Gospođa Romano

14. | ''Nesreća'' u domu Romanovih.

Iznenađujuće brzo usledio je splet neočekivanih događaja koji su za sobom vukli jednu situaciju za drugom. Nikome nije moglo ni pasti na pamet ono što se krilo iza zatvorenih vrata kupatila, jer se svi behu bavili nekim svojim poslom i nekim svojim interesovanjima. U tom trenutku, tamnokosi muškarac, umesto da pomaže u kompaniji svoga oca, kao što je i obećao, nalazio se u zagrljaju egzotične služavke koja se iskrala sa posla, time ostavljajući sav teret teških obaveza na staricu koja je Romanove služila već godinama. Neodgovaran postupak naveo je staru služavku da potraži devojku i verujući da čisti jedno od kupatila pažljivo je pokucala. Sve sa čime se susrela bio je tupi odjek o drvena vrata, a onda nekoliko sekundi samrtničke tišine.

- Izvinite? - Ponovi postupak, verujući da se neko od Romanovih nalazi u kupatilu ali da ne čuje dozivanje zabrinute žene. Ali kako odgovor nije dobila ni ovog puta, bojažljivo stisne kvaku i uz zvuk škripanja otvori teška vrata. A onda sve što je odjeknulo kućom bio je vrisak i zaprepaštena starica se baci na kolena pokraj beživotnog tela. Na belim pločicama ležalo je telo mlade devojke a prizor je bio posve zastrašujući. Zbog dejstva lekova, onemoćalo telo nad kojim je ona već pre polovine časa izgubila kontrolu, završilo je na podu i devojka je okrznula čelo o policu a zastrašujuća ogrebotina protezala se od devojčine obrve pa sve do korena kose. No staricu nije plašio prizor sasušene krvi pomešane sa devojčinom plavom kosom, niti način na koji je njeno telo bilo zgrčeno u polu-fetusalnom položaju, već bleda boja njenih suvih usana i trag bljuvotine. Kada je pokušala napipati devojčin puls isprva se uplašila jer nije osetila ništa, međutim, ubrzo primeti slabo pulsiranje i shvati da joj je neophodna pomoć. Do tada su se već pred vratima kupatila skupili Philip, Mark i Julia koji su bili prestrašeni onim što su ugledali.

- Šta se zaboga dogodilo? - Mark zaprepašteno uzdahnu, iskoraknuvši ka staroj služavki, Simoni.

- Nisam sigurna, gospodine Romano. Zatekla sam je ovako. Jedva da ima puls. - Simona progovori u suzama, pridržavajući još uvek devojčinu ruku, kao da se bojala da će, ako ispusti njenu slabašnu ručicu ispustiti i poslednji trag života koji je ostao u njoj.

- Pozvaću hitnu pomoć. - Philip uznemireno otrča a Julia klimnu glavom podržavajući ga. Nekoliko minuta kasnije se vratio i rekao kako stižu, ali dobro su znali da se svaki minut računa, a da se devojčin život polako gasi. Oštrom oku starca nije promakla bočica tableta i Mark Romano se saže, dohvatajući je.

- Tablete. - Progovori jedva čujno, ali svima beše jasno šta se tu dogodilo, samo niko nije verovao da je devojka toliko nesrećna da je jedino rešenje videla u smrti. A onda je došao i devojčin spas u vidu ambulantnih kola, a Philip i Mark pokušali su pomoći bolničarima da je ubace u kola. Međutim, kada je bolničar upitao želi li neko poći sa njima, nastupio je muk. Jer doista, niko nije bio blizak toj nesrećnoj devojci, a onaj za kog su ljudi pretpostavljali da je, sada je uživao u gorkom ukusu alkohola i Juanitinom telu. Nije mogao ni da pomisli šta se odvija nekoliko ulica dalje.

- Niko neće krenuti. - Julia mirno odgovori, trudeći se da zvuči sabrano i sofisticirano u isto vreme. 

- Povremeno ćemo pozvati da se raspitamo za devojčino stanje, ali verujem da nema potrebe da se žuljamo po bolničkim stolicama kao kakvi probisveti. - Odsečno odvrati a bolničar ispred nje pomisli kako je ta žena ogavna, okrutna i hladna i poče žaliti devojku u ambulantnim kolima koja se sada borila za život. Niko od njih nije mogao a da ne pomisli kakva se to nesreća odvila u domu Romanovih, koji nikada nisu bili predmet skandala. Dok su pokušavali da reanimiraju devojčino telo do bolnice, bolničari su se samo molili da preživi dok ne stignu. Svaki minut se računao i oni su bili svedoci toga. I onog trenutka kada su se zaustavili ispred obližnje bolnice, bili su svesni da su uspeli, iako još ništa ne beše učinjeno.