Gospođa Romano

52. | Razlog da ostane.

Nije želeo da gleda preda se. Nije želeo ni da dopusti sebi da zaklopi oči. Plašilo ga je ono što je promatrao, što mu je bilo na rukohvat a udaljeno svetlosnim godinama. U očima su joj treperile zvezde. I izgledala je poput deteta i dalje, a nekako zrelije, bujnije, drugačije. Victor je bio zbunjen, izgubljen u vihoru sećanja, zarobljen u prošlosti. Nije smeo da joj priđe a ni da je gleda. Čudno mu je bilo sve to, nekako već viđeno. Daleko a blisko.

Sedeo je u visokoj barskoj stolici, obavijen dimom i ustajalim dahom alkohola. Oko njega su se smenjivala lica ljudi, nepoznata i prazna, a jedno poznato se kretalo ka njemu. Nije ga videla isprva. Bila je previše obuzeta smehom i glasom muškarca koji ju je pratio u stopu. Osetio je žaoku ljubomore, njemu nesvojstvenu jer je smatrao da je prošlo odista previše vremena da bi bilo šta osetio. Ali ovaj čovek, bio je pravi za nju. Mala Gracie, više nije mala Gracie, ona je jedna uglađena, mlada žena koja šeta pod ruku sa jednim plavokosim, krupnim mladićem, onim koji je ispravan za nju.

Zapitao se, da li je pomislila na njega nekad? Njemu bi ona proletela kroz misli negda, kada bi se osetio iznurenim od svađanja sa Gabi, ili kada bi mu um bio pomućen alkoholom. Kada bi bio sam, on bi se setio nje. Sretali su se par puta nakon njihovog prekida. Skrivala je oči od njega i žurno ubrzavala korak.

Victor bi tada osetio stezanje na mestu gde bi trebalo da mu kuca srce koje je, posve realno, verovao da nema. Rekli su mu, da je po završetku školovanja otišla u London na studije i nije se vraćala. Katkad bi sreo njene roditelje i tobože nehajno zapitao za nju. Rekli bi mu da ne želi da se vraća u Istočni Hertford jer je previše zaokupljena studijama, ali on se sebično nadao da je možda zbog toga što se plaši da ga ne sretne. 

Kada ga je ugledala, sledila se a potom skrenula pogled praveći se da ga nije videla. Sela je za sto, a njen uglađeni dečko pre toga joj je izvukao stolicu sasvim džentlmenski. Video je kako mu se smeši, ali isto tako je video i kako pokušava pogledom da uhvati njegov.

Agonija je trajala nekoliko momenata, sve dok se ona nije izvinila svom partneru i krenula u pravcu toaleta. Lukavo se smešio. Želeo je da bar porazgovara sa njom. I pre no što je shvatio šta čini, pridigao se sa stolice i krenuo za njom.

Kada je zakoračio u ženski toalet video je kako joj se leđa mahnito pomeraju zbog ubrzanog daha. Dlanovi su joj bili položeni na umivaonik i nije se usudila da gleda sopstveni odraz, no kada je to učinila, videla je njegov kraj svog. 

,,Izvinite'', nakašljala se zvučeći tako slabašno. ,,Ovo je ženski toalet.''

,,Znam.'' Reče suvo, tražeći pogledom njen. Nije ga gledala u oči.

Nekoliko trenutaka neugodne tišine je potrajalo sve dok ona nije umorno uzdahnula.

,,Zbog čega si me pratio?''

,,Hteo sam samo da te pitam kako si.'' Zvučao je nesigurno. Grace je to nazrela u njegovom glasu. ,,Dugo te nisam video.''

,,Aha'', reče ona i dalje u istom položaju, ne gledajući ga u oči. ,,Dobro sam.''

,,Vidim.'' Izgovori, i nakon kratke pauze nastavi. ,,Je l' ti ono dečko?'' Otrovno će on.

,,Verenik'', ispravi ga, ali u glasu joj je čuo nelagodnost. Nešto u načinu na koji je govorila ga je zbunjivao.

,,Kada si se verila?'' Upita znatiželjno, uhvativši pogledom sjajni dijamant na njenom domalom prstu.

,,Pre tri meseca.'' Osmehne se osvrnuvši se, kao da je tokom ovih par minuta smogla snage da ga pogleda u oči. Victor klimnu glavom.

,,Kako je Gabriella?'' Sada je ona zvučala otrovno.

,,Sjajno'', sa lažnim entuzijazmom Victor se osmehnu a Grace se isceri, pokazavši sjajne, bele zube.