Gospođa Romano

11. | Neobično popodne.

Graceine smeđe oči širile su se u čudu dok je posmatrala dvoje ljubavnika. Videla je samo mladićev potiljak, a ostatak tela bio mu je zaklonjen vratima, te ga nije mogla prepoznati po odeći. No prepoznala je tamnoputu služavku koja ih je obavestila o ručku. Kada su zastali, oboje sa teškim, isprekidanim dahovima Grace se sklonila iza vrata, u strahu da je ne primete. Juanita se veselo nasmejala a zatim obrisala razmazani, tamno-crveni karmin sa usana. Obrazi su joj dobili jarko-crvenu boju koja je podsećala na boju njenog karmina, a oči su joj povratile onaj stari, veseli sjaj. Setila se trenutka njihovog prvog poljupca i načina na koji ga je tada posmatrala, uporedivši ga sa načinom na koji ga sada posmatra. Zaista, to nije bio onaj isti, šesnaestogodišnji Victor, a njihova trogodišnja romansa isto tako nije bila ista. Ali njoj je bila dovoljna činjenica da ga ima uza se, i da on više voli provoditi vreme sa njom nego sa svojom malom gospođom Romano. Da je samo znala okrutnu istinu... Možda bi se tada zauvek klonila Victora, možda bi je taj neki strašni, istinski strah naterao da pobegne. Međutim, nije mogla ni slutiti o težini njegovih postupaka.

Grace otrča nazad u dnevnu sobu, a zatim, zastajući iza jednog stuba, pokuša smiriti disanje i popravi kosu. Zanimalo ju je ko je misteriozni muškarac koga je ugledala sa služavkom, zapravo, ta misao ju je izjedala i bila je odlučna da sazna ko je, iako je to bilo sasvim nebitno. Ali neka snažna, neobična radoznalost vezala je Gracie za ono što je maločas videla.

- I? Šta je rekla Juanita? - Julia se ljubazno osmehnu nakon što je Grace zakoračila u sobu. Poslali su je da upita Juanitu šta ima za dezert i Grace je potpuno zaboravila na to.

- Ona je imala neka posla... Nije mi stigla odgovoriti. - Uljudno će Grace, smeštajući se na kauč, uz to pazeći da ne izgužva haljinu.

Nekoliko minuta kasnije svi su zaboravili na Grace i pridružili se veselom razgovoru, osim Philipa i Gabi koji su bili sasvim tihi. Čak je se i Grace počela šaliti sa svojim sestrama i uživala je u tim nekim trenucima neko vreme. Skoro i da je zaboravila na ono što je videla. Skoro.

A u kuhinji su se, u međuvremenu, Victor i Juanita smeškali jedno drugome dok je ona skupljala pribor za ručavanje trudeći se da skrene pogled sa njega. Miris njegove kolonjske vode privlačio bi je poput magneta, i već bi se sledećeg trena okrenula i ostavila brzi poljubac na njegovim punaškim usnama.

Obećao joj je da će doći u njenu sobicu večeras, a ona je znala da on drži obećanja.

- Moram da se vratim kod onih dosadnih ljudi i kod moje još dosadnije ženice. - Pravio se snužden, skupljajući usnice, no ubrzo potom se blesavo osmehnuo, pokazujući red pravilnih i snežno-belih zuba.

- Ali boriću se da izdržim jer ću znati da dolazim tebi. - Zatim se nagnuo i poljubio je pre no što se izgubio iz devojčinog vidokruga, ostavljajući je samu da postavlja ogromni sto, sa svojim mislima u kojima je bio niko drugi do on.

Kada se pojavio među njima, svi pogledi su bili uprti u mladićevo bezizražajno lice, svaki od njih se pitao isto. Međutim, Victor kao Victor nije previše mario za to, jednostavno je seo kraj Gabi i nasmejao se, pre no što se i on uključio u živahni razgovor. Nije bilo ni jedne naznake na njegovom licu, ni jednog njegovog gesta ili traga onome što je učinio nekoliko minuta ranije i on je uživao u tajnama koje je ostavljao za sobom.

