Gospođa Romano

48. | Zamisao postaje delo.

Ožalošćena povorka beše sastavljena od raznolikih ljudi u mondenskim odelima, a u vazduhu se osećao miris mokre trave i sveže utabanog zemljanog puta nakon kiše. Kretali su se posve sporo prateći u stopu kola koja su nosila Juliin leš ka porodičnoj grobnici Romanovih. Mukla tišina nadvila se pod tmurnim nebom, kao da će kiša svakoga časa ponovo pljusnuti. Nikakav zvuk nije se mogao oslušnuti. Ni razgovor, ni suze, ni jecaji. Samo tišina.

Većina ljudi koja se pojavila behu Markovi, Philipovi ili pak Victorovi prijatelji i poznanici, koji su došli da bi njima pružili podršku u teškom trenutku. Zarad Julie došla je samo Nora Matthews i Cecilia Nates, koje je Julia svegda omalovažavala za života. Možda bi se da je znala da samo njih dve, osim njene porodice, iskreno žale prema njima ophodila drugačije. Premda, bilo je prekasno donositi takve zaključke.

Gabi je stajala kraj Victora, držeći ga čvrsto za ruku. Njegovo se telo treslo u grču dok je posmatrao kako se kovčeg spušta u raku, a oči mu se zacakliše od suza koje je nastojao zadržati. Tada ga je prvi put ugledala slabog, premda, sve što je želela jeste da stoji kraj Philipa koji je bio izdvojen i sam, tmuran i gotovo izgubljen. Želela je da zna šta se odvija u njegovim mislima, dok je smrknutim pogledom pratio ljude koji su konopcima pažljivo spuštali majčin kovčeg. 

Pri povratku sa pogreba okupili su se svi ljudi u salonu, a služavke su im nudile punč u otmenim, duguljastim čašama, kao da su došli na kakvu proslavu. Devojčurak među njima se osećao nepoželjno i slabašno, dok je pogledom tražila Victorovu visoku figuru. On je stajao oslonjen na stubište, pogleda praznog i staklastog. Odvažila se da mu priđe, te je stala ispred njega, žudeći za njegovim pogledom. Nehotice je skrenuo pogled, a kada su im se pogledi susreli, njegovim licem razlila se neobjašnjiva toplina. Bojažljivo je uzela njegovu ruku u svoju i tužno ga pogledala, a on ju je pogladio po kosi, kao kakvo dete.

U njegovoj glavi prolazilo je štošta toga, ali bio je uveren da je sada ludo zaljubljen u nju. Isto tako je znao da bez Julie nema pravac u životu koji je nameravao da ostvari. Bio je ubeđen da svoju pređašnju zamisao sada mora da sprovede u delo.

Grace je bila divna, nevina i volela ga je, ali ona nije bila osoba sa kojom je mogao biti. Vrlo lako su se on i Gabi mogli razvesti, sada kada Julie nema. Ali poenta je bila u tome što on nije želeo, vezao ju je okovima za sebe i neće je pustiti bez obzira koliko ona nastojala da se oslobodi. Neće je voleti, to on zna. Jedina koju će voleti je mala Grace, ali voleo ju je previše da bi je ponizio titulom svoje ljubavnice, da bi joj dozvolio da živi u Gabriellinoj senci, da bude ona loša u celoj priči.

Stegao je njenu ruku u svojoj, na tren uživajući u njenoj blizini, toplini njene sitne ručice i načinu na koji ga je sa ljubavlju gledala. A zatim ju je povukao i zajedno su krenuli u njegovu sobu. Nekoliko trenutaka kasnije saopštio joj je da stvari među njima neće funkcionisati, da su zajedno neostvarivi, da nemaju budućnost. Ona je to već znala, ali želela je da se zavarava da im to ne pravi problem. Ćutke ga je gledala, gutajući suze, a osećaji su je preplavljali preteći da se pretvore u bujicu. Klimnula je glavom sa razumevanjem, a kada se okrenula da izađe, čula je posve slabašno:

- Ali treba da znaš da te volim. -

Zaustavila se, okrenuta leđima njemu, a on je primetio kako su ramena počela da joj se tresu. Prestala je da zaustavlja suze i potiho se osmehnula, pre no što je izašla iz sobe ostavivši ga posve samog, zajedno sa svojim slomljenim, detinjim nadanjima.

Victor je bio kao opijen nakon toga i imao je osećaj da neko drugi kontroliše njegovo telo dok se kretao kroz gomilu ljudi. Ubrzo svi su se razišli, a u salonu su ostali da sede on, Mark, Philip i Gabriella. Nije bio naivan. Video je kako Gabriella i Philip međusobno kradu sažaljive poglede, video je njihovo međusobno nastojanje da dotaknu jedno drugo. Nema vremena za okolišanje. Reći će im sve što ima, još večeras.

