Gospođa Romano

5. | Kazna.

Pesnica proleti kroz vazduh i završi na lepom licu crnokosog mladića koji zapomaže. Mladić koji je iznad njega se smeje prkosno, sa ludačkim sjajem u očima, ne odustajući od udaraca, sve dok ga, naposletku, dve snažne ruke ne odvoje od njega. Na lice mu padaju pramenovi plave kose, dok jedva pokušava da uspostavi ritam disanja. Na pesnicama ima tragove krvi koji su potekli iz nosa drugog mladića pre nekoliko sekundi.

- Oh, Bože! Victor! Oh, Bože! - Uštogljena žena u neverovatno besprekornom odelu vrisne i pritrči mladiću koji je ležao jedva dišući. - Juanita! Ovamo, odmah! -

Naposletku dotrči i služavka egzotične boje kože i prigušeno cikne kada ugleda kako Victor izgleda. Pažljivo klekne kraj njega sa maramicom u ruci, i pokuša da mu pomogne da sedne.

- Zbog čega ovo? - Philip povuče Jasona za ruku i odvede ga u drugu sobu, smeštajući ga u jednu od stolica. Jason je i dalje stezao pesnice i disao prilično ubrzano, kao da je želeo da se vrati tamo i prebije ga na smrt. Setio se kako je samo ona plakala, koliko ju je samo bolelo, kako je izgledala. Stajao je kraj vrata kada je priznala majci šta se zapravo dogodilo. Uleteo je u sobu i zahtevao odgovor od nje ko je to bio, dok je ona plakala u groznici, gušeći se u sopstvenim suzama.

- N-ne mogu. - Mucala je, jedva uspevajući da se pribere, i tog trena ju je snažno uhvatio za ramena i prodrmao.

- Govori! Dođavola, Gabriella Anne Hart, da si mi odmah rekla ko je to! - Nikada je nije nazvao punim imenom ranije, i ona ga je gledala uplašeno, pitajući se šta je sledeće. Kasnije je promumlala nešto što je zvučalo kao ''V-ve-vicr Ro-mn '' .

- Victor Romano? - Kao da je uspeo da poveže sve delove slagalice, a njihova majka ih je posmatrala sve vreme držeći ruku preko usana, time pokušavajući da priguši jecaje. Kada je klimnula glavom, a zatim istu zagnjurila u jastuk i počela jecati, znao je da je bio u pravu. Istog trena našao je gada i rešio da se obračuna sa njim.

- Mislim, očito da je Victor to na neki način zaslužio. - Philip se na trenutak prijateljski osmehnu Jasonu, pa ponovo zauze ozbiljnu pozu. - Ali zašto? -

Jason zaklopi oči na trenutak i pokuša da smisli pravi način na koji bi mogao da kaže sve što je on uradio. Zaslužio je i da ga ubije, svakako, ali sada nije imao prave reči.

- Moja sestra je silovana. - Rekao je i nekoliko sekundi kasnije nastupio je muk. Primetio je kako se Philipove krupne, plave oči šire u čudu, a zatim je sasvim svečanim tonom izgovorio kako mu je žao.

- Ne treba tebi da bude žao. Treba njemu. - Jason izgovori sa mržnjom u glasu, kroz stegnute zube, a zatim podiže glavu i njegove oči susretoše se sa Philipovim. - On ju je silovao. -

Philip je nekoliko minuta samo ćutao, užasnut onim što je začuo. Nažalost, u sećanju nije nikako mogao da prizove lik Gabi Hart, samo su blede konture, obrisi njenog lica igrali pred njegovim očima. Bio je pet godina stariji, i znao ju je samo iz viđenja kao devojčicu sa tužnim očima. A sada joj je njegov brat upropastio život.

- Ona je trudna. - Jason je nastavio, a Philip nije verovao koliko je zapravo daleko otišla još jedna uobičajena Victorova pijana žurka. Poznavao je Jasona još iz osnovne škole i znao je dobro kakav tip devojke je njegova sestra, tako da je isključio opciju da je dete tuđe. Bilo je samo pitanje vremena kada će Victor napraviti takvu glupost.

- Da li je slučaj prijavljen policiji? - Koliko god da je osuđivao postupak svog brata, bojao se kako bi to moglo da utiče na njihov ugled kao porodice, pogotovo hapšenje najmlađeg Romana.

- Moja sestra i majka su bile dovoljno glupe da odbiju to da učine. - Jason reče sa gorčinom u glasu, a zatim se pridiže sa stolice.