A zatim je pažnju ljudi okupljenih u dnevnoj sobi privukla Julia koja ih je sa veselim osmehom na usnama obavestila da bi trebali da krenu u trpezariju, što su i učinili. Okupljena družina polako je gubila svoju živost i veselost sa početka, te su i gosti, a i domaćini, nevoljko jeli posluženu hranu, viljuškama mrljajući po tanjiru. Nije to bilo do hrane, jednostavno su bili zasićeni razgovora i na trenutak svaki pojedinac uživao je u tišini.

Nekoliko mirnih minuta tišine bejahu narušeni glasom osobe od koje se to najmanje očekivalo. Gabi je progovorila, drugi put tog popodneva, ali ovog puta nije je niko ništa upitao, što je bilo prilično čudno za nju.

- Ko je spremao salatu? - Naizgled, to je bilo sasvim nebitno i usputno pitanje, ali ipak, svi su se okrenuli ka plavokosoj devojci čiji je tihi glas nekoliko trenutaka ranije odjeknuo prostorijom.

- Pretpostavljam da je Juanita. - Nemarno odgovori Julia uzimajući prozirnu čašu u kojoj se nalazio sok. Ispivši malo okrenula se ka Gabi. - Zašto? -

- Nebitno je. - Kratko i odsečno je odvratila i nastavila ćutati u svom uobičajenom maniru, no ipak, njeno kratko pitanje navelo je i ostale na razgovor, ponajviše Rhodu koja se trudila oko Philipa.

- Reci mi Phil... Mogu te zvati Phil jel' da? - Na sekund ga je upitala na što je on nemarno slegnuo ramenima i odgovorio joj:

- Da, kako god. -

- Reci mi, šta studiraš? - Položila je laktove na sto a prste ispreplela i naslonila svoju oblu, veliku glavu na njih.

- Pravo. - Odgovorio joj je i ubacio komadić mesa u usta, dok ga je ona pomno pratila i posmatrala sa zanimanjem.

- Pravo? Oh, čula sam da je to jako teško za studiranje. Pogotovo rimsko pravo, kažu da je to jako težak predmet. Jesam li u pravu? - Očajnički se trudila da svoj grubi, muškobanjasti glas načini nežnim i ženstvenim, no to joj nije polazilo za rukom.

- Delimično. Imam manje vremena od ostalih studenata za provod, ali pretpostavljam da se sve postiže radom. - Philip reče posve tiho, no ipak, svi su ga za stolom čuli, svaki od njih je pažljivo osluškivao njegove reči.

- Neverovatno je koliko si ti zreliji od momaka koje poznajem, Phil. - Rhoda duboko uzdahnu, rukom prolazeći kroz svoju svetlo - smeđu kosu a on se kratko osmehnu, no nisu mu ni najmanje prijali Rhodini pokušaji nabacivanja. 

Bilo je to neobično popodne sa još neobičnijim ljudima koji su ga proveli zajedno, ali još mu nije bilo kraj, ni blizu. Matthews'ovi su se zadržali sve do osam uveče, i možda ne bi otišli ni tad, da George nije popio previše vina i počeo je mumlati i buncati, te je Nora bila svesna da je vreme da odu.

Pre no što su napustili vilu Romanovih, Rhoda je Philipu tutnula izgužvani papirić u ruku i namignula veselo se smeškajući. Sa odlaskom Matthews'ovih, svaki od njih se povukao u svoju sobu, no pre toga, Gabi je primetila krupne brojeve ispisane na papiriću i iznenadno postane svesna da, naizgled nezgrapna Rhoda ima bolju tehniku flertovanja nego ona. Kratko se osmehnula i otišla u svoju sobu, ne misleći o Victoru koje se te noći nije ni pojavio, samo olakšavajući situaciju za Gabi. Ubrzo je utonula u san, sa čudnim mislima i još čudnijim slikama. A ujutru, svog sna se sećala samo kroz maglu, pokidane deliće kroz koje je, u nastojanju da ih spoji, videla par plavih očiju i nežni osmeh. Samo nije znala kome pripada.