PRISILJEN (završena)

11. poglavlje

Masimo

Ne kažem za sebe da sam cvećka. Daleko od toga! Pravio sam velika sranja u životu nekad svesno, nekad nesvesno i ne žalim ni zbog čega. Odrastao sam čovek. Umem da prihvatim svoje greške, a život ide dalje.
Što se žena tiče, promenio sam ih bezbroj. Ni jednoj nisam davao lažne nade i pričao joj ono što je želela da čuje samo da bi mi raširila noge. Nikad! Uvek sam nastupao otvoreno. Tražio sam one koje su umele da raščlane šta je šta i prihvate da se, koliko god seks bio dobar, priča na tome završava. Nisam bio skotina kao Domeniko. Da, prijatelj mi je, ali je svejedno skotina kad su žene u pitanju i rekao sam mu to, više puta.

Da se vratim na stvar. Nisam želeo osećanja i nikada ih nije ni bilo sa moje strane. Sa nekim ženama sam održavao duže veze. Odnosno, viđali smo se duži vremenski period, jer ono što se dešavalo između nas nije bila veza. Bilo je jebanje.
I onda se pojavi Melina koju jedva da sam pošteno i poljubio i potpuno me izbaci iz koloseka.

Tera me da me boli. Tera me da me boli čak i ono što ne mogu da shvatim i osetim onako kako može ona, ali njene oči i njene reči gađaju pravo u srce. Voleo bih da mogu da vratim vreme. Voleo bih da nisam otišao kod Marie, pa makar distanca među nama bila velika kao onog prvog dana, ali bih barem znao da ona ne pati i to bi mi bilo dovoljno.
Ovako, ne mogu da podnesem sam sebe.

Kad sledeći put budeš sa nekom ženom, potrudi se da ja to ne saznam.

Ono što mi je rekla kao da je čitave noći odzvanjalo kroz tišinu, oduzimalo mi spokoj i zasipalo me krivicom kao kamenjem.
Jebeš druge žene! Jebeš sve! Ta mala mi se opasno igra glavom, ali i svim ostalim!
Dokle ćemo još moći ovako i šta ako u nekom trenutku poželi da se razvede?! Teško da bi se Domeniko složio sa tim, ali jebeš i Domenika! Nije ona njegov rob, pa da mora da ga sluša! Ja sam dirnuo ono što se ne dira i prihvatio sam da platim za to, ali ona... Ona nije skrivila ništa, a kažnjena je isto kao i ja.
Šta ako joj jednog dana dokurči sve i odluči da ode od mene?
To bi trebalo da me raduje, zar ne, ali uopšte nije tako!
Mislim da me je upravo izbezumilo što kapiram da osećam strah kad i samo pomislim na to.
Jesam li se ja to navukao na nju?! Kako?! Kad?! Jebote, samo sam je jednom poljubio! Nisam klinac, pa da može da me naloži jednim poljupcem! Pitanja se samo nižu, a ni jedno sa sobom ne nosi odgovor.

Ne mogu više! Noćima već ne spavam zbog nje. Podočnjaci su mi do poda i mislim da polako ludim.
Iako sam zaspao tek pred zoru, uspeo sam da se probudim pre Meline i odem pre nego što se sretnemo.
Treba mi da je makar na nekoliko sati ne vidim i ne čujem. Znam da to nije nikavo rešenje, ali ne znam kako drugačije sebi da pomognem.

Znao sam da je Domeniko lud, ali sad mi se čini da je loš luđi nego što sam mogao da pretpostavim.
Danas me je pozvao i rekao mi da je odlučio da napravi posao sa braćom Fabrici.
Zašto bi, za ime sveta, neko uopšte hteo da sarađuje sa njima?!
Čini mi se da je Domeniko, kada mu je dosadno, spreman da se igra i sa samim đavolom, a Fabricijevi su ništa drugo nego izazivanje sudbine.

Ja se ne bojim nikoga i umem da se izborim sa svim i svačim, ali ta dvojica su jebeno bolesna i kad to kažem mislim na njihove izopačene umove. Oni su sadistički kučkini sinovi koji jebeno uživaju da muče druge.
O. K. Priznajem da sam i ja često znao da budem zastrašujuć i nemilosrdan kada je trebalo da izvučem neko priznanje ili važnu informaciju, ali ni jednog trenutka nisam uživao u tome i nikada, ali nikada nisam takve stvari radio ženama.
Bilo je žena koje jednostavno nisu preživele seks sa ovom dvojicom. Mislim da to govori dovoljno.

Uglavnom, Domeniko me je zvao da popodne odemo u Galijanov klub kako bismo porazgovarali o svemu tome. Iskreno, nije mi se odlazilo tamo gde ću sve vreme biti okružen polugolim ženama, ali morao sam da probam da ga odgovorim od onoga što je naumio.