PRISILJEN (završena)

8. poglavlje

Masimo me je poljubio.
Bože, još uvek ne mogu da dođem sebi. Bilo je... Oh, nemam reči da opišem kako je bilo! U grudima i u stomaku mi je nešto zaigralo kao da je bezbroj zatočenih leptira pohrlilo napolje kada je neko podigao poklopac. Eto, to sam osetila kada su nam se usne spojile.

Čitavog dana se smešim kao budala, jer ne mogu da prestanem da razmišljam o tom poljupcu, o Masimu, o njegovim usnama. O, ima tako savršene usne! Tako ukusne i sočne! Osećam se čudno, ali prijatno čudno, uzbuđeno. Ne znam mnogo o svemu tome, ali znam da je moje telo prilično burno odreagovalo na njega. Nakon što me je oterao od sebe trebalo mi je vremena da se sastavim i povratim.

Da, oterao me je. Još uvek mi nije najjasnije zašto je to uradio. Pokušala sam da mu kažem da ne mora to da radi. Ja sam mu žena i to što me je poljubio nije nikakav greh.
Sramota me je da priznam, ali želela sam da nastavi da me ljubi, da me miluje i da mi radi sve ono što radi drugim ženama. Međutim, čim sam to pomislila spopala me je tuga kakvu nisam mogla ni da zamislim.
Nije me lagao. Jasno mi je dao do znanja da ima druge žene, a ja sam svesno odlučila da zaboravim na to. Ne znam šta sam tačno mislila. Nerealno je pomisliti da je muškarac poput njega sam. On je... Bože, on je predivan! Ne znam da li je dobro ili loše to što mi se toliko sviđa.

Da, sviđa mi se i mislim da mi se svakim danom sviđa sve više.
Da li se sviđam i ja njemu, makar i samo malo? Ne znam. Ne verujem. Možda se na trenutak prevario i pomislio da mu se sviđam, ali verovatno se uverio u suprotno čim me je poljubio. Shvatio je da mu se ne sviđam, a, pritom, se sigurno i raočarao kada je uvideo da ja čak i ne znam da se ljubim.

Šta mi je uopšte bilo kada sam dopustila sebi da pomislim da bismo on i ja mogli da imamo nešto?!
Sve se u meni izmešalo, radost, tuga, ushićenje i razočaranje. Bila sam sluđena čitavog dana.
Popodne me je pozvala Bjanka. Rekla je da su Domeniko i ona nameravali da dođu da nas posete i pitala kada je zgodno. Što se mene tiče, možete i večeras, rekla sam uverena da će njihova poseta dobro doći u ovom trenutku.
Odlučila sam da spremim večeru i bilo mi je drago što imam nešto da mi skrene misli sa Masimovih usana. 

Lepo je čuti glasove u stanu koji je obično samotan i prazan. Prijalo mi je da budem okružena ljudima i da razgovaramo o nekim običnim stvarima. Prosto, prijlo mi je društvo, ali Domeniko mi je vrlo brzo to pokvario. Milion puta me je pitao gde mi je muž, kad je izašao iz kuće danas i zašto ga nema toliko dugo. Da ne pominjem da mi je sto puta ponovio kako je sve obaveze koje je imao za danas sigurno odavno već završio i kako mu nije jasno gde je do sad i šta radi.
Nešto je počelo da mi ključa u stomaku i postala sam prilično nervozna. I dalje sam odbijala da razmišljam o tome gde bi Masimo mogao da bude. Nisam htela da pružim Domeniku to zadovoljstvo i odlučila sam da ga ignorišem.

Bjanka je pošla sa mnom u kuhinju da mi pomogne oko večere. Snalazila se dobro kao u svojoj kuhinji i bilo je prijatno provoditi tako vreme sa njom. Ipak, izgleda da i meni i njoj neki đavo nije dao mira, pa smo započele priču o nekim manje prijatnim stvarima. Ja sam počela prva. Morala sam.

- Jesi li čula nešto o mom ocu? Da li ti je tetka možda rekla kako je? - pitala sam, jer me je danima već mučilo neznanje.

Spopala me je neka neobjašnjiva zebnja i uplašila sam se da mu se možda nije nešto desilo.

- Dobro je. Domeniko je regulisao njegov dug, a on je nastavio po starom. - odgovorila je, a ja sam zaćutala.

Nisam mogla da je pitam da li je pitao za mene, jer sam već znala odgovor i lakše mi je bilo da ne pitam nego da to uradim i tako svesno povredim sebe.

- Melina... - oglasila se Bjanka posle nekog vremena.
- Molim? - pitala sam zauzeta traženjem odgovarajuće činije za salatu.
- Jeste li ti i Masimo već... - zastala je, a rumenilo na njenom licu samo je potvrđivalo ono što sam pomislila da želi da me pita.
- Ne. Ne želi da budemo intimni. - odgovorila sam, a žaljenje u mom glasu je bilo toliko očigledno da sam se zbog toga postidela.
- Ne dozvoli da te to demorališe. Ne odustaj od njega. On je tvoj muškarac. Samo... moraš da mu daš malo vremena da se privikne na čitavu situaciju. Sve je ovo novo i desilo se prebrzo. Šta god da se desi, ne smeš biti odbojna prema njemu.  Navedi ga te primeti i da te poželi. Jesi me razumela? -