PRISILJEN (završena)

19. poglavlje

Masimo

Proveli smo dobar deo dana na plaži. Odmarali smo, sunčali se, kupali se, a ja sam sve vreme razmišljao o tome kako moramo uskoro ponovo negde da otputujemo, ali samo Melina i ja.
Nemam ništa protiv društva, ali više bih voleo da smo sami i da je naše vreme samo naše.
A ostali kao da su mi čitali misli. Pustili su nas da se osamimo. Čak su se i kupali malo dalje od nas.
Hvala im na tome.

Melina i ja nismo mnogo pričali. Više smo se sporazumevali pogledima i dodirima.
Sve što se odvijalo između nas bilo je neka vrsta predigre počevši od momenta kada sam joj bukvalno oteo bočicu sa uljem za sunčanje i rekao da ću je ja namazati.

Jebemti! I sad mi nije dobro kad se samo setim njenog sjajnog i nauljenog tela i mojih prstiju kako i dalje klize preko njega, jer sam je, još dugu nakon što sam je namazao, dodirivao i masirao nesposoban da prestanem.
A onda sam je u vodi pribio uz neku kamenčugu i naterao je da mi obavije noge oko struka. Tada sam već bio tvrd i bilo je tako dobrodošlo da se makar i samo trljam o nju. Dok samo to radio nisam mogao da se ne zapitam kako bi bilo jebati je u vodi, a onda me je spopao neopisiv osećaj krivice. Nisam smeo da razmišljam o njoj na taj način. Ne dok je njena nevinost prepreka koju još uvek nismo savladali. Podsetio sam sebe kako je ona drugačija i kako i ja sa njom moram biti drugačiji, a kad jednom ta njena dragocenost postane moja moćiću da pustim mašti na volju.

Hvatam sebe kako se na tu pomisao smešim kao blesav dok špartam dnevnom sobom i čekam Melinu da se spremi.
A onda se vrata spavaće sobe otvore i ona se pojavljuje u jednostavnoj crnoj haljini bez rukava. Nosi visoke crne cipele. Kosa joj je podignuta, a lice diskretno našminkano. Izgleda tako jebeno dobro da na momemenat samo zurim u nju kao kreten.

- Šta nije u redu? - pita me zabrinuto i zagleda haljinu.

Odmahnem glavom kao tek probuđen iz transa, pa joj brzo priđem, jer ne želim da brine. Pomilujem joj obraz kako bih je umirio.

- Sve je u redu. Samo... Toliko si lepa da sam na momenat ostao bez teksta. -
- Masimo... -
- Šta je bilo? Ne veruješ mi?! Pa, pogledaj se! Dovodiš me do ludila. - priznajem dok joj i dalje milujem obraz, a pogledom šaram po njenom licu.

Melina me gleda bez reči i nisam siguran da li mi i dalje ne veruje ili prosto ne zna šta da mi kaže.

- Možda će te ovo ubediti. - šapućem uz osmeh, pa spuštam usne na njene i ljubim je odlučno i strasno.

U iskušenju sam da je ubedim da ostanemo u sobi, a kada joj to i predložim Melina me podseća da je Bjankin rođendan i da ne bi bilo u redu da se ne pojavimo.
U pravu je, priznajem nevoljno, pa je grlim oko struka i vodim napolje.

Večerali smo u istom onom restoranu u kom smo večerali i sinoć. Melina je večeras bila vidno opuštenija i bilo mi je drago zbog toga.
Domeniko nas je nakon večere poveo u neki klub gde je rezervisao separe. Pjetro se na samu pomenu kluba sumnjičavo namrštio.

- Kakvo je to mesto, Domeniko? Neću da se guram negde sa klincima. Nadam se da si odabrao nešto što više priliči nama sredovečnima. -
- Tetka ti je sredovečna! - brecnuo se Domeniko, a ja sam zbog njegovih reči prasnuo u smeh.

Činjenica da se bližio četrdesetoj Domenika je strašno uznemiravala iako on to nikada ne bi priznao. Pored toga, Pjetro je već bio u četrdesetpetoj i znam da je Domeniko smatrao da nema razloga da ih bilo ko svrstava u isti koš, pa makar to bio i sam Pjetro.

Klub definitivno nije bio za klince i Pjetro je odahnuo kada smo se smestili. Gosti su bili "stariji" poput nas i čini mi se da je Melina bila najmlađa od svih.
Njoj to nije smetalo. Ćaskala je sa Bjankom i Frančeskom i u pauzama tiho pevušila. Sedeo sam pored nje i grlio je čvrsto i posesivno za slučaj da još uvek postoji neka budala kojoj nije jasno da je ona moja.