PRISILJEN (završena)

18. poglavlje

Melina

Subota

Mislila sam da sanjam, a, opet, znala sam da nije tako. Masimo je ležao pored mene usnuo i spokojan kakvog ga još nikada nisam videla.
Da, u braku smo već neko vreme, a ja sam tek juče prvi put zaspala pored njega, a sada imam tu privilegiju da ga gledam kako spava.
Nikad ga nisam videla takvog i sada gotovo da nisam disala, jer sam se plašila da ga ne probudim. Samo sam htela malo vremena da ga osmotrim, da na miru uživam u pogledu na njega.

Ležao je na stomaku i grlio jastuk na kom mu je počivala glava. Prekrivač mora da je u nekom momentu skliznuo sa njega, jer je bio potpuno otkriven, a ja sam i sad crvenela dok sam posmatrala njegovu golotinju.

Masimo mi je na toliko načina oduzimao dah. Gubim ga i sada dok pogledom lagano klizim po njemu i upijam sve što mi je pred očima. Jesam li već pomenula da volim njegove ruke? Mišići su mu dok grli jastuk zategnuti, a njegove predivne šake tako mirne da padam u iskušenje da ih dodirnem. Zaljubljena sam u njegove šake, u njegove prste i ono što su u stanju da mi urade. Posmatram rastegnutu tetovažu na njegovom bicepsu i onu na leđima i volela bih da se usudim i primaknem mu se bliže kako bi ih bolje videla, ali ne želim da rizikujem. Pratim liniju njegove kičme i razmišljam o tome kako ima predivna leđa, snažna. Znam svaki njihov mišić i znam način na koji se pomeraju i zatežu dok se Masimo kreće ili nešto radi, jer je kod kuće gotovo uvek bez majice. Mislim da mi nikada neće dosaditi da ga gledam.
Jesam li stvarno toliko zaljubljena?!
Izgleda da jesam.

Bilo je rano jutro. Sunce je ulazilo u sobu kroz balkonska vrata, a ja nisam imala srca da ustanem i navučem zavese. Barem ne još. Sunčevi zraci pružali su se do kreveta i milovali Masimovu kožu poput dugih sjajnih prstiju. Tako obasjan delovao je skoro nestvarno i bio toliko lep da sam lako mogla da zaplačem zbog svega što se gomilalo u meni dok sam ga posmatrala.

Lagano sam mu se primakla i pomilovala ga po kosi. Poljubila sam ga jedva ga dotaknuvši usnama, a onda sam ustala i navukla zavese kako ga sunce ne bi probudilo.
Nisam više mogla da spavam. Pošla sam u dnevnu sobu, ali sam na vratima ipak zastala i još jednom se osvrnula. Setila sam se prošle noći i onoga što se desilo između nas. Nasmešila sam se stidljivo kao da se krijem od nekoga još uvek nesposobna da se potpuno opustim čak i dok se samo prisećam.
Ali napredujem i zadovoljna sam zbog toga. Želim Masima. Želim sve sa njim, a najviše od svega želim da on bude srećan sa mnom. Nije lako postići to. On je prošao toliko toga, upoznao toliko žena. Ponekad se pitam šta vidi u meni. Odgovor me toliko plaši da momentalno prestajem da razmišljam o tome. I sada to činim. Ne želim da upropastim ovaj vikend svojim sumnjama i strahovima. Hoću da uživam u vremenu koje imamo, a ono što se mora desiti desiće se svakako.

Masimo se probudio dva sata kasnije. Sedela sam na terasi i pila kafu kada sam čula njegove korake kako se približavaju.

- Zašto si me ostavila? - pitao je sanjivim glasom, pa se zaustavio iza mene i spustio mi poljubac na vrat.

Rukama me je obgrlio preko grudi, a ja sam osetila njegovo telo još uvek zagrejano od sna.

- Kako sam te ostavila kad sam tu? - pitala sam osećajući kako se prijatno ježim zbog njegovih usana.
- Nisi bila u krevetu kada sam se probudio, a računao sam da ćeš biti tu. -

Nisam stigla da kažem bilo šta mada ne znam ni šta bih na tako nešto rekla, ali svakako nisam ni imala vremena, jer se iz sobe začuo Masimov mobilni telefon.
Masimo je sočno opsovao.

- Podseti me da nikad više ne idem na odmor sa Domenikom! - dodao je iznervirano.
- Otkud znaš da je on? - pitala sam smejući se zbog njegove reakcije.
- Ko bi drugi bio dok razmenjujem nežnosti sa svojom ženom?! Samo on zna da pogodi takav trenutak! - objasnio je, pa pošao da se javi.