Mark je tupo piljio u jednu tačku, a izraz lica učinio je da izgleda znatno starije no što jeste. Da, Julia nije bila ista, ali voleo ju je, gajili su međusobno poštovanje, proveli godine zajedno. Bio je uveren da je stigao do te tačke života kada više nema nazad, a kada isto tako ne možeš krenuti napred verujući da će se nešto dobro desiti.

Svima je saopštio kako će da na neko vreme ode kod sestre i njene porodice, u predgrađe kod Edinburga, samo da bi se malo oporavio.

- Nisam bio tamo godinama, godinama nisam video Lucy, njenu decu, unuke. Hteo bih da odem tamo kako bih sve ovo ostavio iza sebe. Svaki detalj, vaza, slika, cvet u ovoj kući odabrala je ona. Kao da me okružuje gomila sećanja i tera me da potonem i ja sa njom. Ne mogu to. -

I naizgled, svi su ga razumeli, i krajem večeri povukli u svoje sobe, grudi praznih a glava punih upetljanih misli.

Trenutka kada je Victor pokucao na Philipova vrata, ovaj je ležao na krevetu, ruku pod glavom a očiju fiksiranih za plafon. Gromko je izgovorio:

- Napred! -, verujući da je to Gabi koja je htela da se uveri da je on dobro. Premda, kada je na vratima svoje sobe ugledao Victora, naglo se pridigao i stao ispred njega.

- Moramo da razgovaramo. - Victor je kruto rekao, a Philip je neugodno klimnuo glavom, iščekujući njegove reči.

- Imam predlog za tebe. -

Philip je skupio obrve slušajući ga, i dalje ne shvatajući na šta cilja.

- Ne znam da li si čuo, ali Mark je danas napomenuo da će svu imovinu prepisati na tebe u slučaju da on naglo umre. Boji se da bih ti je ja oteo. - Cinično se osmehnuo, ali Philipu nije bilo zabavno. Nije mu se dopadalo na šta Victor cilja.

- Ti si baš inteligentan mladić. - Sarkastično dobaci dok se Philip mrštio. - Završio si pravni fakultet pre par meseci, sav si fin i uglađen. Imaš budućnost, čoveče! - Pljesnuo je dlanovima, a u očima mu zaiskri zastrašujući sjaj.

- A šta ja imam, Phil? -

Dugo je razmišljao šta da mu odgovori, a zatim je, sa knedlom u grlu netremice rekao:

- Imaš Gabi. -

Victor je tada prasnuo u smeh, izgledajući gotovo ludački.

- Vidiš, baš interesantno što si to pomenuo. Nemam ni nju. -

Potom se nagnuo ka Philipu te tiho prošaptao: - Misliš da ja ne znam za vas dvoje? -

Odjednom, Philip se sledio, a krv u žilama je počela kuljati neprirodnom brzinom. Isprsio se i trudeći se da zvuči što sigurnije, rekao:

- Nemam pojma o čemu pričaš. -

- Ooh, ali imaš! Ona mi je rekla. - Uporno će Victor, a u glasu mu se oseti gnev. Philipu, koji nije imao ideju da Victor izuzetno spretno laže, nije bilo jasno zbog čega bi Gabi to učinila. Sve što je znao jeste da se užasava Victorovog predloga i da će on biti koban po njega i Gabriellu. - Sad nastupa moj predlog, Phil. -

- Vidiš, pošto ti imaš diplomu, status, poštovanje drugih ljudi, ti možeš da živiš divan život i bez novca. Ja ne mogu. Zato bi najbolje bilo da čim ti Mark prepiše imovinu, ti je prepišeš na mene, a zatim nestaneš iz Istočnog Hertforda. -

- U suprotnom? -

- U suprotnom ja ne mogu da obećam da ću biti tako blag sa Gabi kao pre godinu dana. - Smejao se, aludirajući na noć kada ju je silovao.

- Blefiraš. -

- Misliš? Pitaj je kako joj je bilo. Reći će ti da sam najbolji kojeg je imala. - Bezobrazno se cerio, a Philipu je falilo malo da ga ubije golim rukama. - Bez uvrede, Phil. - 

- Naravno, brate, imaš vremena da razmisliš do sutra. Ne pokušavaj ništa sa njom. Znaš da ću vas naći, zar ne? Ja nisam idiot. -

Sa tim rečima napustio je njegovu sobu, dok mu se grudima širio osećaj samozadovoljstva. Odrekao se jedine osobe koju je voleo kako bi bio jedini naslednik Romanovih i neće dozvoliti Philipu da ga izigra. Njegova zamisao konačno postaje delo.