Gospođa Romano

41. | Nepristojno blizu.

Nedugo nakon doručka sutradan, na tremu su sedeli baš svi osim Julie, koja se nalazila u svojoj sobi. Previše je sparno, rekla je tada, ne mogu da podnesem vrućinu.

Ostali su razgovarali baš kao i uvek, no behu prekinuti nakon što se Robert pridigne iz svoje stolice i progovori gromko:

- Mislim da bi bilo dobro da prošetamo danas do letnjikovca, znate, da iskoristimo lepo vreme. -

Time okrenu razgovor na drugu stranu te krene objašnjavati Marku gde se tačno nalazi i kako je u blizini jedan sasvim čist izvor a nedaleko i šuma belog bora. Sve je to delovalo izrazito primamljivo i dvadesetak minuta kasnije svi su bili spremni na jednu dužu, no uzbudljivu šetnju.

Victor je insistirao da ga Gabriella drži pod ruku, baš kao što se stari parovi drže jedno uz drugo kada se šetaju. Kako ga ne bi ponovo naljutila te izazvala još jednu svađu uhvatila ga je pod ruku, osećajući kako se lagano pribija uz nju. Cecilia i Robert delovali su još uvek vrlo mladalački i zaljubljeno dok su se smešili jedno drugom, a Gabi je mogla primetiti neke Damianove crte u Robertovoj mimici.

Još uvek poprilično ljuta na Philipa, Karla je šetala metar udaljena od njega trudeći se da održi konverzaciju sa Damianom. Ovaj, onako vedar i pričljiv sve vreme je razgovarao sa njom, naočigled svog prijatelja koji je konstantno kolutao očima kada bi Karla pljesnula dlanovima ili se glasno zakikotala. Damian ga je izluđivao.

Nasuprot ostalima koji su uglavnom bili u paru, te najsličniji Philipu koji je bio posve sam, Mark je povremeno dobacivao kakvu interesantnu doskočicu Cecilii i Robertu.

Mogli su već nazreti letnjikovac na pustoši iza kog se nalazilo mnoštvo visokog drveća, dok su se lagano približavali odredištu.

Robert, Cecilia i Mark odlučili su da sednu i zaklone se od sunca u letnjikovcu, dok su mlađi bili rešeni da odu do izvora. Uglavnom su govorili o porodici, svako o svojoj, a Mark je potiho priznao nakon što je primetio da mu bračni par Nates to neće uzeti za zlo:

- Bože, koliko je ovde mirnije bez Julie. - 

***

Lagano se krećući po klizavom kamenju, usput pazivši da se ne oklizne i ne upadne u izvor, Karla se pridržavala za Damianova široka ramena. Povremeno bi ciknula kada bi se on uzmakao, rešen da je pusti da upadne. Zapravo, rešio je da to i učini i nekoliko sekundi kasnije praćakala se u plitkoj vodi, sa belom haljinom mokrom do struka. Svi su se naglo okrenuli kada je ciknula te prezrivo opsovala Damiana koji se pridržavao za stomak od smeha. I tada, Philip je osetio kako ga možda i ne izluđuje toliko koliko je mislio.

- Ovo je tako glupo. Nemamo deset godina da brčkamo nogice u izvoru. - Victor dobaci, okrznuvši pogledom Karlu koja je siktala.

- Ako tebi smeta, slobodno idi. - Philip reče, no Victor nastavi da ga ignoriše i gunđa sebi u bradu. Premda, svega par sekundi kasnije, Philipov pogled privukla je ona, van sve te priče; Victorovih pridika, Karlinih vrisaka, Damianovog kikotanja. Samo je sedela tako ; na jednom manjem panju sa sandalama u rukama i bledim nogama potopljenim u vodu. Praćakala je noge i kvasila haljinu, ni ne slušajući nikoga. Nije obraćala pažnju, bila je obuzeta prirodom, ledenom vodom i vrućim vazduhom koji ju je gotovo stezao.

I tada se Damian nagnuo i čučnuo kraj nje te joj šapnuo nešto u uho. Mogao je da vidi kako je lagano okrenula glavu u pravcu Damianovog lica i toplo mu se osmehnula. Philipa obuze krajnje zbunjujuć osećaj koji je mogao usporediti sa onim osećajem kada mu je priznala da ga voli. Tada je znao da to nije ljubav ali nije ni prijateljstvo. U ovom slučaju, nije bio siguran da li je ono što oseća povređen ego ili ljubomora. No, bio je svestan da mu vraški smeta.