Gospođa Romano

Pogovor

Želela sam da razjasnim neke stvari u knjizi kao što sam i obećala, lik po lik. Ova knjiga mi mnogo znači i verujem da zaslužuje neko moje tumačenje na kraju, opcionalno je hoćete li ili nećete ovo pročitati. Ali ako vam nešto nije jasno, ovime možete dopuniti svoju sliku o likovima.

Inspiraciju za ovu knjigu sam dobila davno. Živim u jednoj maloj sredini koja je poslužila kao inspiracija za Istočni Hertford koji je, usput, izmišljeno mesto. U toj sredini vlada mentalitet da ukoliko je devojka trudna jedino moguće rešenje je brak. Abortus je sramota, greh i ubistvo. Bez obzira na okolnosti i koliko devojka ima godina. 

Tad sam čula neku priču o jednoj devojci koju znam, koja ima sedamnaest godina i zatrudnela je, odmah joj spremaju svadbu. Naravno, njena priča nije ni izbliza slična Gabinoj, ona je bila zaljubljena ali svejedno - ko želi da se venča sa sedamnaest? Tada mi je pala na pamet ideja : šta bi se desilo kada bi se dvoje našlo u braku koji ne želi ni jedno ni drugo? I nastala je ova knjiga.

Gabriella

Ona je jedan slomljeni lik u svakom smislu, ona teži da pripada nekome i da je neko popravi. Navikla je da živi po normama kao što ste imali priliku da vidite i ona je jedno biće koje je naučeno da bude pokorno, nakon života sa Romanovima. Dok sam pisala ovo, imala sam nameru da je učinim što slomljenijom ako je to pravilan izraz. Da vidim koliko patnje jedno ljudsko biće može da izdrži a da ostane racionalno. Ali ako sagledate stvari iz druge perspektive, primetićete da Gabi nije ni najmanje racionalna. Ona vuče posledice od traumatičnih događaja i ponaša se u skladu sa tim. Uvek sluša šta joj se kaže. Ona je jedan bled, prazan lik . U njoj nema bunta, revolta, želje za spasom. Ona samo prihvata sve što joj se nametne i živi tako. Ako ćemo da gledamo alternativne puteve, Gabi je mogla da, na primer, uzme novac i iskrade se tokom noći, ode negde sama i spase se od te situacije. Ali ona sve samo prihvata. Lakše joj je da sedi u vili i sluša šta joj se kaže nego da sama smisli izlaz iz svoje situacije. Previše je naivna, veruje svima na reč. I to njeno samo prihvatanje dovelo je do toga da ode sa Damianom, jer njoj treba neko ko će je voditi kroz život. Sama - ne ume. I ona je takva.

Philip

Svako od nas u životu ima jednog Philipa. Ja sam od njega stvarala svog savršenog muškarca pritom ga kombinujući sa jednom osobom sa kojom sam bila bliska. Poenta njegovog lika je da vam pokaže i da vas nauči da savršeno ne postoji i da je njegovo savršenstvo bilo samo u toj nedostižnosti. Jer on je nestalan, nesiguran i ćudljiv. Njegovo savršenstvo proističe iz njegovih nesigurnosti, on teži da bude što bolji kako bi pokazao da je vredan ljubavi, a onda će da ode isto kao što je došao. 

Na vama je da sami zaključite da li je Philip voleo Gabi ili ne. 

Primetićete da on nije mario za nju kada je ona otvoreno pokazivala svoje emocije prema njemu. Da ga nije bilo briga. Jednostavno gledao ju je platonski i prijateljski i prijalo mu je njeno društvo. A onda je u njemu proradila sujeta kada je video da postoji neko ko bi očajnički želeo da bude sa njom, pogotovo zato što je u pitanju njegov prijatelj. On je hteo da dokaže sebi a i Damianu da je nadmoćniji i da zadovolji svoj ego time što će je osvojiti. Proveli su nekoliko dana zajedno i on je otišao. Prijala mu je, sviđala mu se, lepo mu je bilo sa njom. Ali to je sve. To je sve što je bilo od njihove ''ljubavi''. Ništa magično, epskih razmera, za ceo život. 

Trenutno čitam Dostojevskog i jedan citat me je strašno podsetio na Gabi i Philipa, zvučalo je kao nešto što bi on rekao, kada bi bio u stanju da iskaže ono što misli na pravi način.

