još se usudi da je poljubi?! Treba da budeš skroz nenormalan, pa da pređeš preko toga! Ili da jednostavno ne mariš dovoljno za tu ženu...
Ja za svoju marim izgleda i previše.

Ta me je pomisao naterala da zaječim od muke.

Ostao sam pored Meline sve dok nisam bio siguran da je čvrsto zaspala.
Ono moje takozvano umirenje bilo je privremeno kao da mi je trebalo da samo malo predahnem od navale destruktivnih misli koje nisam mogao da se oslobodim, a koje su se baš sve odnosile na Rida Džonsona.

Izvukao sam se iz kreveta i pošao napolje.
Na vratima sam se još jednom okrenuo da pogledam Melinu.
Činjenica da joj je drugi muškarac bio tako blizu i da ju je poljubio stvarala je od mene ljubomornog i bezumnog ludaka koji se ponaša kao bik kad mu se mahne crvenom maramom.

Natočio sam dupli viski i ponovo izašao na terasu.
Leto je definitivno bilo na izmaku, jer je noć bila prilično hladna. Bio sam samo u boksericama, ali mi svežina uopšte nije smetala. Štaviše, prijala mi je. Hladila je moje usijane misli i zagrejanu kožu.
Uzeo sam svoj telefon i okrenuo broj.

Riki je bio mlad i perspektivan klinac koji će daleko dogurati. Bio je sposoban i vredan i, ono što je najvažnije, znao je da ne treba da postavlja suvišna pitanja. Bio je pametan i bio je neko u koga sam imao dovoljno poverenja da mu poverim određene zadatke.

Javio se posle drugog zvona. Iako je ponoć već odavno prošla zvučao je prilično budno i kao da mu uopšte nije smetalo što sam pozvao tako kasno.
Nismo mnogo razgovarali, jer je moja naredba bila kratka i jednostavna. Hteo sam da prati Rida Džonsona sve dok mu ja ne kažem drugačije. Hteo sam da ga uhvatim kad je sam, a to nisam mogao u hotelu ili kada je kod sestre. Zato sam morao da znam gde se, kad i kako kreće.

- Ako treba, iznajmi sobu u jebenom hotelu! Samo ga drži na oku i odmah mi javi ako ga vidiš blizu moje žene. - dodao sam pre nego što sam prekinuo vezu.

Najradije bih sve to uradio sam, ali nisam mogao tek tako da ušetam u hotel. Veronika bi u nekom momentu saznala da sam tu, a vrlo brzo bi to znala i Melina. A znao bi i onaj kučkin sin! Zato sam morao ovako.

Ostao sam još neko vreme na terasi. Pio sam i pušio dok je noć oko mene, čini mi se, postajala sve hladnija.
Prisetio sam se kako je jutro bilo hladno. Melina je ležala pored mene, a ja sam je grejao svojim telom. Milovao sam je. Udisao sam je. A onda je ponovo bila moja.
Na samu tu pomisao zatvorio sam oči i zabacio glavu unazad. Prisećao sam se detalja i određenih trenutaka i shvatio da sam proteklih dana bio srećan kako verovatno nikad u životu nisam bio.

Drago mi je što nije sakrila taj poljubac od mene, ali voleo bih da me je samo još malo ostavila u neznanju. Ovako, sreća se izmešala sa nepodnošljivim strahom da ću izgubiti jedinu ženu koja mi je u životu nešto značila.

Vratio sam se u krevet pored Meline. Postelja je bila topla baš kao i telo moje usnule žene. Privio sam se uz nju i prebacio ruku preko nje. Spustio sam joj poljubac u kosu i prošaputao: "Samo moja. "

Da ne biste čekale, a ovo je nešto što je već napisano i može da ide kao malo zasebno poglavlje.
Laku noć. ❤❤😘😘