- Ja... Ne znam šta da ti kažem Jason. Snosiće posledice. Strašno mi je žao. - Philip je bio iskreno potresen svime što je tog dana čuo, ali Jasonov bes i agresivni plamen u očima pokazivao je da mu ne veruje ni jednu jedinu reč.

- Tvoje 'izvini' neće popraviti život moje sestre. A ni tvoja reč da će on platiti za to. - Krenuo je ka vratima, ne udostojivši Philipa ni jednim jedinim pogledom. Zatim je napustio vilu Romanovih ispunjen nekom novom gorčinom i mržnjom prema svakom članu njihove porodice. Sa krvavim pesnicama i ludačkim pogledom izgledao je kao da je pobegao iz psihijatrijske ustanove, a to je bilo dovoljno stanovnicima Istočnog Hertforda da počnu da smišljaju nove tračeve...

(...)

Na večeri Romanovih vladala je tišina, dok je Victor sa apetitom uživao u specijalitetima, kao da se ništa nije dogodilo. Njegova majka i dalje uznemirena zbog svega što se dogodilo i sve vreme je posmatrala mlađeg sina posve zabrinuto. Sa druge strane, Mark Romano je bio radoznao šta se dogodilo sa Victorom, jer je imao podlive po celom licu, ali Victor ni jednim svojim pokretom nije pokazivao nikakvu zabrinutost. Bio je veseo i nasmejan i čak je, dok ostali nisu gledali, namignuo Juaniti, uprkos oku koje ga je bolelo.

- Ovo je izvrsno. Stvarno izvrsno. - Victor se cerio ubacivši jedan zalogaj u usta i tada Philip više nije mogao da izdrži. Izjedale su ga Jasonove reči i izbledeli lik devojčice sa tužnim očima.

- Znate li zašto Victor sada izgleda kao da je došao sa boks meča? - Philip je zurio u svoj prazni tanjir, izgovarajući reči mehanički. Nije imao apetit, nije imao volju za smehom i radošću kao što je imao Victor. Bili su različiti kao nebo i zemlja - a opet braća. Mark i Julia Romano radoznalo su posmatrali starijeg sina, koji je nastavio.

- Zato što je silovao malu Gabi Hart i napravio joj dete, pa je njen brat pokušao da ga ubije. - Sve je izgovorio sa ogromnim cinizmom u glasu, a zatim osuđivački pogledao Victora koji, kao da je izgubio apetit istog trena kada je Philip izgovorio tu rečenicu.

- Šta je uradio? - Julia je bila zaprepaštena, a Victor je samo ćutao, sa potpuno uništenim raspoloženjem i u tom trenu, mrzeo je Philipa celom dušom.

- Je li to istina? - Mark je pogledao Victora koji je u tom trenu, gledao bilo gde samo ne u razočaranog oca. Grizao je usnu u nervozi a zatim izgovorio;

- Nisam hteo da zatrudni. Malo sam se zezao. - Bio je poprilično hladan, kao da se govori o životinji, a ne o ljudskom biću. Juanita je posmatrala ceo događaj, ne verujući svojim ušima, a zatim je Victor nastavio zaprepastivši sve za trpezom:

- Sve je bilo zezanje, hah, samo se pravila teškom za uhvatiti. Trebao je neko da je vrati u pravi kolosek, ne da uvek bude uzdignutog nosa. - Poput sante leda, nimalo dirnut svom boli koju je Gabi proživela, prepričavao je detalje ledenim glasom. A i on sam je znao da je sve to bilo osim 'zezanja'. Zapamtio je njene vriske i način na koji ga je preklinjala da je pusti. Zapamtio je i strah u njenim krupnim, venecijanski plavim očima i plavu kosu razbacanu po trotoaru. Zapamtio je sve, premda, nije želeo da pamti.

Međutim, ono što Victor nije očekivao, jeste bio šamar koji je istog trena primio i to od nikog drugog - već njegovog oca, onog pitomog sedokosog čoveka sa toplim osmehom. Sada nije bilo ni traga tom osmehu, samo razočarani pogled i donja usna koja je drhtala od besa.

- Pozvaćeš tu devojku i njene roditelje. Porazgovaraću sa njima. - Smireno odgovori Mark, a Victor je i dalje bio u šoku, kada se okrenuo ka njemu i ošinuo ga pogledom. - Neću ti dozvoliti da ukaljaš ime Romano. -