❝ Pa otkud sam mogao znati da je nikako ne volim! Ha-ha! I eto se pokaza da je ne volim. A kako mi se dopadala! Kako mi se još malopre dopadala, kad sam govor držao. I, znaš li, i sad mi se dopada strašno, a međutim, kako je lako od nje otići! ❞

- ,,Braća Karamazovi'', Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Zanima me šta mislite, da li ju je voleo ili nije?

Victor

Vidite, ovo je bio deo koji me je najviše zbunjivao. Victorov lik sam kreirala sa namerom da on bude skup antonima: da bude šarmantan ali istovremeno i odbojan, dopadljiv ali odvratan. On je jedna duboko poremećena, razmažena ličnost koja je navikla da u životu ima sve što poželi i da niko ne može da ga odbije. Tako ga je Julia vaspitavala. A onda se zaljubio u Gabi i silom je pokušao da je privoli sebi, na jedini način na koji bi poremećena osoba to mogla da uradi.

Ipak, dok sam pisala, sve vreme sam imala nameru da ga učinim što odvratnijim, pa ipak on je jedan od najvoljenijih likova u delu kako sam imala prilike da vidim u komentarima što me je strašno zbunjivalo. Ljudi su zapravo želeli da Gabi bude sa njim, jer je voli. Zaboravili su da je silovatelj, da uživa u tuđoj boli i da se njome naslađuje. Čak i u naznakama sam to pokušavala da pokažem kada sam ga činila simpatičnim, kao na primer kada je spasao Grace od Evana ali ipak uživao u tom nekom osećaju nadmoći dok ju je gledao. Nadala sam se da će neko to da primeti.

Onda, imamo i jedan Victorov citat:

❝ - Nisam hteo da zatrudni. Malo sam se zezao. - Bio je poprilično hladan, kao da se govori o životinji, a ne o ljudskom biću. Juanita je posmatrala ceo događaj, ne verujući svojim ušima, a zatim je Victor nastavio zaprepastivši sve za trpezom:

- Sve je bilo zezanje, hah, samo se pravila teškom za uhvatiti. Trebao je neko da je vrati u pravi kolosek, ne da uvek bude uzdignutog nosa. - Poput sante leda, nimalo dirnut svom boli koju je Gabi proživela, prepričavao je detalje ledenim glasom❞

- 5. poglavlje ,,Kazna''

Ovo on priča pred svojim roditeljima i rođenim bratom, pred svojom porodicom se on ovako zverski predstavlja, a oni ipak guraju tu devojku u brak sa njim. Želela sam da prikažem apsurd te čitave situacije.

Bila sam prilično sigurna da posle takvih reči niko neće hteti tako strašnu sudbinu za Gabriellu poput života sa Victorom, ali u neku ruku i razumem, jer on je onaj loš momak u ovoj knjizi, mada ja iskreno, koliko god nisam volela Gabi kao lika, nikad ne bih učinila da ona završi sa njim.

Zamišljala sam da on ovako završi od početka, jer ko jednom učini zločin učiniće ga opet i vrlo često iste vrste. Tako imamo i Victora koji vođen sopstvenim porivima i opsesijom pravi isti monstruozni čin ali ovoga puta biva propisno kažnjen  zbog toga.

ZAKLJUČAK

Ova knjiga objavljena je negde početkom 2016. godine i već tri godine veliki je i značajan deo mog života. Mogu reći da sam ponosna što sam je završila.

Ako je ova knjiga vama ikada pružila neko razrešenje, odgovor, nametnula neku ideju ili misao, inspirisala vas da uradite nešto ili promislite - ja ne mogu biti srećnija ili ponosnija. To je čitava poenta pisanja. To je čitava poenta ovoga.

Što bi rekao Andrić; književnost služi da se nađeš i snađeš.

Ja sam se pronašla u svakom od likova, ako ste i vi u bilo kome, to je dobar znak za mene kao pisca. 

Pouku svako može da izvuče, ima ih više, svaka za sebe i na svoj način.

I hvala vam što ste mi bili podrška ove tri godine. Ne bih ovo završila bez vas. Inspirisali ste me da nastavim i da možda započnem nešto novo, a to je od velikog značaja meni, zato hvala. 

A ovi likovi će uvek ostati uz mene, koliko god nesavršeni i loši bili. Jer tako su realni. Tako su stvarni. Tako su deo mene.

Koje je vaše mišljenje?

Da li vam se svideo kraj ili ne?

Kakav ste kraj želeli?

Ko vam je bio omiljeni lik u knjizi?