PRISILJEN (završena)

5. poglavlje

Melina
3 dana kasnije

Strašno je kada si nepoželjan, kad nemaš svoje mesto i ne pripadaš nigde. Čini mi se da je sa mnom skoro čitavog života bilo tako. Otkako sam ostala bez majke bila sam kao izgubljena. Pokušavala sam da budem dobro dete, činila sve da me otac zavoli, ali mislim da je on nesposoban da voli bilo koga, pa čak i rođeno dete.
Imam tetke koje su me volele i brinule o meni, ali sve su one imale svoje porodice, svoju decu i ja sam se uvek osećala kao deveto prase.
A samo sam htela da me neko voli.

Lauro mi je bio uskraćen i pre nego što je među nama stiglo nešto da se razvije. I onda sam digla ruke. Bilo je krajnje vreme da shvatim da imam jedino sebe. Ali život ume da te navede tamo gde nikad nisi ni pomislio da ćeš stići.

Masimo Salvatore... Moj muž.

Sve se desilo nekako brzo i, sad kad bolje razmislim, mislim da nisam stigla da zaista shvatim šta me čeka. Nisam imala nikakva očekivanja, jer prosto nisam ni znala šta da očekujem, ali ipak nisam očekivala sve ono.

Zbunio me je i povredio. Način na koji me je gledao... Spetljala sam se. Trebalo je da mi bude drago što je za mene namenio drugu sobu, jer, iskreno, ne znam šta bih radila da je zatražio od mene da budemo intimni odmah prve večeri.

Ali to kako mi je saopštio da me ne želi, to me je slomilo. Osećala sam se kao blato na njegovoj cipeli koje ga nervira i koje je samo otresao od sebe.

Bio je prisiljen da me oženi. Bio je prisiljen da me dovede u svoj stan, da živi sa mnom i verujem da mu nije bilo lako.
Imala sam celu noć da se isplačem i raščistim neke stvari sama sa sobom. Da, osećala sam se užasno, ali morala sam da prestanem da sažaljevam samu sebe. Niko nije rekao da će biti lako ni meni, ni njemu. Ali kad već moramo da živimo zajedno, hajde da onda učinimo taj zajednički život podnošljivim.

Odlučila sam da zaboravim njegov način na koji je odlučio da mi pokaže koliko sam mu nebitna. Daleko od toga da sam očekivala da će me voleti, ali stvarno ne bih želela da me mrzi. Zato ću se potruditi koliko god mogu da izgradimo nekakav normalan odnos.

Bilo mi je lakše nakon što sam se isplakala. Kao da se sa suzama i deo tereta izlio iz mene. Zaspala sam ubeđena da će sutra biti drugačije.
I bilo je.

Odlučila sam da spremim doručak. To je uvek dobar način da se nešto započne, bilo dan, bilo zajednički život. Odnekud se mora početi.

Bila sam zaokupljena spremanjem hrane i zato valjda nisam ni čula Masima sve dok nije progovorio iza mene.
A onda... Oh, Bože! I sad me spopadne vrelina kad se samo setim!

Ali kako sam mogla da znam da će se pojaviti u kuhinji samo u donjem vešu?! Iznenadio me je, blago rečeno. Ostala sam bez reči, bez daha, bez misli kada sam se okrenula.
Sveta majko Božija, mislim da u životu ništa lepše nisam videla! I ne samo to!

Da, stvarno je lep! Oči su mu još uvek bile sanjive kada je pogled uperio u mene. Glas mu je zvučao grubo i iznervirano, ali nisam marila. Samo sam htela da ga gledam.
Ne znam šta me je spopalo, ali bilo mi je teško da odvojim pogled od njega. Izgledao je kao Bog. Bio je snažan i mišićav. Trudila sam se da ga gledam u oči dok razgovaramo, ali njegovo telo me je dekoncentrisalo.

Viđala sam i ranije razodevene muškarce kada sam odlazila na kupanje, ali nikada ni na jednog nisam ovako burno reagovala. Sa Laurom nisam otišla dalje od pokojeg dodira i tada mi se to činilo kao krupna stvar. Sad mi je tek jasno koliko su ti dodiri bili prazni i bledi.

To što još uvek nisam bila sa muškarcem ne znači da nisam žena i da nemam osećaje. A, opet, ovako nešto mi se nikada nije ni desilo.
Da li je primetio šta se mnom dešava? Verovatno jeste! Zato su mu se valjda usne lagano i krivile u osmeh koji je pokušavao da sakrije.
Jesam li pomenula da ima predivne usne. Gornja usna je tako izazovno izvijena, a donja je puna i deluje meko. Ponovo mi pogled bežao na njegovo telo. Volela bih da izbliza vidim svaku tetovažu koju ima na sebi.
Pričam sa njim, a nisam baš najsigurnija šta mu govorim.
A onda mi pogled sklizne niže od njegovog stomaka. Na momenat jedino što vidim je upadljiva izbočina među njegovim nogama. Vrućina me momentalno udara u lice i svesna sam da verovatno izgledam kao bulka. Kad bi se samo smilovao i obukao se sve bi bilo drugačije. Ali umesto toga, on seda za sto i zove me da mu se pridružim.