PRISILJEN (završena)

7. poglavlje

Masimo

Danas Domeniko i ja imamo sastanak sa novim kupcem koji od nas hoće da uzima belo. U pitanju je ozbiljan tip koji hoće da radi na veliko i zato je bitno da sastanak dobro prođe.
Međutim, ja sam se uspavao i probudio se kasnije nego što sam planirao. Još uvek ne kasnim, ali imam mnogo manje vremena da se spremim, a mrzim da jurcam ujutru.

Čim vidim koliko je sati skačem iz kreveta i jurim u kupatilo. Treba mi jedno brzinsko tuširanje. Ulazim u tuš kabinu, ali jebena voda ne ide! Tuš ima ugrađen senzor pokreta tako da voda kreće čim neko stane ispod njega. Osećam se kao kreten dok stojim ispod tuša i mlataram rukma, a voda i dalje ne kreće.

U tri lepe pičke materine!

Grabim peškir i stavljam ga oko struka, pa izlećem napolje. U stanu postoje još dva kupatila. Ono koje koristi Melina i još jedno u trećoj spavaćoj sobi, ali Melinino je bliže, pa se ja valjda zato zaputim tamo bez razmišljanja.
Čujem zveckanje posuđa u kuhinji.

- Moj tuš ne radi! Istuširaću se kod tebe! - već sam u njenoj sobi kada joj dobacim.
- Dobro! - vikne pre nego što je ponovo čujem svu uspaničenu. - Jao, ne! Čekaj! -

Prekasno. Ja sam već ušao u kupatilo. Zaustavljam se odmah kod vrata, jer nisam očekivao ovakav prizor.
Melina je iskoristila tuš kabinu i držač za peškire kao sušilicu za veš, pa je preko njih prebacila nekoliko bruseva i isto toliko pari gaćica.

To je verovatno juče kupila i sviđa mi se ono što je izabrala.
Krpice su većinom bele. Ima par ružičastih komada i sve deluje nekako nežno i nevino baš kao što je i ona sama.
Ta misao se predugo zadržava u mojoj glavi. Iako je čujem kako dotrčava ne reagujem, jer se moje misli još uvek vrte oko njene nevinosti. Parčence belog pamuka odjednom me radi mnogo jače nego crna čipka i ja osećam kako uzbuđenje narasta u meni. Tome se nisam nadao. Pružam ruku da dohvatim grudnjak koji mi je bio najbliži, ali Melina bukvalno proleće pored mene sva zajapurena.

- Izvini, molim te! Potpuno sam zaboravila na ovo! - govori dok žuri da pokupi sve izložene krpice.
- U redu je. Tvoje kupatilo. Možeš u njemu da radiš šta hoćeš. Smiri se! Nije to ništa što već nisam video milion puta. -
- Znam, ali svejedno... Evo, sad možeš da se istuširaš. - odgovara kada skupi i poslednju stvar.

Sve drži čvrsto uz sebe kao da bih nešto od toga mogao da joj otmem.

- Zašto, pobogu, nisi to oprala u mašini? - pitam iako me to stvarno ne interesuje, ali iz nekog razloga želim da je još malo zadržim tu što je potpuno ludo, jer sam već polutvrd i kako stvari stoje uskoro će i ona videti da mi se diže.
- Ma, ja imam tu naviku da sve prvi put operem ručno. - govori, a meni se čini da je postala još crvenija, ako je to uopšte moguće.

Blenem u nju kao da je izrekla neku veliku mudrost i mislim da mi se u tom trenutku sva krv iz mozga sjurila među noge pošto uopšte nisam znao šta ću reći sve dok nisam čuo sebe kako govorim: "Da, prvi put mora uvek da se pazi."

Jebote, da li sam stvarno to rekao?! Očigledno jesam, jer nova nijansa crvene boji Melinino lice. Jasno joj je da više ne pričamo o vešu, ali ipak uspeva da promrmlja: "Da, mora."

Ponovo sam van kontrole. Izgubljen sam u trenutku i tako mi malo fali da sve ode dođavola. Mogao bih da je poljubim. Mogao bih da je dodirnem i znam da bih je svojim dodirom mogao navesti da mi se preda. Mogao bih, jer znam da bi i ona želela da bude moja, ali ipak ne činim ništa od toga.
Moje uzbuđenje je sad i više nego očigledno. Jebiga, imam samo peškir na sebi, ali ne planiram da se krijem kad je već dotle došlo. Njen zbunjeni pogled lagano klizi po meni. Oči joj postaju šire kada vidi da mi je drugar spreman.

A onda Melina čini nešto što me baca preko ivice. Mislim da nije svesna načina na koji je olizala usne. Možda uopšte nije svesna ni da je to uradila, ali ja sam itekako svestan svega i znam da ovog trenutka pucam po šavovima.