PRISILJEN (završena)

2. poglavlje

Masimo
Dve nedelje kasnije

Tog jutra me je, kada sam se probudio, na telefonu dočekala poruka od Domenika.

Čekam te u 10.

To je bilo sve. Kratko i jasno.
Retki su slučajevi u kojima bismo nas dvojica razmenjivalji poruke i znam da je ovim samo dodatno hteo da mi kaže da su se stvari među nama promenile.
To sam i sam znao. Onog momenta kada sam počeo da razmišljam o Bjanki kao ženi sve je otišlo u kurac!
Hteo sam i nisam hteo da odem tamo! Hteo sam da vidim Bjanku i da joj se izvinim. Nakon proklete Pjetrove proslave otputovali su na Siciliju tako da nisam imao priliku da porazgovaram sa njom.
Hteo sam i da razgovaram sa Domenikom, ali sam znao da će insistirati na svom uslovu i to je bilo jedino što me odbijalo od odlaska tamo.

Ali morao sam da odem! Nisam kukavica i ne bežim od odgovornosti! Napravio sam sranje! Pogrešio sam, priznajem, ali isto tako priznajem i da bi mi lakše pala bilo koja druga kazna od one koju mi je Domeniko namenio. A skot je to znao i znam da će prokleto uživati u mojim mukama!

Stigao sam u tačno dogovoreno vreme. Kućna pomoćnica me je uvela dnevnu sobu i rekla mi da sačekam tu. Bio sam k'o na iglama iako sam već znao šta me čeka. O mojoj sudbini je odlučivao Domeniko, a sam sam za to kriv.

Čekao sam ni sam ne znam koliko. Već sam bio blizu da načisto poludim kada je u sobu ušla Bjanka. Verovatno nije ni znala da sam tu, jer se iskreno iznenadila kada me je videla. Njena reakcija me je zabolela. Nije bilo onog srdačnog osmeha na njenom licu. Ustuknula je kada me je videla, ali je onda valjda toga postala svesna, pa je pokušala da izgladi stvar.

- Masimo... Hej, nisam znala da si tu. - oglasila se i nervozno rukom prošla kroz kosu.
- Domeniko me je zvao da dođem. -
- Hoćeš nešto da popiješ? - pitala je želeći da se uposli nečim.
- Bjanka... - pozvao sam je, a ona se na pomen svog imena tako trgnula da me je srce zabolelo. - Molim te, oprosti mi! Nije trebalo da uradim ono što sam uradio! -
- Ne brini! Nisam ljuta na tebe i znam da i ti baš kao i ja želiš da sve bude kao nekad. Volela bih da bude kao pre samo mi treba malo vremena. -
- Razumem. Hvala ti! -

U tom momentu se na vratima pojavio Domeniko. Držao je ruke u džepovima i streljao nas poglednom. Znao sam sva njegova lica, a ovo je bilo jedno od ubitačnijih. Nije bio ni blizu da zaboravi ono što se desilo, a ja sam bio spreman da izdržim svoju kaznu.
Ako je ženidba ono što mi je namenio, dođavola sve, oženiću se! Izdržaću sve što od mene bude tražio i proklet bio ako mu pokažem koliko mi sve to teško pada!

- Bjanka, izađi! - rekao je naprasito, a meni se vilica stegla od besa.

Poslušala je. Nisam ni sumnjao da neće, a kada je zatvorila vrata Domeniko mi je lagano prišao. Pripalio je pljugu i gledao me kroz oblak dima svojim zmijskim zelenim očima. Oduvek je imao dobar nastup. Znao je da zastraši čoveka, a da uopšte ne pribegne nasilju. Ali ja sam znao sve njegove metode i trikove. Znao sam ga u dušu i znao sam da sam ga žestoko povredio. Ono što sam učinio za njega je bila izdaja najgore vrste, a to što me nije odmah ubio govorilo je da sam jedan od retkih prema kome je Domeniko Bruno imao milosti.
Naravno, tu milost će mi krvavo naplatiti i sada sam samo čekao da mi sopšti kada tačno planira da me i zvanično kazni.

- Ono što sam rekao i dalje stoji. Ako želiš da živiš oženićeš moju sestru ili te neće biti! Na tebi je izbor! -
- U redu! Prihvatam! - rekao sam mirno gledajući ga pravo u oči.

Ne mogu da tvrdim, ali čini mi se da sam na njegovom licu video nešto što je ličilo na olakšanje.

- Nisam ni mislio da će biti drugačije. Venčaćete se u nedelju. Venčaćete se ovde. Bjanka i ja ćemo vam biti svedoci. A pošto je moja sestra u pitanju biće to i crkveno i gradsko venčanje. Hoću da joj budeš muž i pred Bogom, pa dok vas smrt ne rastavi. -
- Da li je to sve? -
- Naravno da nije! Hoću da je paziš! Kad jednom postane tvoja ne želim da joj fali dlaka sa glave! Jesi razumeo? -
- Još nešto? -
- Kupi burme. Bjanka i ja ćemo joj kupiti haljinu. -
- Kaži mi da li ona uopšte zna šta joj spremaš? -
- Naravno da zna! Za šta ti mene smatraš?! -
- I tek tako je pristala da se uda? -
- Nije baš imala punon izbora. -
- A ti si to iskoristio! -
- Pokušavam da joj pomognem! -
- Zašto je onda ne zadržiš kod sebe?! -
- Veruj mi, za nju je bolje da bude udata žena! -
- Zašto? Počela je da divlja? -