PRISILJEN (završena)

6. poglavlje

Masimo

Popizdeo sam kad mi je Bob rekao da mi je došla majka. Odjurio sam gore i imao šta da vidim. Melina i moja majka sede u kuhinji i kafenišu kao najbolje drugarice.
Poznajem svoju majku. Znam koliko uporna i prokleto radoznala može da bude! A Melina nije tip koji može da joj se suprotstavi.
Ponekad se zapitam da li ona može bilo kome da se suprotstavi.
Ali ovog puta me je prijatno iznenadila. Prodala je Đovani priču u koju je ova, hvala Bogu, poverovala.
Jebiga, zbog mene je počela da laže, a znam da nije takva. Šta li će još početi da radi zbog mene?!

Zahvalio sam joj se zbog toga. Spasla me je objašnjavanja sa mojom majkom. Zbog nje moja majka još uvek ne zna da sam se naložio na ženu svog najboljeg prijatelja. Znam da zvučim kao jebena kukavica koja cvika od keve, ali nije u tome stvar. Jednostavno nemam snage za Đovaninu osudu i prebacivanja, jer ona često zna da bude prenaporna. A pored toga, voleo bih da i Melina nikada  ne sazna za to. Znam da bih trebalo da joj kažem, ali nešto mi ne da to uradim.

Pored toga, nervira me što ne mogu da se distanciram od nje. Umesto da joj samo zahvalim i nastavim dalje, shvatio sam da me grize savest što sam je samo ostavio da čami sama u stanu. Pozivam je da izađemo i govorim sebi da to radim zato što želim da joj pokažem kraj kako bi se osamostalila i mogla sama da se kreće. Došla je u stranu zemlju i jedva da poznaje nekoliko ljudi. Šta sam drugo mogao?!

Sranje! Otkad sam ja tako meka srca?! Nemam pojma. Svejedno odlučujem da uradim ono što je do mene, a ona neka se posle snalazi kako zna i ume.

Ne treba joj puno da se spremi. Kada izađe iz sobe na sebi ima istu majicu kao i malo pre, a umesto helanki obukla je farmerice. Nije više bosa. Obula je patike baš kao što je i rekla.
Trudim se da ne primeti koliko buljim u njenu obuću. Patike su čiste, ali su stare i strašno iznošene.
Na pamet mi pada njena putna torba koju sam onog dana nosio. Bila je to prilično mala torba i još tad sam se zapitao da li je to sve što ima. Sad sam nekako siguran da jeste. Verujem da su i ove patike jedini par koji ima.

U kurac! Zašto me jednostavno nije briga?! Zašto ne mogu samo da uradim ono što sam naumio bez dodatnog opterećivanja? Nije moja jebena stvar što ona nema ništa! Nisam ja kriv što je skoro gola i bosa! Nisam, ali mi je ipak žao!
Bacam pogled na svoje patike i na odeću koju nosim. Sve na meni je jezivo skupo. Sat na ruci bolje da i ne pominjem. Takav sam. Volim lepe i kvalitetne stvari i volim da izgledam lepo.
Verovatno bi i ona to volela da može to sebi da priušti.

- Šta je bilo? - pita kada primeti kako se mrštim.
- Ništa. Idemo.  -

Mrzim da se vozim liftom sa njom. Nemamo o čemu da razgovaramo, a ni šta da radimo, pa tih par minuta vožnje deluju kao večnost.
Ali čim izađemo odatle drugačije je. Oboje smo opušteniji.
Čim sam izvezao automobil iz garaže Melina me pita koja je najbolja samoposluga i gde može da se kupi sveže povrće. Izgleda da joj se sviđa uloga domaćice.
Objašnjavam joj da nemam blage veze gde je najsvežije povrće, jer plaćam ženu da me snadeva namirnicama i da čisti stan. Objašnjavam joj i da narednih nedelju dana neće dolaziti zbog porodičnih obaveza, a Melina mi govori da sve to može ona sama da radi.
Da, definitivno joj se sviđa uloga domaćice!

Vozili smo se okolo, a ona me je zapitkivala šta je šta. Odgovarao sam na sva njena pitanja i na momenat je bilo toliko prijatno da sam zaboravio ko smo i šta smo jedno drugom.
Kratko je sve to trajalo, jer su mi njene patike ponovo privukle pažnju. Psujem u sebi dok dodajem gas i radim ono što sam odlučio da ću uraditi još dok smo bili u stanu.

- Vau! Nikada nisam bila u ovako velikom tržnom centru! - govori Melina sa iskrenim oduševljenjem dok se okreće oko sebe.

Zagledam se u nju duže nego što bi trebalo, jer nisam navikao na žene kao što je ona. Svaka jebena emocija, sve što oseća vidi joj se na licu. Ne ume da se folira niti to želi. Razoružava me time i tera me da menjam svoje odluke i ponašanje u sekundi, a ne želim to.