PRISILJEN (završena)

2. poglavlje

Domeniko se kratko nasmejao.

- Ni najmanje! Rećiću ti kad već insistiraš! Ionako će ti biti žena. Treba da znaš. Otac je hteo da je da nekim tipovima za kockarski dug. Likovi drže javnu kuću i ne moram da ti pričam dalje šta bi joj se dogodilo da je nisam doveo ovde! -

U kurac! Spopalo me je sažaljenje prema ženi koju nikad nisam video.

- Ali zašto toliko insistiraš na tome da je udaš? Kakve veze ima? Već si je sklonio odande! -
- Verovatno će odustati od nje kad saznaju da je kod mene! A možda ih ni to ne zaustavi, jer mogu velike pare da dobiju za nju. -
- Kao i za bilo koju drugu pičku! Zašto je ova tako posebna? - nisam bio ubeđen u ono što mi je rekao.
- Zato što je nevina. -

Domeniko je odgovorio uz osmeh, pa se zagledao u mene čekajući moju rekciju. Nisam mogao da sakrijem iznenađenje.

- Zajebavaš me?! - pitao sam neverujući.
- Ja se nikad ne zajebavam sa takvim stvarima! -

Nisam očekivao ovo! Nisam očekivao ništa ni slično tome! Trebala mi je pljuga! Trebalo mi je piće! Nisam znao šta ću pre.
Zapalio sam cigaru i sam se poslužio pićem koje je stajalo na staklenom stočiću. Nisam ni primetio da me Domeniko sve vreme posmatra veoma zabavljeno.

- Znam da je neverovatno u današnje vreme, ali tako stoje stvari. Znam kako ti je! Neka ti to bude podstrek da na večanje dođeš nasmejan, a ne kao da si došao na sopstvenu sahranu, jer sad tako izgledaš! - nastavio je Domeniko.
- Ne planiram da je taknem! Nisam to hteo ni pre nego što sam ovo saznao, a neću ni sad! -
- Dobijaš devicu i ne planiraš ništa sa njom?! To ti pričaj nekom drugom! Dobro, ne moraš odmah da je napadneš. Daj devojci priliku da te upozna, ali nemoj mi prodavati te priče! Šta, živećete u braku bez seksa?! Ne pričaj gluposti! Poznajem te i previše da bih u to poverovao! -
- Rekoh ti već! Nisam je izabrao ja! Ne želim je! Ona je moja kazna koju prihvatam, ali ne nameravam da je pipnem! Kad mi bude trebala žena pronaćiću je na drugom mestu. Što se mene tiče, ostaće nevina do kraja života! -
- Radi kako hoćeš, ali nisi me ubedio! U svakom slučaju, kada se bude udala oni likovi će savim logično pomisliti da joj muž ima muda i da ju je pojebao već prve bračne noći tako da im više neće biti interesantna. A ti glumi budalu i neguj njenu čednost, briga me! -

Krenuo sam prema vratima. Ni sam ne znam zašto, ali osećao sam se strašno ošamućeno.

- Zar ne želiš da je upoznaš? - začuo sam Domenika iza sebe.

Zastao sam i pomirljivo slegnuo ramenima. Ako je namerio da mi je sad pokaže, neka ga. Neka je izvede ispred mene kao da je konj kog treba da kupim. Sve mi je to bilo mučno, a postalo mi je još gore kada sam se u nekom momentu zapitao kako je njoj.
Domeniko je prošao pored mene kao da ne primećuje sve to. Došlo mi je da ga tresnem po sred te njegove samozadovoljne face!
Otvorio je dvokrilna vrata i povikao: "Melina!"
Nekoliko trenutaka kasnije začuli su se koraci na stepeništu. Izašao sam u hodnik odbijajući da podignem pogled sve dok koraci nisu prestali.

Bjanka je stajala pored Meline sa rukama oko njenih ramena. Spustila je pogled i sada je ona odbijala da pogleda mene, jer je verovatno i sama bila svesna koliko je strašno to što rade toj sirotoj devojci.
A ona...
Moja buduća žena je imala najveće smeđe oči koje sam ikada video. Imala je pogled preplašene srne, ali video sam iznenađenje u njenim očima. Nije prestajala da me gleda i nisam mogao da se ne zapitam šta je, pobogu, očekivala?!

Domeniko kao da je uživao u tom trenutku. Pljesnuo je rukama kao da je početak cirkuske predstave u pitanju.

- E, pa, vreme je da se upoznate! Masimo, ovo je tvoja buduća žena Melina Mancini. Melina, ovo je Masimo. On će biti tvoj Salvatore*! - rekao je i iskezio se, pa me pogledao očekujući moju reakciju.

Aluzija na moje prezime naterala me je da se samo gorko osmehnem, jer ironija nije mogla biti veća.
Nisam ja bio njen spasitelj. Ja sam bio njena kazna isto kao što je i ona bila moja. Jedina razlika bila je u tome što sam ja svoju kaznu zaslužio sam, a ona je ispaštala samo zato što što je imala oca kockara i bezosećajnog brata. Njen jedini greh bili su loši muškarci u njenom životu, a trebalo je da i ja postanem jedan od njih. Trebalo je da stanem u red i postanem njen sledeći mučitelj, da odlučujem o njenoj sudbini kao da ona nema nikakva prava. A ona je ulazila u sve to čista i nevina i već u najavi gubila priliku da upozna nekog ko će je stvarno voleti. Gubila je priliku da upozna ljubav, da sazna šta je to seks i sve ono što donosi pravi odnos između muškarca i žene, jer od mene to sasvim sigurno neće dobiti.

Bilo mi je teško da je gledam. Znam da nije zaslužila da budem tolika skotina, ali nisam mogao ni da joj se obratim. Te njene preplašene oči bile previše za mene. Bila je mlada. Jebote, bila je bar deset godina mlađa od mene. Osećao sam se kao čudovište dok je ona samo stajala i zurila u mene čekajući Bog zna šta! Nisam mogao... Nisam mogao budem tu više ni minut. Sam pogled na nju terao me je da se osećam loše.
Izleteo sam napolje bez reči i mislio sam da ću da se ugušim. Grabio sam vazduh kao da sam se do malopre gušio sve vreme se pitajući na šta sam to, dođavola, pristao?!

Salvatore* - Spasitelj

Ovog puta se družimo sa Masimom. Kako vam se čini? Lep ostatak večeri vam želim. ❤❤😘😘